https://lat.sputnikportal.rs/20221015/naucnici-vratili-vid-misevima-slepima-od-rodjenja---novi-tretman-sansa-i-za-ljude-1144460467.html
Naučnici vratili vid miševima slepima od rođenja - novi tretman šansa i za ljude
Naučnici vratili vid miševima slepima od rođenja - novi tretman šansa i za ljude
Sputnik Srbija
Grupa neurobiologa uspela je da vrati vid odraslim miševima koji su bili slepi od rođenja, a novi tretman koji, kako kažu, „obećava“ šansa je i za ljude koji... 15.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-15T08:40+0200
2022-10-15T08:40+0200
2022-10-15T08:40+0200
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/0a/1132372546_0:86:1920:1166_1920x0_80_0_0_9cb9a2824c215b564c2feba13072651c.jpg
Miševi su poslužili kao model za istraživanje retkog poremećaja mrežnjače oka kod ljudi, takozvane Leberove kongenitalne amauroze (LCA), koja često izaziva slepilo ili ozbiljno oštećenje vida pri rođenju. Izgleda da ovu naslednu bolest prouzrokuje mutacija na nekom od nekoliko desetina gena povezanih s mrežnjačom i njenim svojstvima kada je u pitanju osetljivost na svetlost.Stručnjaci već decenijama rade na tretmanima koji bi mogli da obnove oštećene ili nefunkcionalne foto-receptore u ovom delu oka. Neki od njih uključuju retinalne implantate i intervencije na genima. Sve ove nove terapije na različitim nivoima poboljšavaju vid, ali ovaj novi tretman izgleda da posebno obećava.Specijalizovani neuroniMrežnjača je unutrašnja poluprozirna membrana oka, a sadrži ćelije vida, štapiće i čunjiće koji pomažu da se oseti svetlost i raspoznaju boje. Štapići su fotoreceptori koji reaguju na prigušeno svetlo. Ovi specijalizovani neuroni preko biohemijskih reakcija pretvaraju osetljivost na svetlost u električne signale koje potom očitava mozak.Budući da pigmenti osetljivi na svetlo u retinalnim štapićima apsorbuju niske nivoe svetlosti, oni pretvaraju molekul 11-cis retinal u all-trans-retinal, stvarajući pritom impuls koji putuje niz optički živac do mozga, piše „Sajens Alert“.Do sada se smatralo da se vizuelni sistem mozga formira tokom određenih razvojnih perioda u ranom periodu života. Ako oko „ne vežba“ tokom ovih kritičnih perioda, možda nikada neće doći do pravilne povezanosti vizuelnih mreža zbog čega dolazi do doživotnih problema s vidom. Ali, izgleda da je taj sistem mnogo fleksibilniji nego što se mislilo.Naučnici oduševljeniNaučnici su tokom novog istraživanja odraslim glodarima rođenim s degeneracijom mrežnjače sedam dana davali sintetički retinoid. Miševima je posletretmana tokom 27 dana bila delimično vraćena osetljivost na svetlo. Devet dana nakon tretmana, živac za vid je aktivirao mnogo više neurona u vidnom korteksu.To pokazuje da se centralni vidni put koji prenosi informacije od oka do vidnog korteksa može značajno obnoviti lečenjem retinoidima, čak i kod odraslih miševa.Mada je studija za sada sprovedena samo na miševima, neuronaučnici smatraju da bi i kod odraslih ljudi ovaj postupak mogao da da dobre rezultate. Drugim rečima, nedostatak vida u detinjstvu ne znači nužno da se on ne može vratiti u zrelom periodu.„Odmah nakon tretmana, signali koji dolaze sa suprotne strane oka, što je dominantan put kod miševa, aktivirali su dva puta više neurona u mozgu. Međutim, još neverovatnije jeste to da su signali koji dolaze saiste strane vizuelnog puta posletretmana aktivirali petostruko više neurona u mozgu i da je ovaj impresivni učinak bio dugotrajan“, rekao je Gandi.Istraživanje naziva „Retinoid therapy restores eye-specific cortical responses in adult mice with retinal degeneration“ objavljeno je u časopisu „Current Biology“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
živi svet i genetika, medicina
živi svet i genetika, medicina
Naučnici vratili vid miševima slepima od rođenja - novi tretman šansa i za ljude
Grupa neurobiologa uspela je da vrati vid odraslim miševima koji su bili slepi od rođenja, a novi tretman koji, kako kažu, „obećava“ šansa je i za ljude koji pate od retkog poremećaja mrežnjače koji često izaziva i slepilo.
