https://lat.sputnikportal.rs/20221016/srbija-ima-svoju-prestonicu-heljde-toliko-je-kvalitetna-da-ispunjava-sve-kriterijume-za-izvoz-1144655737.html
Srbija ima svoju prestonicu heljde: Toliko je kvalitetna da ispunjava sve kriterijume za izvoz
Srbija ima svoju prestonicu heljde: Toliko je kvalitetna da ispunjava sve kriterijume za izvoz
Sputnik Srbija
Planina Zlatar ima veliki potencijal za uzgoj organskih žitarica poput heljde, raži, spelte, ovsa i golozrnog ječma. Analize koje su obavili ovlašćeni instituti... 16.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-16T18:24+0200
2022-10-16T18:24+0200
2022-10-16T18:24+0200
privreda i poljoprivreda
ekonomija
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112214/15/1122141510_0:663:2047:1814_1920x0_80_0_0_b59285a6f37001e1cb8ae063a88c3970.jpg
„Prednost ovog kraja je što se velika prostranstva mogu odmah koristiti za organsku proizvodnju, bez gubljenja vremena na postepen prelazak sa konvencionalne poljoprivrede na proizvodnju na ekološkim osnovama“, kaže agronom Jekoslav Purić za agenciju RINU, prenosi B92.Upravo zbog toga zlatarski kraj se može nazvati prestonicom heljde u zapadnoj Srbiji. U tome prednjače sela Radijevići i susedni Komarani, gde se na desetinama hektara plodnog zemljišta gaji i dalje na organski način ova žitarica. Bez bilo kakve primene zaštitnih hemijskih sredstava, na preko hiljadu metara nadmorske visine, gde vlada surova klima, jedino je i moguća njena intenzivna proizvodnja.Proizvodnji heljde, pored Purića, vratili su se i drugi u planinskim predelima novovaroškog kraja, pa se njenim uzgojom, uglavnom na usitnjenim parcelama bavi stotinjak poljoprivrednika na padinama Murtenice, Javora i Bosanja. Poznavaoci smatraju heljdu nezamenljivom među zdravim namirnicama. Popularna je kao zdrava hrana zbog visokog udela proteina, a mnogi je smatraju i prirodnim lekom za kojim vlada velika potražnja.„Srbija uvozi velike količine heljde jer domaća proizvodnja ne može da podmiri sve potrebe. A ne bi moralo da bude tako baš zbog njene široke primene i sigurnog plasmana“, navodi Purić.Ove jeseni prinosi heljde kreću se oko 1,5 tona zrna po hektaru. Uprkos tome, što su prinosi generalno niski poljoprivrednici kažu da je isplativa za sadnju jer se slabiji rod nadomešćuje dobrom cenom brašna.Ako je verovati legendama koje se prepričavaju u novovaroškom kraju, heljda je pre desetak vekova, čudnim putevima iz Azije stigla na ove prostore i od tada se, kako tvrde žitelji sela podno Zlatara, u načinu njenog uzgoja gotovo ništa nije promenilo do danas.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
privreda i poljoprivreda, srbija – ekonomija
privreda i poljoprivreda, srbija – ekonomija
Srbija ima svoju prestonicu heljde: Toliko je kvalitetna da ispunjava sve kriterijume za izvoz
Planina Zlatar ima veliki potencijal za uzgoj organskih žitarica poput heljde, raži, spelte, ovsa i golozrnog ječma. Analize koje su obavili ovlašćeni instituti za prehrambenu tehnologiju pokazuju da je heljda proizvedena u novovaroškom kraju organskog porekla i da crno zrno zadovoljava sve propisane kriterijume, pa bi lako mogla i u izvoz.
„Prednost ovog kraja je što se velika prostranstva mogu odmah koristiti za organsku proizvodnju, bez gubljenja vremena na postepen prelazak sa konvencionalne poljoprivrede na proizvodnju na ekološkim osnovama“, kaže agronom Jekoslav Purić za agenciju RINU,
prenosi B92.
Upravo zbog toga zlatarski kraj se može nazvati prestonicom heljde u zapadnoj Srbiji. U tome prednjače sela Radijevići i susedni Komarani, gde se na desetinama hektara plodnog zemljišta gaji i dalje na organski način ova žitarica. Bez bilo kakve primene zaštitnih hemijskih sredstava, na preko hiljadu metara nadmorske visine, gde vlada surova klima, jedino je i moguća njena intenzivna proizvodnja.
„Pre dve i po decenije kada sam počinjao sa proizvodnjom, pod heljdom je bilo oko dva hektara, da bi 2004. godine sa zasejanih 4,5 hektara zvanično bio najveći proizvođač ove žitarice u Srbiji. Poslednjih nekoliko godina heljdu sejem na preko 20 hektara, a na približno istoj površini gajim i speltu. U pitanju je čisto organska proizvodnja“, dodaje Purić.
Proizvodnji heljde, pored Purića, vratili su se i drugi u planinskim predelima novovaroškog kraja, pa se njenim uzgojom, uglavnom na usitnjenim parcelama bavi stotinjak poljoprivrednika na padinama Murtenice, Javora i Bosanja. Poznavaoci smatraju heljdu nezamenljivom među zdravim namirnicama. Popularna je kao zdrava hrana zbog visokog udela proteina, a mnogi je smatraju i prirodnim lekom za kojim vlada velika potražnja.
„Srbija uvozi velike količine heljde jer domaća proizvodnja ne može da podmiri sve potrebe. A ne bi moralo da bude tako baš zbog njene široke primene i sigurnog plasmana“, navodi Purić.
Ove jeseni prinosi heljde kreću se oko 1,5 tona zrna po hektaru. Uprkos tome, što su prinosi generalno niski poljoprivrednici kažu da je isplativa za sadnju jer se slabiji rod nadomešćuje dobrom cenom brašna.
Ako je verovati legendama koje se prepričavaju u novovaroškom kraju, heljda je pre desetak vekova, čudnim putevima iz Azije stigla na ove prostore i od tada se, kako tvrde žitelji sela podno Zlatara, u načinu njenog uzgoja gotovo ništa nije promenilo do danas.
