https://lat.sputnikportal.rs/20221011/ispitivanja-starih-sorti-voca-povrca-i-zitarica-da-li-je-moguce-gajenje-bez-hemijskih-sredstava-1144340013.html
Ispitivanja starih sorti voća, povrća i žitarica: Da li je moguće gajenje bez hemijskih sredstava
Ispitivanja starih sorti voća, povrća i žitarica: Da li je moguće gajenje bez hemijskih sredstava
Sputnik Srbija
U novootvorenom Istraživačkom centru u Paštriću kod Mionice počela su ispitivanja starih sorti voća, povrća i žitarica. Žele da evidentiraju sve autohtone sorte... 11.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-11T14:40+0200
2022-10-11T14:40+0200
2022-10-11T14:40+0200
ekonomija
srbija – ekonomija
srbija
ekonomija
privreda i poljoprivreda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111690/77/1116907725_0:101:1920:1181_1920x0_80_0_0_090f5802a116a58ed21fd35f6a02b620.jpg
Prikupljene plodove starih sorti voća, povrća i žitarica, koji imaju duh gajenja na terenima Srbije, naučno obrađuju u laboratoriji Istraživačkog centra u Paštriću. Otkrivaju često i neke nepoznate autohtone sorte, sa kojima upotpunjuju svoju postojeću banku semena.Dr Ivana Radović, rukovodilac Istraživačkog centra Paštrić kaže da istraživački centar unapređuje sada banku semena zato što okuplja nauku, struku i na taj način pruža neku naučnu validaciju da su tu stare sorte zaista kvalitetne, zaista dobre za ljudsko zdravlje, navodi RTS.Istraživački centar Paštrić je u domaćinstvu poznatog biologa Predraga Petrovića. Smešten je u kanjonu Ribnice, zaštićenog prirodnog dobra. Njegove kćerke, obe doktorke nauka, u saradnji sa desetak stručnjaka naučnih institucija, baš odavde, gde im je banka semena nadohvat ruke, pokreću inicijativu ponovnog gajenja starog voća, povrća i žitarica.„Naučni značaj je, gde ćemo naći gene za neko urnebesno vreme ukrštanja, ako nema autohtonih sorti. One su svikle i nikle prema podneblju i potrebama ljudi. One imaju naročito ekološki značaj. U ruralnim područjima, gde se one uglavnom nalaze, ljudi gaje stare sorte i dele sa mnogim životinjama u okruženju. Drugo, autohtone sorte uopšte ne troše resurse. Ne troše hemijska sredstva, što je veoma važno za zaštitu vode, vazduha, zdravlja ljudi“, rekao je Predrag Petrović, biolog.Značaj Istraživačkog centra u Paštriću prepoznao je i Ekološki pokret „Okvir života“ koji pomaže rad na terenu. Uključeni su i kalemari bez kojih ne bi moglo da se dođe do autohtonih sadnica.
https://lat.sputnikportal.rs/20220424/sta-cuva-banka-semena-u-selu-pastric-1136754703.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111690/77/1116907725_106:0:1814:1281_1920x0_80_0_0_4fb9e5d3ead2f6781416996871da0b42.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
gajenje voća i povrća bez hemije voće povrće hemija žitarice cenar u paštriću autohtone sorte gajenje voća i povrća bez hemije voće povrće hemija žitarice cenar u paštriću autohtone sorte
gajenje voća i povrća bez hemije voće povrće hemija žitarice cenar u paštriću autohtone sorte gajenje voća i povrća bez hemije voće povrće hemija žitarice cenar u paštriću autohtone sorte
Ispitivanja starih sorti voća, povrća i žitarica: Da li je moguće gajenje bez hemijskih sredstava
U novootvorenom Istraživačkom centru u Paštriću kod Mionice počela su ispitivanja starih sorti voća, povrća i žitarica. Žele da evidentiraju sve autohtone sorte na području Srbije i istraže mogućnosti za njihovo gajenje bez upotrebe hemijskih sredstava.
Prikupljene plodove starih sorti voća, povrća i žitarica, koji imaju duh gajenja na terenima Srbije, naučno obrađuju u laboratoriji Istraživačkog centra u Paštriću. Otkrivaju često i neke nepoznate autohtone sorte, sa kojima upotpunjuju svoju postojeću banku semena.
Dr Ivana Radović, rukovodilac Istraživačkog centra Paštrić kaže da istraživački centar unapređuje sada banku semena zato što okuplja nauku, struku i na taj način pruža neku naučnu validaciju da su tu stare sorte zaista kvalitetne, zaista dobre za ljudsko zdravlje,
navodi RTS.
„Istraživački centar će biti posvećen isključivo autohtonim, našim autohtonim sortama voća, povrća i žitarica. Tu ćemo ispitivati njihov kvalitet, kao što je na primer odnos šećera i kiseline u plodovima. To je sada aktuelno, jabuke, zato što od toga zavisi i ukus ploda. Radimo raznovrsne senzore analize plodova“, rekla je Radovićeva.
Istraživački centar Paštrić je u domaćinstvu poznatog biologa Predraga Petrovića. Smešten je u kanjonu Ribnice, zaštićenog prirodnog dobra. Njegove kćerke, obe doktorke nauka, u saradnji sa desetak stručnjaka naučnih institucija, baš odavde, gde im je banka semena nadohvat ruke, pokreću inicijativu ponovnog gajenja starog voća, povrća i žitarica.
„Naučni značaj je, gde ćemo naći gene za neko urnebesno vreme ukrštanja, ako nema autohtonih sorti. One su svikle i nikle prema podneblju i potrebama ljudi. One imaju naročito ekološki značaj. U ruralnim područjima, gde se one uglavnom nalaze, ljudi gaje stare sorte i dele sa mnogim životinjama u okruženju. Drugo, autohtone sorte uopšte ne troše resurse. Ne troše hemijska sredstva, što je veoma važno za zaštitu vode, vazduha, zdravlja ljudi“, rekao je Predrag Petrović, biolog.
Značaj Istraživačkog centra u Paštriću prepoznao je i Ekološki pokret „Okvir života“ koji pomaže rad na terenu. Uključeni su i kalemari bez kojih ne bi moglo da se dođe do autohtonih sadnica.