Miševi su poslužili kao model za istraživanje retkog poremećaja mrežnjače oka kod ljudi, takozvane Leberove kongenitalne amauroze (LCA), koja često izaziva slepilo ili ozbiljno oštećenje vida pri rođenju. Izgleda da ovu naslednu bolest prouzrokuje mutacija na nekom od nekoliko desetina gena povezanih s mrežnjačom i njenim svojstvima kada je u pitanju osetljivost na svetlost.
Stručnjaci već decenijama rade na tretmanima koji bi mogli da obnove oštećene ili nefunkcionalne foto-receptore u ovom delu oka. Neki od njih uključuju retinalne implantate i intervencije na genima. Sve ove nove terapije na različitim nivoima poboljšavaju vid, ali ovaj novi tretman izgleda da posebno obećava.
Mrežnjača je unutrašnja poluprozirna membrana oka, a sadrži ćelije vida, štapiće i čunjiće koji pomažu da se oseti svetlost i raspoznaju boje. Štapići su fotoreceptori koji reaguju na prigušeno svetlo. Ovi specijalizovani neuroni preko biohemijskih reakcija pretvaraju osetljivost na svetlost u električne signale koje potom očitava mozak.
Budući da pigmenti osetljivi na svetlo u retinalnim štapićima apsorbuju niske nivoe svetlosti, oni pretvaraju molekul 11-cis retinal u all-trans-retinal, stvarajući pritom impuls koji putuje niz optički živac do mozga,
piše „Sajens Alert“.
Prethodne studije na deci koja imaju poremećaj LCA pokazale su da tretmani retinoidima mogu da pomognu da se nadoknadi određeni gubitak vida kada se ubrizgaju direktno u oko. Do sada, međutim,nije bilo poznato kako ovi postupci utiču na odrasle ljude koji boluju od iste bolesti.
Do sada se smatralo da se vizuelni sistem mozga formira tokom određenih razvojnih perioda u ranom periodu života. Ako oko „ne vežba“ tokom ovih kritičnih perioda, možda nikada neće doći do pravilne povezanosti vizuelnih mreža zbog čega dolazi do doživotnih problema s vidom. Ali, izgleda da je taj sistem mnogo fleksibilniji nego što se mislilo.
Naučnici su tokom novog istraživanja odraslim glodarima rođenim s degeneracijom mrežnjače sedam dana davali sintetički retinoid. Miševima je posletretmana tokom 27 dana bila delimično vraćena osetljivost na svetlo. Devet dana nakon tretmana, živac za vid je aktivirao mnogo više neurona u vidnom korteksu.
To pokazuje da se centralni vidni put koji prenosi informacije od oka do vidnog korteksa može značajno obnoviti lečenjem retinoidima, čak i kod odraslih miševa.
„Iskreno govoreći, bili smo oduševljeni delotvornošću tretmana“, rekao je neurobiolog Sunil Gandi sa Univerziteta Kalifornija.
Mada je studija za sada sprovedena samo na miševima, neuronaučnici smatraju da bi i kod odraslih ljudi ovaj postupak mogao da da dobre rezultate. Drugim rečima, nedostatak vida u detinjstvu ne znači nužno da se on ne može vratiti u zrelom periodu.
„Odmah nakon tretmana, signali koji dolaze sa suprotne strane oka, što je dominantan put kod miševa, aktivirali su dva puta više neurona u mozgu. Međutim, još neverovatnije jeste to da su signali koji dolaze saiste strane vizuelnog puta posletretmana aktivirali petostruko više neurona u mozgu i da je ovaj impresivni učinak bio dugotrajan“, rekao je Gandi.
Istraživanje naziva „Retinoid therapy restores eye-specific cortical responses in adult mice with retinal degeneration“
objavljeno je u časopisu „Current Biology“.
