Šolc: Razgovaraćemo sa Norveškom i SAD o smanjenju uvozne cene gasa za Evropu
19:08 07.10.2022 (Osveženo: 16:09 28.03.2023)
© AP Photo / Michael Sohn
Pratite nas
Nemačka planira da razmotri sa Norveškom, Sjedinjenim Američkim Državama i drugim dobavljačima gasa mogućnost smanjenja uvozne cene tog energenta za Evropu, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc.
„Mi smo danas razmotrili sledeće korake. Jedinstveni smo u mišljenju da su cene uvoznog gasa previsoke. Radi se o tome da bi trebalo sa pouzdanim snabdevačima gasa kao što su Norveška ili SAD, ali i mnogim drugim svetskim dobavljačima, razmotriti kako smanjiti cene gasa u Evropi. Premijer Jonas Gar Stere je juče jasno dao do znanja da je Norveška otvorena za takav dijalog“, rekao je kancelar na kraju neformalnog samita šefova država i Vlada zemalja Evropske unije.
Šolc želi savez sa azijskim državama
Prema pisanju izdanja „Politiko“ pozivajući se na izvore i diplomate, Šolc je na samitu u Pragu predložio zemljama EU da se radi smanjenja cena plavog goriva formira savez sa azijskim državama, velikim snabdevačima gasom, kako bi se povodom toga zajedno obratili zemljama izvoznicima. U skladu s predlogom, Nemačka želi da iskoristi status predsedavajuće G7, koji će zadržati do kraja godine, radi formiranja takvog saveza.
„Savez bi omogućio EU da sarađuje sa zemljama kao što su Japan i Južna Koreja koji su jedni od najvećih svetskih kupaca tečnog naftnog gasa, da bi se izbeglo povećanje cena. On takođe može biti iskorišćen za zajedničko obraćanje velikim zemljama izvoznicima gasa, kao što su SAD, Kanada i Norveška i ubeđivanje istih da smanje cene“, navodi se u materijalu.
Kancelar pod pritiskom zbog nemačkog „spasonosnog kišobrana“
Prema pisanju dopisnika „ZDF“ Andreasa Kunerta, nemački kancelar se na samitu u Pragu našao pod pritiskom drugih zemalja EU zbog energetske politike Berlina.
Dopisnik objašnjava da je razlog nemački „zaštitni kišobran“ od 200 milijardi evra, koji je nemačka Vlada usmerila za rešavanje energetske krize. Novinar pojašnjava da su u Berlinu odlučili da se sebi obezbede višak energije i kupuju gas po svaku cenu.
Partneri EU se pribojavaju da će se Nemačka izvući iz trenutne teške situacije upravo na njihov račun. Takvog su stava Poljska, baltičke zemlje, Italija, Španija i Portugal. S druge strane, Kunert navodi da Šolca podržava holandski premijer Mark Rute, a novinar očekuje da će se s nemačkim kancelarom solidarisati francuski lider Emanuel Makron, jer se i Francuska poslužila sličnim „spasonosnim kišobranom“.
Naime, nemački kancelar Olaf Šolc je juče saopštio da će vlada uvesti ograničenje cena gasa, odustati od takse na gas i izdvojiti do 200 milijardi evra podrške. Reč je o tzv. štitu za zaštitu potrošača i preduzeća od sve većih cena energenata.
Podsetimo, nemačke vlasti su nameravale da, kao mera podrške uvoznicima gasa, od 1. oktobra ove godine do 2024. da potrošačima naplaćuju taksu od 2,4 evrocenta za kilovat-sat.
Evropa sprema reformu energetskog tržišta
Italijanski premijer Mario Dragi je u Pragu najavio da će Evropska komisija za naredni samit EU, koji se održava 20-21. oktobra, pripremiti predloge za reformu tržišta energetike.
Dragi je dodao da se slaže sa komesarima Tijerijem Bretonom i Paolom Đentilonijem da je potreban jedinstven evropski pristup u borbi protiv energetske krize.
Kako je rekao, to je sasvim logičan predlog kako bi se sve zemlje stavile u istu ravan, posebno posle odluke Nemačke.
„Evropska komisija će za samit EU u oktobru pripremiti predlog koji će imati tri tačke – sniženje cena, instrumenti solidarnosti i početak reforme energetskog tržišta“, rekao je on novinarima na marginama neformalnog samita EU u Pragu.
Prethodno je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uputila pismo liderima zemalja EU u kojem je predložila da se razmotri mogući paket dejstava koje treba preduzeti za smanjenje cena uvoznog gasa.
Makron: Koordinisana operacija za bezbednije gasovode na severu
Francuski predsednik Emanuel Makron je na pres konferenciji predložio državama članicama EU da sprovedu koordinisanu operaciju kako bi se osigurala bezbednost ključne gasne infrastrukture u Severnom i Baltičkom moru, posle onoga što se dogodilo na gasovodima "Severni tok" i "Severni tok 2".
„Predložili smo nizu država koje imaju gasnu infrastrukturu u Severnom i baltičkom moru da počnemo koordinisanu akciju, što i inače radimo, kako bismo osigurali bezbednost te infrastrukture i redovniji nadzor“, rekao je Makron.
