https://lat.sputnikportal.rs/20221003/neozbiljno-i-opasno-kad-bi-nato-primio-ukrajinu-u-clanstvo-to-bi-znacilo-direktan-rat-s-rusijom-olivera-ikodinovic-1143940585.html
Neozbiljno i opasno: Kad bi NATO primio Ukrajinu u članstvo to bi značilo direktan rat s Rusijom
Neozbiljno i opasno: Kad bi NATO primio Ukrajinu u članstvo to bi značilo direktan rat s Rusijom
Sputnik Srbija
NATO bloku nije potreban rat sa Rusijom i zbog toga Alijansa neće podržati zahtev Kijeva za ubrzano pridruživanje Ukrajine tom vojnom bloku, ocenio je za... 03.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-03T22:10+0200
2022-10-03T22:10+0200
2022-10-04T11:50+0200
rusija
rusija – politika
nato
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
ukrajina
analize i mišljenja
sad
donbas
zaporoška oblast
hersonska oblast
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/0f/1136503448_0:159:3079:1890_1920x0_80_0_0_396e1f7ceb5bee2124aa1f8c53c04f66.jpg
Džabarov kaže da su male šanse da će neko ozbiljno razmotriti zahtev Kijeva za ubrzani ulazak u NATO, s obzirom da Alijansi nisu potrebni problemi sa Rusijom."Mislim da ovo niko neće shvatiti ozbiljno. Prvo zato što NATO nikada ne prima u svoje redove zemlju koja ratuje. Uz to, Ukrajina ima stalne (teritorijalne) sporove. Kao što je Kijev svih ovih osam godina o Krimu govorio kao o ‘aneksiji’, tako će sada govoriti i za nove ruske teritorije. Ako bi Ukrajina nekim čudom, postala članica NATO-a, onda bi sam NATO imao problem sa Rusijom, pošto Ukrajina neće odustati od terorističkih akcija protiv Rusije, čime ovaj blok uvlači u sukob sa Rusijom. To bi bio direktan rat između NATO-a i Rusije. Nisam siguran da je NATO-u to zaista potrebno“, kaže senator.Prema njegovom mišljenju, NATO će krenuti drugim putem i nateraće Kijev da uđe u pregovore sa Moskvom.Ruski eksperti objašnjavaju da zahtev ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog o hitnom prijemu u NATO govori o nervozi Kijeva posle referenduma o ulasku Donjecke i Luganske narodne republike, kao i Zaporoške i Hersonske oblasti u sastav Rusije, pošto je deset miliona Ukrajinaca odbilo da živi u društvu koje vodi neonacistički režim. Osim toga, Zelenski traži da što pre uđe u NATO i kako bi opravdao nesposobnost kijevskih vlasti da vodi zemlju, kao i raspad Ukrajine.NATO i EU ne žele problematične zemlje u svojim redovimaMeđutim, ruski stručnjaci predviđaju da će Zelenski ostati razočaran, jer NATO neće uslišiti njegove zahteve. Kako objašnjavaju, svaka država koja želi da postane članica NATO-a prolazi pet koraka koji podrazumevaju ozbiljne napore zemlje kandidata i veoma spore odluke članica NATO.Do sada je devet od 30 članica podržalo stupanje Ukrajine u NATO: Crna Gora, Severna Makedonija, Litvanija, Letonija, Estonija, Poljska, Slovačka i Češka, ali da bi se želja Kijeva ispunila zemlje- članice NATO-a moraju jednoglasno da odobre prijem nove zemlje u svoje redove.Eksperti podsećaju da je i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, ocenjujući šanse Ukrajine za ulazak u NATO, rekao da će za to biti potrebno deset ili više godina. Osim toga, ubrzani ulazak Ukrajine u Alijansu bi označio početak trećeg svetskog rata, na šta NATO neće pristati.Zelenski je svoj zahtev objavio u petak, oslanjajući se na iskustvo Finske i Švedske, koje su, nakon što je Rusija pokrenula specijalnu operaciju u Ukrajini, odlučile da postanu članice Alijanse. Direktan ulazak ovih zemalja u Alijansu može se desiti 2025. godine, a njihov ubrzani prijem u NATO blok se smatra presedanom. Međutim, to se ne može primeniti i na Ukrajinu iz najmanje dva