Branislav Ristivojević tvrdi da posle smene sa mesta dekana rusofobi žele da ga izbace sa fakulteta
Pratite nas
Nakon smene sa funkcije dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu zbog navodne podrške vojnoj intervenciji u Rusiji, ne prestaje hajka na profesora Branislava Ristivojevića koji kaže da zbog želje za osvetom rusofobi žele da ga ostave i bez posla.
U američkom Ustavu jedna odredba kaže da svako ima pravo na potragu za srećom i to je jedina stvar koju bi Branislav Ristivojević, kaže, prepisao od njih. Zbog toga smatra da kao dekan nije imao pravo da sprečava studente u potrazi za njom, već naprotiv – sa te funkcije se, navodi, trudio da im pruži mogućnost da je nađu, sve na bazi nediskriminacije, u saradnji sa diplomatama ili ljudima iz nevladinih organizacija kako na istoku tako i na zapadu.
Rusofobija na Pravnom fakultetu u Novom Sadu
„Pretpostavljam da je moja smena organizovana u momentu kada je počela specijalna vojna operacija u Ukrajini i kada je talas rusofobije zahvatio Zapadnu Evropu. Kako je taj talas rusofobije zahvatio i zaposlene na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, nije mi jasno. To je, očigledno, neki psihološki proces u kojem su pomislili da bi tako nešto trebalo i ovde da postane uzus ili standard i da je to legitiman razlog za smenu jednog dekana. Srećan sam, međutim, da ovaj primer rusofobije ne postoji u celoj Srbiji, već samo kod mene na fakultetu,” rekao je Ristivojević.
Doskorašnji dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu podseća da je do specijalne vojne operacije sarađivao sa kolegama iz Ruske federacije i da je poslednje predavanje gostujućeg profesora iz te zemlje bilo u novembru 2021. bez ikakvih problema. Sve se, međutim, promenilo nakon ruske intervencije u Ukrajini, na fakultetu je situacija eskalirala kada je pokušao da na sajt fakulteta okači informacije o studentskim posetama Rusiji.
„Do tada je to bila najnormalnija međunarodno-pravna saradnja, čak je sam organizovao i odlazak asistenta koji govori ruski i koji je već koristio ruske stipendije, koji poznaje ruskog atašea za kulturu. Iz svih tih razloga on bi im bio najbolja spona. Ipak, meni je zamereno da sam ugostio atašea za kulturu, a ja ih pitam koga ću ako ne njega? U svakom slučaju, oni su u toj poseti videli moj pokušaj da pružim podršku, kako su naveli, „ratnim naporima Ruske federacije“. To su besmislice u koje normalan čovek može teško da poveruje,” naglasio je on.
Želja za osvetom
Za prekid naučno-obrazovne saradnje sa institucijama iz Rusije, kaže Ristivojević, stizali su zahtevi iz Ukrajine i Zapadne Evrope, a mi to nismo uzimali ni u razmatranje. Univerzitet u Novom Sadu u ovom momentu ima 14 različitih ugovora o saradnji sa različitim univerzitetima iz Ruske federacije i nikom nije palo na pamet da ih suspenduje ili da ih raskida.
Ipak, naš sagovornik kaže da se proces protiv njega nije završio sa njegovim razrešenjem sa funkcije dekana, već da žele da mu oduzmu i profesorsko zvanje.
„Mogu samo da pretpostavim da je to što rade delimično kombinacija odmazde i želje za osvetom, a delimično i posledica činjenice da sam im rekao u lice da ih je uhvatila jedna vrsta straha, rusofobije koja je u suštini samo varijanta ksenofobije. Ona međutim sramoti onog čoveka koga zahvati i ja verujem da se oni sada stide zato što sam ja to njima rekao u lice i sada me mrze onako kako se mrze ljudi koji nam u lice kažu naše mane. To je razlog zašto su ne samo mene nastavili da proganjaju nego i gomilu kolega koji su mi pružili podršku ili bili samo dovoljno hrabri da postave pitanja o mojoj smeni,” rekao je Branislav Ristivojević.
Paralelni postupci
Kako bi ga izbacili sa posla, on naglašava da je protiv njega pokrenut i jedan disciplinski postupak bez obzira što je zastareo, a kao kuriozitet navodi činjenicu da je morao da angažuje advokata da vidi kako je taj postupak okončan. Pored toga, protiv njega je pokrenut i etički postupak u koji takođe nema uvid. „Navodno sam pre trinaest 13 meseci na ispitu uvredio studenta, samo što je njemu trebalo 13 meseci da se seti da sam ga uvredio, pa da podnese prijavu i da oni postupaju po toj prijavi. U disciplinskom postupku Zakona o radu kaže da je rok godinu dana od momenta kada se desio događaj da se postupak okonča. Budući da je taj rok istekao 21. septembra ja ne bih smeo da dobijem rešenje za otkaz ali nije jasno zašto uporno ne žele da mi daju rešenje da je to zastarelo. Ja sam kao Jozef K. u Kafkinom „Procesu“ – u proces možeš da uđeš ali njega ne može da izađeš,“ ocenjuje naš sagovornik.
Ritivojević smatra da je razlog za to što oni paralelno vode i drugi proces protiv njega, a da naš Ustav u članu 34. stav 4. navodi pravilo „ne bis in idem,“ odnosno da se ne može suditi dva puta o istom. On dodaje da nema neki naročiti strah, jer ga teši činjenica da su oni na sudu javnosti već izgubili. Tome u prilog ide, kaže, i činjenica da će najverovatnije morati da vrate na posao mladića koji je zbog njega dobio otkaz.
„Svestan sam da čoveku strah verovatno može da pomrači kognitivne sposobnosti do određene mere te da nije u stanju pravilno da rasađuje. Vidim da se nekim kolegama racio osvešćuje ali ja nemam razloga da brinem samo iz jednog razloga – zato što su na mojoj strani i Zakon i Ustav.“
Diskriminacija ruske kulture
Nakon svega, dodaje Ristivojević, više nije ni siguran da li bi voleo da ponovo bude dekan ljudima kao što su oni ukoliko se iskreno ne pokaju za svoju sramotu. Neverovatno je da su oni nakon svega samo poslali papir ruskom atašeu za kulturu u kojem ga pitaju da li mogu da sarađuju. Zaista zvuči neverovatno. Oni na taj način, zaključuje naš sagovornik, verovatno pokušavaju da operu svoju prljavu savest i da se prikažu javnosti kao neko ko ga nije smenio zbog saradnje sa Rusijom, već zbog toga što on od organa fakulteta nije tražio dozvolu za saradnju.
„Ukoliko, međutim, žele da sarađuje sa Rusijom, prvo treba da se izvinu atašeu za kulturu za ovu sramotu koji su naneli. Da podsetim da su oni pokušali da kensuluju rusku kulturu, a to je određen vid ksenofobije. Donošenje prava na bazi nje je aparthejd, jer je jedno kada je vi demonstrirate, a kada je primenjujete u obliku duplih standarda onda je to diskriminacija,“ zaključio je Ristivojević.
