https://lat.sputnikportal.rs/20221013/cia-ulaze-u-kompaniju-koja-se-bavi-seckanjem-dnk-i-vracanjem-izumrlih-vrsta-u-zivot--1144549473.html
CIA ulaže u kompaniju koja se bavi „seckanjem“ DNK i vraćanjem izumrlih vrsta u život
CIA ulaže u kompaniju koja se bavi „seckanjem“ DNK i vraćanjem izumrlih vrsta u život
Sputnik Srbija
CIA je postala najnoviji investitor u „Kolosal biosajensiz“, kompaniji koja želi da vrati izumrle vunaste mamute i tasmanijske tigrove koristeći DNK uređivanje... 13.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-13T22:21+0200
2022-10-13T22:21+0200
2022-10-13T22:22+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/0d/1144549114_0:0:1800:1014_1920x0_80_0_0_a6ee53eac324b401980da55c45260354.jpg
Preko investicione firme rizičnog kapitala pod nazivom In-K-Tel, koju finansira CIA, američka obaveštajna agencija je založila novac tehnološkoj kompaniji „Kolosal biosajensiz“ sa sedištem u Teksasu. Prema „Kolosalovom“ veb-sajtu, cilj kompanije je da „još jednom vidimo kako vunasti mamut tutnji tundrom“ korišćenjem genetskog inženjeringa — odnosno korišćenjem tehnologije za uređivanje DNK organizma.„Kolosal“ je takođe izrazio interesovanje za vaskrsavanje izumrlog tasmanijskog tigra – tobolčara nalik vuku koji je izumro ‘30-ih godina, kao i izumrle ptice dodo.Ipak, CIA je manje zainteresovana za mamute i tigrove nego za osnovnu tehnologiju genetskog inženjeringa koju „Kolosal“ namerava da razvije, navodi se u postu na blogu In-K-Tela.Ukidanje izumiranja može zvučati kao naučna fantastika, i u izvesnoj meri jeste. Ipak, ne postoji način da se runast mamut vrati onakav kakav je bio pre deset hiljada godina. Korišćenjem alata za uređivanje DNK, naučnici mogu da unesu karakteristike otporne na hladnoću u DNK sekvence savremenih slonova, čineći ih genetski sličnim runastim mamutima. Dobijeno stvorenje ne bi bilo mamut, sam po sebi. To bi bila „proksi životinja“ koja više liči na slona sa karakteristikama mamuta.Osnova ovog procesa je metoda za uređivanje gena nazvana KRISPR (CRISPR — genetske „makaze“ koje naučnici mogu da koriste da iseku, lepe i zamene specifične sekvence gena u DNK organizma. (Nekoliko istraživača koji stoje iza KRISPR-a osvojili su Nobelovu nagradu za hemiju 2020.).Prema In-K-Tel blog postu, ulaganje u ovaj projekat pomoći će američkoj vladi da „postavi etičke, kao i tehnološke standarde“ za tehnologiju genetskog inženjeringa i zadrži SAD korak ispred konkurentskih zemalja koje takođe može biti zainteresovane za čitanje, pisanje i izmenu genetskog koda.Nisu svi toliko optimistični u pogledu korišćenja alata genetskog inženjeringa za oživljavanje izumrlih životinja. Kritičari su upozorili da, čak i ako je kompanija u stanju da proizvede zdravog proksi mamuta, prirodno stanište mamuta više ne postoji. A čak i da postoji, genetski kod ne može da nauči životinju kako da napreduje u nepoznatom ekosistemu. Neki naučnici takođe tvrde da bi novac potrošen na projekte uklanjanja izumiranja mogao ići mnogo dalje ako bi se primenio na očuvanje živih životinja, piše portal „Lajv sajens“.
https://lat.sputnikportal.rs/20221010/neocekivano-otkrice-na-dnu-ledenog-mora-dnk-stara-milion-godina-pronadjena-na-antarktiku-1144327306.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, magazin
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, magazin
CIA ulaže u kompaniju koja se bavi „seckanjem“ DNK i vraćanjem izumrlih vrsta u život
22:21 13.10.2022 (Osveženo: 22:22 13.10.2022) CIA je postala najnoviji investitor u „Kolosal biosajensiz“, kompaniji koja želi da vrati izumrle vunaste mamute i tasmanijske tigrove koristeći DNK uređivanje, navodi se u novinskim izveštajima.
Preko investicione firme rizičnog kapitala pod nazivom In-K-Tel, koju finansira CIA, američka obaveštajna agencija je založila novac tehnološkoj kompaniji „Kolosal biosajensiz“ sa sedištem u Teksasu. Prema „Kolosalovom“ veb-sajtu, cilj kompanije je da „još jednom vidimo kako vunasti mamut tutnji tundrom“ korišćenjem genetskog inženjeringa — odnosno korišćenjem tehnologije za uređivanje DNK organizma.
„Kolosal“ je takođe izrazio interesovanje za
vaskrsavanje izumrlog tasmanijskog tigra – tobolčara nalik vuku koji je izumro ‘30-ih godina, kao i
izumrle ptice dodo.
Ipak, CIA je manje zainteresovana za mamute i tigrove nego za osnovnu tehnologiju genetskog inženjeringa koju „Kolosal“ namerava da razvije, navodi se u postu na blogu In-K-Tela.
„Strateški, manje se radi o mamutima, a više o potencijalima“, napisali su visoki zvaničnici In-K-Tela.
Ukidanje izumiranja može zvučati kao naučna fantastika, i u izvesnoj meri jeste. Ipak, ne postoji način da se runast mamut vrati onakav kakav je bio pre deset hiljada godina. Korišćenjem alata za uređivanje DNK, naučnici mogu da unesu karakteristike otporne na hladnoću u DNK sekvence savremenih slonova, čineći ih genetski sličnim runastim mamutima. Dobijeno stvorenje ne bi bilo mamut, sam po sebi. To bi bila „proksi životinja“ koja više liči na slona sa karakteristikama mamuta.
Osnova ovog procesa je metoda za uređivanje gena nazvana
KRISPR (CRISPR — genetske „makaze“ koje naučnici mogu da koriste da iseku, lepe i zamene specifične sekvence gena u DNK organizma. (Nekoliko istraživača koji stoje iza KRISPR-a osvojili su Nobelovu nagradu za hemiju 2020.).
Prema In-K-Tel blog postu, ulaganje u ovaj projekat pomoći će američkoj vladi da „postavi etičke, kao i tehnološke standarde“ za tehnologiju genetskog inženjeringa i zadrži SAD korak ispred konkurentskih zemalja koje takođe može biti zainteresovane za čitanje, pisanje i izmenu genetskog koda.
Nisu svi toliko optimistični u pogledu korišćenja alata genetskog inženjeringa za oživljavanje izumrlih životinja. Kritičari su upozorili da, čak i ako je kompanija u stanju da proizvede zdravog
proksi mamuta, prirodno stanište mamuta više ne postoji. A čak i da postoji, genetski kod ne može da nauči životinju kako da napreduje u nepoznatom ekosistemu. Neki naučnici takođe tvrde da bi novac potrošen na projekte uklanjanja izumiranja mogao ići mnogo dalje ako bi se primenio na očuvanje živih životinja,
piše portal „Lajv sajens“.