razloga. Prvo, Švedska i Finska imaju priznate granice i te zemlje nisu direktno uključene ni u jedan vojni sukob, dok Ukrajina te uslove ne ispunjava. Ima sukob sa Rusijom i probleme sa granicama, tvrdeći da su Krim, Donbas i oslobođene teritorije ukrajinska teritorija, iako je na referendumima, koji su održani od 23. do 27. septembra u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, kao i u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, ubedljiva većina građana glasala za ujedinjenje sa Rusijom - u DNR je 99,23 odsto ljudi, u LNR - 98,42 odsto, u Hersonskoj oblasti - 87,05 odsto, a u Zaporoškoj oblasti - 93,11 odsto. Osam godina ranije je na Krimu skoro 97 odsto ljudi takođe glasalo za prisajedinjenje Rusiji.Eksperti su sigurni da zahtevi Zelenskog neće ubrzati ulazak Ukrajine u NATO. Alijansa održava kontakte sa Kijevom samo kako bi izvršila pritisak na Moskvu. Drugim rečima, SAD ne nameravaju da direktno uđu u sukob sa Rusijom , ali nastavljaju da ratuju protiv Rusije tuđim rukama, pružajući Kijevu sve značajniju vojnu pomoć – upumpavajući oružje u Ukrajinu, dajući obaveštajne informacije, a takođe i slanjem plaćenika i vojnih instruktora, obučavajući ukrajinske Oružane snage i pomažući u planiranju vojnih operacija. Istovremeno, SAD pokušavaju da zaštite sebe, minimizirajući rizike i neprestano tvrdeći da nisu direktno uključene u te sukobe.„Mislim da će uslediti predstava, ali naravno niko neće Ukrajinu nigde primati. Ta zemlja je u veoma konfliktnoj situaciji. U vojnom sukobu ona može da dobije sve što joj treba od NATO-a, može se čak i u okviru sistema NATO doživljavati kao ‘vojska NATO-a’ protiv Rusije, ali sve to ne daje osnova da se Ukrajina primi u NATO. Oni mogu da govore da je taj trenutak blizu, kao što govore i za prijem Ukrajine u EU, ali pitanje je ko će ih to tamo prihvatiti“, kaže ruski ekspert Vasilij Koltašov.Ukrajina - oružje NATO-a za rat protiv RusijeKoltašov istovremeno podseća da Povelja NATO bloka ne dozvoljava prihvatanje država koje imaju teritorijalne sukobe sa susedima, ali napominje da Alijansa može da revidira tu odredbu. To, međutim, ne znači da će Ukrajina na kraju biti primljena u NATO, dodao je on.„NATO može da započne proces izmene odredbi povelje, navodno da bi ubrzao prijem Ukrajine, ali da na kraju nikog ne primi u članstvo, već to može koristiti da bi održao informacione tenzije i pritiske... U svakom slučaju, mislim da će Zapad sada biti velikodušniji u obećanjima, jer Kijev gubi. Treba ga podržati, a u davanju podrške neće štedeti na rečima“, kaže Koltašov.Ruski ekspert Denis Baturin takođe smatra da NATO nije spreman da priključi Ukrajinu tom bloku i sumnja da će se Alijansa baviti prepravkama Povelje, s obzirom na to da će dešavanja u toj zemlji i ruska specijalna vojna operacija pokrenuti dosta pitanja kod većeg broja zemalja članica.Osim toga, niko ne želi zemlju - gubitnicu u svojim redovima, državu sa takvim problemima i uz to ekonomski urušenu. Uostalom, obnova Ukrajine će skupo koštati.Moskva podseća da je upravo orijentacija Kijeva ka ulasku u NATO postala jedan od razloga za početak ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, a Baturin kaže da je Alijansi sasvim dovoljno da Ukrajina ratuje sa Rusijom, te da su joj zarad toga zemlje bloka isporučile ogromnu količinu naoružanja i nameravaju da nastave vojnu pomoć.Kratko rečeno, republike Donbasa i oslobođene teritorije su neodvojivi deo Rusije i svaki napad na te teritorije biće shvaćen kao napad na Rusiju. Moskva će pak učiniti sve da zaštiti svoju zemlju, koja joj i istorijski pripada, kao i svoj narod.
