https://lat.sputnikportal.rs/20221007/prekretnica-u-inzenjeringu-u-cemu-je-tajna-praistorijskog-lepka-1144192364.html
Prekretnica u inženjeringu: U čemu je tajna praistorijskog lepka
Prekretnica u inženjeringu: U čemu je tajna praistorijskog lepka
Sputnik Srbija
Pre 100.000 godina, rani ljudi u južnoj Africi pravili su lepak od lišća četinara koristeći sofisticirani proces destilacije. 07.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-07T23:00+0200
2022-10-07T23:00+0200
2023-03-10T12:50+0100
nauka i tehnologija
arheologija
mozaik
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/1f/1129408146_0:151:1600:1051_1920x0_80_0_0_a480769dbecb1d5210e0f9fd9f3463f5.jpg
Mnogo pre nego što će čovek napraviti sintetički lepak u fabrici, hiljadama godina su korišćeni prirodni materijali za „spajanje“ stvari. Pre svega razne smole, koje se mogu naći u mnogim biljkama. Istraživači sa Univerziteta „Eberhard Karls“ u Tibingenu i sa Univerziteta u Kejptaunu su prilikom analiza kamenih altki za potrebe najnovije studije otkrili potpuno novu vrstu praistorijskog lepka, za koji se veruje da predstavlja jedan od najstarijih na svetu.Prilikom istraživanja nekoliko paleolitskih lokaliteta u južnoj Africi otkriveni su ostaci lepka za koji se smatra da potiče iz perioda od pre 100.000 godina.Za razliku od smole, ova supstanca nije bila lepljiva sama po sebi, već je morala da se pretvori u lepak kroz složen proces destilacije. Arheolog i glavni autor studije Petrik Šmit je objasnio da se ovde uočava kako ljudi već u praistoriji počinju da modifikuju određene materijale, a to je prema njegovom mišljenju prekretnica u istoriji naših predaka kada je inženjering u pitanju.Složen proces destilacijeOstaci lepka starog više od 100.000 godina pronađeni su na nekoliko lokaliteta u južnoj Africi, pre svega na kamenim alatima koji su uz pomoć njega bili pričvršćeni za koplja ili drške. Prema studiji, koja je objavljena u časopisu PNAS, njegov glavni sastojak su bili listovi biljke Podocarpus latifolius. A iznenađujuća činjenica je da ovo drvo ne izlučuje značajne količine smole ili bilo koje druge lepljive supstance. Stoga je glavni fokus studije bio pitanje proizvodnje lepka.Nakon analize došli su do zaključka da su ljudi iz kamenog doba mogli da koriste dve tehnike za proizvodnju lepka, ali da i jedna i druga zahtevaju određene veštine. Prvi je podrazumevao spaljivanje listova i ručno skupljanje ostataka, dok je za drugi proces bila potrebna neka vrsta ukopane peći sa prostorom u koji kaplje katran tokom nekoliko sati.Ali zašto su rani ljudi iz južne Afrike više voleli ovaj složeni proces nego samolepljivi sok iz drveta?Istraživači tvrde da je glavni razlog taj što je destilovani lepak bio dosta efikasniji, kao i da je mogao da podnese mnogo veća opterećenja od onih na bazi biljaka. Ipak, glavno otkriće prema njihovom mišljenju jeste da je rani homo sapiens bio veoma inventivan i pre 100.000 godina, prenela je „Nacionalna geografija“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
arheologija, mozaik
Prekretnica u inženjeringu: U čemu je tajna praistorijskog lepka
23:00 07.10.2022 (Osveženo: 12:50 10.03.2023) Pre 100.000 godina, rani ljudi u južnoj Africi pravili su lepak od lišća četinara koristeći sofisticirani proces destilacije.
Mnogo pre nego što će čovek napraviti sintetički lepak u fabrici, hiljadama godina su korišćeni prirodni materijali za „spajanje“ stvari. Pre svega razne smole, koje se mogu naći u mnogim biljkama. Istraživači sa Univerziteta „Eberhard Karls“ u Tibingenu i sa Univerziteta u Kejptaunu su prilikom analiza kamenih altki za potrebe najnovije studije otkrili potpuno novu vrstu praistorijskog lepka, za koji se veruje da predstavlja jedan od najstarijih na svetu.
Prilikom istraživanja nekoliko paleolitskih lokaliteta u južnoj Africi otkriveni su ostaci lepka za koji se smatra da potiče iz perioda od pre 100.000 godina.
Za razliku od smole, ova supstanca nije bila lepljiva sama po sebi, već je morala da se pretvori u lepak kroz složen proces destilacije. Arheolog i glavni autor studije Petrik Šmit je objasnio da se ovde uočava kako ljudi već u praistoriji počinju da modifikuju određene materijale, a to je prema njegovom mišljenju prekretnica u istoriji naših predaka kada je inženjering u pitanju.
Složen proces destilacije
Ostaci lepka starog više od 100.000 godina pronađeni su na nekoliko lokaliteta u južnoj Africi, pre svega na kamenim alatima koji su uz pomoć njega bili pričvršćeni za koplja ili drške. Prema studiji, koja je objavljena u časopisu PNAS, njegov glavni sastojak su bili listovi biljke Podocarpus latifolius. A iznenađujuća činjenica je da ovo drvo ne izlučuje značajne količine smole ili bilo koje druge lepljive supstance. Stoga je glavni fokus studije bio pitanje proizvodnje lepka.
Nakon analize došli su do zaključka da su ljudi iz kamenog doba mogli da koriste dve tehnike za proizvodnju lepka, ali da i jedna i druga zahtevaju određene veštine. Prvi je podrazumevao spaljivanje listova i ručno skupljanje ostataka, dok je za drugi proces bila potrebna neka vrsta ukopane peći sa prostorom u koji kaplje katran tokom nekoliko sati.
Ali zašto su rani ljudi iz južne Afrike više voleli ovaj složeni proces nego samolepljivi sok iz drveta?
Istraživači tvrde da je glavni razlog taj što je destilovani lepak bio dosta efikasniji, kao i da je mogao da podnese mnogo veća opterećenja od onih na bazi biljaka. Ipak, glavno otkriće prema njihovom mišljenju jeste da je rani homo sapiens bio veoma inventivan i pre 100.000 godina,
prenela je „Nacionalna geografija“.
