https://lat.sputnikportal.rs/20221002/sjedinjene-drzave-protiv-evropske-unije-ko-je-digao-u-vazduh-severni-tok-1-i-2-video-1143833832.html
Sjedinjene Države protiv Evropske unije: Ko je digao u vazduh „Severni tok“ 1 i 2? /video/
Sjedinjene Države protiv Evropske unije: Ko je digao u vazduh „Severni tok“ 1 i 2? /video/
Sputnik Srbija
Dva dana nakon što je Nemačka napala Sovjetski Savez, tadašnji senator iz Misurija i potonji predsednik Amerike Hari Truman citiran je na stranicama „Njujork... 02.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-02T17:37+0200
2022-10-02T17:37+0200
2022-10-02T17:37+0200
svet
analize i mišljenja
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
svet
svet – politika
rusija
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
sjedinjene američke države
nemačka
evropa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/1c/1143449833_0:156:3000:1844_1920x0_80_0_0_411374b581bb4fbcc4a44c5c7505a517.jpg
Ova cinična strategija podsticanja uzajamnog uništenja kao da je, i u decenijama koje su usledile, ostala osnova američke politike u Evropi, bez obzira na to što je Nemačka u međuvremenu proglašena za američku saveznicu. Uostalom, utoliko gore po nju. A ni pokojni geostrateg američke hegemonije Zbignjev Bžežinski nije bez razloga upozoravao na opasnost koju po interese Vašingtona predstavlja eventualno formiranje osovine Berlin-Moskva.Slabljenje Nemačke, jačanje SADTako da se nimalo neočekivanim nije učinio navodni izveštaj uticajne koliko i zloglasne RAND korporacije – privatnog instituta koji radi za američki vojni i obaveštajni sektor – pod naslovom „Slabljenje Nemačke, jačanje SAD“ čije su se fotografisane stranice pojavile na dva alternativna portala na nemačkom i švedskom jeziku. Izveštaj nosi oznaku „poverljivo“, načinjen je 25. januara ove godine, i, stoji na naslovnoj strani, namenjen je i Beloj kući, Stejt departmentu, CIA-i i NSA-u.„Navodno procureli RAND-ov izveštaj o bizarnoj zaveri Amerike da 'oslabi Nemačku' je lažan“, saopštila je korporacija u neobičnom nastojanju da opovrgne vest koja jedva da je i bila primećena izvan sasvim uskih krugova; ovaj kratki demanti je utoliko neobičniji ako se uzme u obzir i da se ništa slično – ni falsifikovanje nekog RAND-ovog izveštaja, ni potonji korporativni demanti – nikada ranije nije dogodilo. Drugim rečima: Zašto bi RAND našao za shodno da demantuje nekakvu klevetu koju ionako niko nije primetio? Nasuprot tome, demanti ima mnogo više smisla ako je izveštaj, koji je trebalo da bude poverljiv, zaista neplanirano dospeo do javnosti, te se stoga i pojavila ta potreba da bude relativizovan...„Trenutno stanje ekonomije SAD ne garantuje da ona može da funkcioniše bez finansijske i materijalne podrške iz spoljnih izvora... Postoji hitna potreba da resursi skrenu u nacionalnu ekonomiju (SAD), a pogotovo u bankarski sistem,“ navodi se u dokumentu, i ukazuje: „Samo će evropske države, obavezane kroz članstvo u EU i NATO, to moći da obezbede bez značajnih vojnih i političkih troškova za nas. Najveća prepreka za to je rastuća nezavisnost Nemačke (...) koja će postepeno Evropu pretvoriti ne samo u ekonomskog, već i u političkog suparnika Sjedinjenih Država.“Evo i rešenja za ovu pretnju: „Povećan priliv resursa iz Evrope u SAD može da se očekuje ako Nemačka počne da se suočava s kontrolisanom ekonomskom krizom… Sadašnji nemački ekonomski model zasniva se na dva stuba. To su neograničen pristup jeftinim ruskim energetskim izvorima, i jeftinoj francuskoj struji zahvaljujući proizvodnji u nuklearnim elektranama. Značaj prvog faktora je daleko veći. Zaustavljanje snabdevanja iz Rusije može da stvori sistemsku krizu koja bi razorila nemačku ekonomiju, i, posredno, čitavu Evropsku uniju... Jedini izvodljiv način koji garantuje da će Nemačka