https://lat.sputnikportal.rs/20220930/bela-kuca-sada-nije-vreme-za-primanje-ukrajine-u-nato-1143837563.html
ukrajina
sad
donbas
zaporoška oblast
hersonska oblast
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, nato, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, analize i mišljenja, sad, donbas, zaporoška oblast, hersonska oblast
rusija – politika, nato, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, analize i mišljenja, sad, donbas, zaporoška oblast, hersonska oblast
Neozbiljno i opasno: Kad bi NATO primio Ukrajinu u članstvo to bi značilo direktan rat s Rusijom
22:10 03.10.2022 (Osveženo: 11:50 04.10.2022) NATO bloku nije potreban rat sa Rusijom i zbog toga Alijansa neće podržati zahtev Kijeva za ubrzano pridruživanje Ukrajine tom vojnom bloku, ocenio je za Sputnjik Vladimir Džabarov, prvi zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove.
Džabarov kaže da su male šanse da će neko ozbiljno razmotriti
zahtev Kijeva za ubrzani ulazak u NATO, s obzirom da Alijansi nisu potrebni problemi sa Rusijom.
"Mislim da ovo niko neće shvatiti ozbiljno. Prvo zato što NATO nikada ne prima u svoje redove zemlju koja ratuje. Uz to, Ukrajina ima stalne (teritorijalne) sporove. Kao što je Kijev svih ovih osam godina o Krimu govorio kao o ‘aneksiji’, tako će sada govoriti i za nove ruske teritorije. Ako bi Ukrajina nekim čudom, postala članica NATO-a, onda bi sam NATO imao problem sa Rusijom, pošto Ukrajina neće odustati od terorističkih akcija protiv Rusije, čime ovaj blok uvlači u sukob sa Rusijom. To bi bio direktan rat između NATO-a i Rusije. Nisam siguran da je NATO-u to zaista potrebno“, kaže senator.
Prema njegovom mišljenju, NATO će krenuti drugim putem i nateraće Kijev da uđe u pregovore sa Moskvom.
„Međutim, naši uslovi su se promenili. Jedni uslovi su bili pre mesec ili dva, a sada je situacija potpuno drugačija - imamo četiri nova regiona, to su naši ljudi, teritorija je drugačija. Dakle, razgovaraćemo uzimajući u obzir taj faktor, a to je ulazak tih regiona u sastav Rusije“, naglasio je Džabarov.
Ruski eksperti objašnjavaju da zahtev ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog o hitnom prijemu u NATO govori o nervozi Kijeva posle referenduma o ulasku Donjecke i Luganske narodne republike, kao i Zaporoške i Hersonske oblasti u sastav Rusije, pošto je deset miliona Ukrajinaca odbilo da živi u društvu koje vodi neonacistički režim. Osim toga, Zelenski traži da što pre uđe u NATO i kako bi opravdao nesposobnost kijevskih vlasti da vodi zemlju, kao i raspad Ukrajine.
NATO i EU ne žele problematične zemlje u svojim redovima
Međutim, ruski stručnjaci predviđaju da će Zelenski ostati razočaran, jer NATO neće uslišiti njegove zahteve. Kako objašnjavaju, svaka država koja želi da postane članica NATO-a prolazi pet koraka koji podrazumevaju ozbiljne napore zemlje kandidata i veoma spore odluke članica NATO.
Do sada je devet od 30 članica podržalo stupanje Ukrajine u NATO:
Crna Gora, Severna Makedonija, Litvanija, Letonija, Estonija, Poljska, Slovačka i Češka, ali da bi se želja Kijeva ispunila zemlje- članice NATO-a moraju jednoglasno da odobre prijem nove zemlje u svoje redove.
Eksperti podsećaju da je i generalni sekretar NATO-a
Jens Stoltenberg, ocenjujući šanse Ukrajine za ulazak u NATO, rekao da će za to biti potrebno deset ili više godina. Osim toga, ubrzani
ulazak Ukrajine u Alijansu bi označio početak trećeg svetskog rata, na šta NATO neće pristati.
