Strašne ispovesti srpskih žrtava zgrozile Austrijance: Čule se u Beogradu gde je suđeno zlikovcima
© Sputnik / Oleg Knorring
/ Pratite nas
Ovaj film je bio potreban Austrijancima, jer o zločinima koje su činili njihovi sunarodnici tokom Drugog svetskog rata nisu ništa znali, kaže za Sputnjik autor dokumentarnog filma „Dva lica rata“ Zoran Dobrić. Film koji je snimio u produkciji austrijske državne televizije ORF, premijeru je imao danas u Srbiji, a u petak će biti emitovan i na RTS.
U organizaciji Muzeja žrtava genocida, stručnjacima koji se bave ovom tematikom, prikazan je premijerno u Jugoslovenskoj kinoteci, u Uzun Mirkovoj ulici u Beogradu.
Premijera na mestu gde je bio Vojni sud
I ne slučajno baš na tom mestu. U ovoj zgradi zasedao je Vojni sud, tu je suđeno generalu Aleksandru Leru, komandantu austrijskog ratnog vazduhoplovstva, ali i drugim zločincima, najvišim oficirima Vermahta. Stručnjaci Muzeja želeli su da se svedočenja žrtava čuju u prostoru gde su zlikovci dočekali pravdu.
Zoran Dobrić je na filmu radio četiri godine, pokušao je da austrijskoj i svetskoj javnosti prvi put predoči uloga Austrijanaca u stravičnim zločinima protiv čovečnosti počinjenim nad Srbima tokom rata, s jedne strane, ali i o humanosti koju je pokazala jedna žena iz njihovog naroda.
On za Sputnjik kaže da je ideja u kući za koju radi odmah prihvaćena.
„Šta god mi ili bilo ko drugi mislili o Austriji, Austrijanci su otvoreni za pitanja iz prošlosti, iz svoje ružne istorije. Naravno, kao i svuda, nisu baš svi za to otvoreni, ali nije bio nikakav problem da se film prikaže na austrijskoj televiziji. Naprotiv, naišao sam na veoma toplu podršku. Bilo je samo pitanje novca i trenutka da se film dogodi. Imao sam fantastične uslove za snimanje, u poređenju sa mnogim drugim produkcijama, veoma komotne i dobre“.
Radnja uporedo prati Dijanu Budisavljević, koja je srpsku decu spasila sigurne smrti u NDH i masovnog ubicu Franca Bemea koji je 1941. godine naredio streljanje 35 hiljada civila u okupiranoj Srbiji
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej žrtava genocida
Paralelna priča Dijane i Franca
Radnja uporedo prati Dijanu Budisavljević, ženu koja je srpsku decu spasila sigurne smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i masovnog ubicu Franca Bemea koji je 1941. godine naredio streljanje 35 hiljada civila u okupiranoj Srbiji, Srba, Jevreja i Roma.
Film je premijerno prikazan 13. januara 2021. na drugom programu austrijske državne televizije, kako naš sagovornik kaže, sa veoma visokom gledanošću. Dodaje da su reakcije gledalaca bile fantastične.
„To govori da je film tim ljudima bio potreban, jer oni o svim ovim stvarima nisu bukvalno ništa znali. Pojedini vrlo malo, ali u nekim posebnim krugovima, tako da je to bilo sjajno, prihvaćen je bez kritika, sa oduševljenjem i zahvalnošću. Naravno, i sa zgražavanjem na sve te strašne stvari koje su se događale u Drugom svetskom ratu“, kaže Dobrić.
Film je nastao isključivo na osnovu autorovog temeljnog istraživanja arhivske građe, srpske, hrvatske, austrijske i nemačke, kao i privatnih arhiva koji se danas čuvaju širom Evrope. Kada je u pitanju reč kritike onih koji se bave proučavanjem istorije, autor kaže da je film urađen tako da su birani istoričari iz zemalja čiji su građani bili akteri u stravičnim događanjima u Drugom svetskom ratu.
Kadar iz filma "Dva lica rata", Zorana Dobrića
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej žrtava genocida
„Uvek kada je u pitanju kritika, nju izgovaraju istoričari te zemlje kojoj je nešto loše napravljeno, ni jednog trenutka neko ne kritikuje nekog drugog, već se uvek radi o samokritici, to je pravilo koje je meni jako bitno i u ovom filmu je ispoštovano. Austrijski istoričari govore o ružnim stranama koje su tadašnje vlasti i ljudi Austrije ispoljavali, pre svega na prostorima bivše Jugoslavije, odnosno Srbije“, kaže Dobrić.
Spreman i za festivale
On dodaje da festivalska publika još nije videla film, ali takav plan postoji. Gledaocima u Srbiji biće predstavljen u petak, 7. oktobra, u 20 časova na drugom programu Radio Televizije Srbije.
Zoran Dobrić zaposlen je u austrijskoj državnoj televiziji ORF od 1991. godine gde radi kao istraživački novinar i dokumentarista. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada od kojih je i najznačajnija austrijska nagrada za istraživačko novinarstvo „Robert-Hohner-Prajz“. Rođen je 1960. godine u Smederevu gde je u istoimenom radiju bio dugogodišnji novinar-saradnik.