odbiti ruske energente jeste da obe strane budu uvučene u vojni sukob u Ukrajini. Naše dalje akcije u ovoj zemlji neizbežno će voditi vojnom odgovoru Rusije... Redukovano snabdevanje ruskim energentima – u idealnom slučaju, i potpuni prekid – dovelo bi do užasnog ishoda za nemačku privredu... I čitava ekonomija EU će neminovno doživeti kolaps... Evro će neizbežno, a najverovatnije i bespovratno, pasti ispod dolara. Oštar pad vrednosti evra će posledično izazvati njegovu globalnu rasprodaju. On će postati toksična valuta... Ovakav scenario poslužiće snaženju nacionalnih (američkih) finansijskih uslova, i direktno i indirektno. Kratkoročno, okrenuće trend preteće ekonomske recesije (...) a u srednjem roku (4-5 godina) kumulativna korist od bega kapitala, reorijentisanih logističkih tokova i smanjene konkurencije u glavnim industrijskim granama može da dostigne vrednost od 7 do 9 biliona dolara.“Pobednik energetske krizeOvaj izveštaj možda i jeste lažno pripisan RAND korporaciji, ali je sve što je u njemu napisano – stvarno. To jest, upravo se događa.Evro je pao ispod dolara, na najnižu vrednost u poslednjih 20 godina.I nemački poslovni dnevnik „Handelsblat“ otkriva: „Sve više nemačkih kompanija proširuje svoju proizvodnju u SAD. Vašington ih privlači jeftinim energentima i niskim porezima... Berlin je alarmiran – i želi da preduzme kontramere.“Sabotaža gasovodaAli baš tada, gle čuda, događa se sabotaža oba gasovoda „Severni tok“, koja Nemačku dugoročno do trajno osuđuje na uvoz skupog tečnog gasa, sa svim predvidljivim posledicama po njenu ekonomsku konkurentnost.Ko je minirao „Severni tok“? Kako Amerika pobeđuje na račun Evrope? Može li Evropa da preživi ovakvo savezništvo?O ovim su pitanjima „Novom Sputnjik poretku“ govorili sociolog Slobodan Reljić i dopisnik naših medija iz Londona Siniša Ljepojević.Komentarišući podatke da je NATO u Baltičkom moru upravo u ponedeljak, kada su se dogodile misteriozne eksplozije, započeo dvodnevne manevre, te da su na danskom ostrvu Bornholm, u čijoj je neposrednoj okolini došlo do sabotaže, još u maju stacionirane američke vojne snage u okviru vežbe „Branilac Evrope 22“, Slobodan Reljić primećuje da je „među onima koji su antinemački nastrojeni primetno zadovoljstvo zbog onoga što se dogodilo sa 'Severnim tokom'“, i ukazuje na bivšeg poljskog ministra inostranih poslova i odbrane Radeka Sikorskog koji je, uz fotografiju curenja gasa u Baltiku, tvitovao „Hvala, SAD“ (taj tvit je potom obrisao).Državni terorizamS tim u vezi, karakterističan je komentar odbornika AFD-a iz Berlina Gunara Lindemana: „'Severni tok' 1 i 2 postali su neupotrebljivi u isto vreme zbog sabotaže, tako da Nemačka može da nabavi samo američki gas. A sasvim slučajno, američka pomorska formacija bila je u blizini. S takvim prijateljima, kome su potrebni neprijatelji?“„Ovo je državni terorizam bez presedana iza koga, to je potpuno jasno, stoje Sjedinjene Države. Istovremeno, to je znak da je nervoza u tamošnjim vladajućim krugovima dospela na viši nivo,“ ocenjuje Siniša Ljepojević i ukazuje da je, pre sabotaže gasovoda, „u Nemačkoj sve glasnije počelo da se govori o aktiviranju 'Severnog toka 2'. Da bi se to sprečilo, izvedene su ove diverzije, tako da se sad nalazimo u apsurdnoj situaciji: Amerika je Evropu uvukla u rat protiv Rusije, a sada sama ratuje protiv svog saveznika u tom ratu. Evropske države, na žalost, nemaju kapacitet da iz toga iskorače, budući da su one, kroz Evropsku uniju i evro, zarobljenici tog sistema koji sada, zarad održanja finansijskog sistema SAD, prisiljava evropske banke i kompanije da svoj novac i poslovanje prebace u Ameriku. To će srušiti Evropu, ali neće spasiti Ameriku.