Zelenski je svoj zahtev objavio u petak, oslanjajući se na iskustvo Finske i Švedske, koje su, nakon što je Rusija pokrenula specijalnu operaciju u Ukrajini, odlučile da postanu članice Alijanse. Direktan ulazak ovih zemalja u Alijansu može se desiti 2025. godine, a njihov ubrzani prijem u NATO blok se smatra presedanom. Međutim, to se ne može primeniti i na Ukrajinu iz najmanje dva razloga. Prvo, Švedska i Finska imaju priznate granice i te zemlje nisu direktno uključene ni u jedan vojni sukob, dok Ukrajina te uslove ne ispunjava. Ima sukob sa Rusijom i probleme sa granicama, tvrdeći da su Krim, Donbas i oslobođene teritorije ukrajinska teritorija, iako je na referendumima, koji su održani od 23. do 27. septembra u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, kao i u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, ubedljiva većina građana glasala za ujedinjenje sa Rusijom - u DNR je 99,23 odsto ljudi, u LNR - 98,42 odsto, u Hersonskoj oblasti - 87,05 odsto, a u Zaporoškoj oblasti - 93,11 odsto. Osam godina ranije je na Krimu skoro 97 odsto ljudi takođe glasalo za prisajedinjenje Rusiji.
Eksperti su sigurni da zahtevi Zelenskog neće ubrzati ulazak Ukrajine u NATO. Alijansa održava kontakte sa Kijevom samo kako bi izvršila pritisak na Moskvu. Drugim rečima,
SAD ne nameravaju da direktno uđu u sukob sa Rusijom , ali nastavljaju da ratuju protiv Rusije tuđim rukama, pružajući Kijevu sve značajniju vojnu pomoć – upumpavajući oružje u Ukrajinu, dajući obaveštajne informacije, a takođe i slanjem plaćenika i vojnih instruktora, obučavajući ukrajinske
Oružane snage i pomažući u planiranju vojnih operacija. Istovremeno, SAD pokušavaju da zaštite sebe, minimizirajući rizike i neprestano tvrdeći da nisu direktno uključene u te sukobe.
„Mislim da će uslediti predstava, ali naravno niko neće Ukrajinu nigde primati. Ta zemlja je u veoma konfliktnoj situaciji. U vojnom sukobu ona može da dobije sve što joj treba od NATO-a, može se čak i u okviru sistema NATO doživljavati kao ‘vojska NATO-a’ protiv Rusije, ali sve to ne daje osnova da se Ukrajina primi u NATO. Oni mogu da govore da je taj trenutak blizu, kao što govore i za prijem Ukrajine u EU, ali pitanje je ko će ih to tamo prihvatiti“, kaže ruski ekspert Vasilij Koltašov.
Ukrajina - oružje NATO-a za rat protiv Rusije
Koltašov istovremeno podseća da Povelja NATO bloka ne dozvoljava prihvatanje država koje imaju teritorijalne sukobe sa susedima, ali napominje da Alijansa može da revidira tu odredbu. To, međutim, ne znači da će Ukrajina na kraju biti primljena u NATO, dodao je on.
„NATO može da započne proces izmene odredbi povelje, navodno da bi ubrzao prijem Ukrajine, ali da na kraju nikog ne primi u članstvo, već to može koristiti da bi održao informacione tenzije i pritiske... U svakom slučaju, mislim da će Zapad sada biti velikodušniji u obećanjima, jer Kijev gubi. Treba ga podržati, a u davanju podrške neće štedeti na rečima“, kaže Koltašov.
Ruski ekspert Denis Baturin takođe smatra da NATO nije spreman da priključi Ukrajinu tom bloku i sumnja da će se Alijansa baviti prepravkama Povelje, s obzirom na to da će dešavanja u toj zemlji i ruska specijalna vojna operacija pokrenuti dosta pitanja kod većeg broja zemalja članica.
Osim toga, niko ne želi zemlju - gubitnicu u svojim redovima, državu sa takvim problemima i uz to ekonomski urušenu. Uostalom, obnova Ukrajine će skupo koštati.
Moskva podseća da je upravo orijentacija Kijeva ka ulasku u NATO postala
jedan od razloga za početak ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, a Baturin kaže da je Alijansi sasvim dovoljno da Ukrajina ratuje sa Rusijom, te da su joj zarad toga zemlje bloka
isporučile ogromnu količinu naoružanja i nameravaju da nastave vojnu pomoć.
„Ukrajina je bukvalno postala oružje NATO-a, a da nije pravno integrisana u ovu strukturu“, objasnio je ekspert.
Kratko rečeno, republike Donbasa i oslobođene teritorije su neodvojivi deo Rusije i svaki napad na te teritorije biće shvaćen kao napad na Rusiju. Moskva će pak učiniti sve da zaštiti svoju zemlju, koja joj i istorijski pripada, kao i svoj narod.