“Krah Volfovicove doktrineU ovom kontekstu, i (navodni) RAND-ov dokument o „slabljenju Nemačke, jačanju Amerike“ ne predstavlja nikakvu novost, već, zapravo, samo operacionalizaciju „Volfovicove doktrine“, strategije Pentagona iz 1992. u kojoj se stalo na stanovište da je „politička i vojna misija Amerike posle Hladnog rata da spreči da se rivalska supersila pojavi u Zapadnoj Evropi, Aziji ili na prostoru bivšeg SSSR-a“. Zadatak SAD je, pisao je tada „Njujork tajms“, da „odvrate razvijene industrijske zemlje od izazivanja američkog liderstva ili pokušaja da preokrenu utvrđeni politički i ekonomski poredak“.U proteklih 30 godina, međutim, svet se do te mere izmenio da taj „utvrđeni politički i ekonomski poredak“, zasnovan na američkoj eksploataciji ostatka sveta, u najvećem delu ostatka sveta više ne postoji.Tako da Evropi preti sudbina njegove poslednje žrtve, jer, ističe Siniša Ljepojević, u njoj „nema dovoljno uverljive političke snage koja bi mogla da artikuliše sve izraženije narodno nezadovoljstvo i napravi bunt. Evropska unija i njene najvažnije članice više nemaju ni intelektualni, ni politički, ni ekonomski kapacitet za tako nešto, što znači da ih, u doglednoj budućnosti, samo čekaju nova poniženja i dalje slabljenje.“
https://lat.sputnikportal.rs/20220928/ljubinka-milincic-moj-pogled-na-rusiju-emisija-28-09-2022-1143239215.html
sjedinjene američke države
nemačka
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, svet, svet – politika, rusija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, sjedinjene američke države, nemačka, evropa
analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, svet, svet – politika, rusija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, sjedinjene američke države, nemačka, evropa
Sjedinjene Države protiv Evropske unije: Ko je digao u vazduh „Severni tok“ 1 i 2? /video/
Dva dana nakon što je Nemačka napala Sovjetski Savez, tadašnji senator iz Misurija i potonji predsednik Amerike Hari Truman citiran je na stranicama „Njujork tajmsa“. „Ako vidimo da Nemačka pobeđuje“, rekao je, „treba da pomognemo Rusiji, a ako Rusija bude pobeđivala treba da pomognemo Nemačkoj, i da se tako poubijaju što je moguće više“.
Ova cinična strategija podsticanja uzajamnog uništenja kao da je, i u decenijama koje su usledile, ostala osnova američke politike u Evropi, bez obzira na to što je Nemačka u međuvremenu proglašena za američku saveznicu. Uostalom, utoliko gore po nju. A ni pokojni geostrateg američke hegemonije Zbignjev Bžežinski nije bez razloga upozoravao na opasnost koju po interese Vašingtona predstavlja eventualno formiranje osovine Berlin-Moskva.
Slabljenje Nemačke, jačanje SAD
Tako da se nimalo neočekivanim nije učinio navodni izveštaj uticajne koliko i zloglasne RAND korporacije – privatnog instituta koji radi za američki vojni i obaveštajni sektor – pod naslovom „Slabljenje Nemačke, jačanje SAD“ čije su se fotografisane stranice pojavile na dva alternativna portala na nemačkom i švedskom jeziku. Izveštaj nosi oznaku „poverljivo“, načinjen je 25. januara ove godine, i, stoji na naslovnoj strani, namenjen je i Beloj kući, Stejt departmentu, CIA-i i NSA-u.
„Navodno procureli RAND-ov izveštaj o bizarnoj zaveri Amerike da 'oslabi Nemačku' je lažan“, saopštila je korporacija u neobičnom nastojanju da opovrgne vest koja jedva da je i bila primećena izvan sasvim uskih krugova; ovaj kratki demanti je utoliko neobičniji ako se uzme u obzir i da se ništa slično – ni falsifikovanje nekog RAND-ovog izveštaja, ni potonji korporativni demanti – nikada ranije nije dogodilo. Drugim rečima: Zašto bi RAND našao za shodno da demantuje nekakvu klevetu koju ionako niko nije primetio? Nasuprot tome, demanti ima mnogo više smisla ako je izveštaj, koji je trebalo da bude poverljiv, zaista neplanirano dospeo do javnosti, te se stoga i pojavila ta potreba da bude relativizovan...
„Trenutno stanje ekonomije SAD ne garantuje da ona može da funkcioniše bez finansijske i materijalne podrške iz spoljnih izvora... Postoji hitna potreba da resursi skrenu u nacionalnu ekonomiju (SAD), a pogotovo u bankarski sistem,“ navodi se u dokumentu, i ukazuje: „Samo će evropske države, obavezane kroz članstvo u EU i NATO, to moći da obezbede bez značajnih vojnih i političkih troškova za nas. Najveća prepreka za to je rastuća nezavisnost Nemačke (...) koja će postepeno Evropu pretvoriti ne samo u ekonomskog, već i u političkog suparnika Sjedinjenih Država.“
Evo i rešenja za ovu pretnju: „Povećan priliv resursa iz Evrope u SAD može da se očekuje ako Nemačka počne da se suočava s kontrolisanom ekonomskom krizom… Sadašnji nemački ekonomski model zasniva se na dva stuba. To su neograničen pristup jeftinim ruskim energetskim izvorima, i jeftinoj francuskoj struji zahvaljujući proizvodnji u nuklearnim elektranama. Značaj prvog faktora je daleko veći. Zaustavljanje snabdevanja iz Rusije može da stvori sistemsku krizu koja bi razorila nemačku ekonomiju, i, posredno, čitavu Evropsku uniju... Jedini izvodljiv način koji garantuje da će Nemačka odbiti ruske energente jeste da obe strane budu uvučene u vojni sukob u Ukrajini. Naše dalje akcije u ovoj zemlji neizbežno će voditi vojnom odgovoru Rusije... Redukovano snabdevanje ruskim energentima – u idealnom slučaju, i potpuni prekid – dovelo bi do užasnog ishoda za nemačku privredu... I čitava ekonomija EU će neminovno doživeti kolaps... Evro će neizbežno, a najverovatnije i bespovratno, pasti ispod dolara. Oštar pad vrednosti evra će posledično izazvati njegovu globalnu rasprodaju. On će postati toksična valuta... Ovakav scenario poslužiće snaženju nacionalnih (američkih) finansijskih uslova, i direktno i indirektno. Kratkoročno, okrenuće trend preteće ekonomske recesije (...) a u srednjem roku (4-5 godina) kumulativna korist od bega kapitala, reorijentisanih logističkih tokova i smanjene konkurencije u glavnim industrijskim granama može da dostigne vrednost od 7 do 9 biliona dolara.“
Pobednik energetske krize
Ovaj izveštaj možda i jeste lažno pripisan RAND korporaciji, ali je sve što je u njemu napisano – stvarno. To jest, upravo se događa.
Evro je pao ispod dolara, na najnižu vrednost u poslednjih 20 godina.
„Najveći pobednik energetske krize u Evropi: ekonomija SAD“, saopštava „Vol strit džurnal“ i objašnjava da „rat u Ukrajini podiže cene energenata u Evropi“, zbog čega „kompanije koje proizvode čelik, đubriva i ostale industrijske sirovine prebacuju poslovanje u SAD, privučene stabilnijim cenama energenata i snažnom državnom podrškom... To stvara pretnju od nove ere deindustrijalizacije Evrope.“
I nemački poslovni dnevnik „Handelsblat“ otkriva: „Sve više nemačkih kompanija proširuje svoju proizvodnju u SAD. Vašington ih privlači jeftinim energentima i niskim porezima... Berlin je alarmiran – i želi da preduzme kontramere.“
Ali baš tada, gle čuda, događa se sabotaža oba gasovoda „Severni tok“, koja Nemačku dugoročno do trajno osuđuje na uvoz skupog tečnog gasa, sa svim predvidljivim posledicama po njenu ekonomsku konkurentnost.
Ko je minirao „Severni tok“? Kako Amerika pobeđuje na račun Evrope? Može li Evropa da preživi ovakvo savezništvo?
O ovim su pitanjima „Novom Sputnjik poretku“ govorili sociolog Slobodan Reljić i dopisnik naših medija iz Londona Siniša Ljepojević.
Komentarišući podatke da je NATO u Baltičkom moru upravo u ponedeljak, kada su se dogodile misteriozne eksplozije, započeo dvodnevne manevre, te da su na danskom ostrvu Bornholm, u čijoj je neposrednoj okolini došlo do sabotaže, još u maju stacionirane američke vojne snage u okviru vežbe „Branilac Evrope 22“, Slobodan Reljić primećuje da je „među onima koji su antinemački nastrojeni primetno zadovoljstvo zbog onoga što se dogodilo sa 'Severnim tokom'“, i ukazuje na bivšeg poljskog ministra inostranih poslova i odbrane Radeka Sikorskog koji je, uz fotografiju curenja gasa u Baltiku, tvitovao „Hvala, SAD“ (taj tvit je potom obrisao).
„Treba imati u vidu da je Sikorski deo duboke države na Zapadu... Ali ne treba zbog toga da se ljutimo na Amerikance, već da postavimo pitanje: Ko može da se odbrani od ovoga što oni rade, i ko može da zaštiti svoje interese na odgovarajući način? Sukob SAD i Rusije, otuda, skoro da postaje drugorazredni problem, a u prvi plan dolazi sukob Amerike i Evrope. Rusiju nisu uspeli ekonomski da slome, pa će zato to pokušati da urade Evropi, koja je do sada imala trgovinski deficit s Kinom, ali je u trgovini s Amerikom bila u suficitu“, napominje Reljić.
S tim u vezi, karakterističan je komentar odbornika AFD-a iz Berlina Gunara Lindemana: „'Severni tok' 1 i 2 postali su neupotrebljivi u isto vreme zbog sabotaže, tako da Nemačka može da nabavi samo američki gas. A sasvim slučajno, američka pomorska formacija bila je u blizini. S takvim prijateljima, kome su potrebni neprijatelji?“
„Ovo je državni terorizam bez presedana iza koga, to je potpuno jasno, stoje Sjedinjene Države. Istovremeno, to je znak da je nervoza u tamošnjim vladajućim krugovima dospela na viši nivo,“ ocenjuje Siniša Ljepojević i ukazuje da je, pre sabotaže gasovoda, „u Nemačkoj sve glasnije počelo da se govori o aktiviranju 'Severnog toka 2'. Da bi se to sprečilo, izvedene su ove diverzije, tako da se sad nalazimo u apsurdnoj situaciji: Amerika je Evropu uvukla u rat protiv Rusije, a sada sama ratuje protiv svog saveznika u tom ratu. Evropske države, na žalost, nemaju kapacitet da iz toga iskorače, budući da su one, kroz Evropsku uniju i evro, zarobljenici tog sistema koji sada, zarad održanja finansijskog sistema SAD, prisiljava evropske banke i kompanije da svoj novac i poslovanje prebace u Ameriku. To će srušiti Evropu, ali neće spasiti Ameriku.“
Krah Volfovicove doktrine
U ovom kontekstu, i (navodni) RAND-ov dokument o „slabljenju Nemačke, jačanju Amerike“ ne predstavlja nikakvu novost, već, zapravo, samo operacionalizaciju „Volfovicove doktrine“, strategije Pentagona iz 1992. u kojoj se stalo na stanovište da je „politička i vojna misija Amerike posle Hladnog rata da spreči da se rivalska supersila pojavi u Zapadnoj Evropi, Aziji ili na prostoru bivšeg SSSR-a“. Zadatak SAD je, pisao je tada „Njujork tajms“, da „odvrate razvijene industrijske zemlje od izazivanja američkog liderstva ili pokušaja da preokrenu utvrđeni politički i ekonomski poredak“.
U proteklih 30 godina, međutim, svet se do te mere izmenio da taj „utvrđeni politički i ekonomski poredak“, zasnovan na američkoj eksploataciji ostatka sveta, u najvećem delu ostatka sveta više ne postoji.
„Ne vladaju više ni u Africi – i tamo su već Kinezi i Rusi, kojima najveći deo planete odbija da uvede sankcije“, skreće pažnju Slobodan Reljić. „Pax Americana je sistem čija su se pravila poštovala zato što je neposlušnima pretila kazna; taj sistem sada se raspada jer je sve očiglednije da je ta preteća sila sve slabija.“
Tako da Evropi preti sudbina njegove poslednje žrtve, jer, ističe Siniša Ljepojević, u njoj „nema dovoljno uverljive političke snage koja bi mogla da artikuliše sve izraženije narodno nezadovoljstvo i napravi bunt. Evropska unija i njene najvažnije članice više nemaju ni intelektualni, ni politički, ni ekonomski kapacitet za tako nešto, što znači da ih, u doglednoj budućnosti, samo čekaju nova poniženja i dalje slabljenje.“
