https://lat.sputnikportal.rs/20221002/rekonstrukcija-memorijalnog-centra-staro-sajmiste--do-kraja-sledece-godine-1143886044.html
Rekonstrukcija Memorijalnog centra„ Staro sajmište“ – do kraja sledeće godine
Rekonstrukcija Memorijalnog centra„ Staro sajmište“ – do kraja sledeće godine
Sputnik Srbija
Druga faza rekonstrukcije „Starog sajmišta“ trebalo bi da bude okončana do kraja iduće godine kada bi memorijalni centar trebalo da bude spreman za stalnu... 02.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-02T12:51+0200
2022-10-02T12:51+0200
2022-10-02T12:51+0200
kultura
kultura
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/17/1125169016_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_e200b691dc9d8c1ac8e5c1b73ab6d9b6.jpg
Prostor nekadašnjeg beogradskog sajma podignutog 1937. godine koji je u vreme drugog svetskog rata bio mesto užasa i logor smrti u tadašnjoj NDH, zahvaljujući Zakonu donetom 2020. godine o osnivanju Memorijalnog centra, postaće mesto sećanja na žrtve i stalni izložbeni prostor u kojem će se čuvati, istraživati, izlagati i prezentovati arhivski muzejski predmeti i dokumenti. Posle gotovo osam decenija zaborava prostor nekadašnjeg logora postaće mesto za obrazovanje mladih generacija o užasima Holokausta, a svaki od sajamskih paviljona biće preuređen i posvećen stradanju jednog naroda, Jevreja, Srba, Roma i drugih.Posle dugih priprema i rada na projektnoj dokumentaciji nedavno je otpočela obnova ovog spomenika kulture i to od onoga što predstavlja njen najveći izazov: rekonstrukcijom kule, centralne zgrade u Starom sajmištu. Ovaj objekat, zbog oronulosti, morao je biti skinut, da bi mu se vratio prvobitni izgled, objašnjava za Sputnjik arhitekta i konzervator Aleksandra Šević, predvodnik tima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, ustanove koja je bila zadužeba za složeni posao izrade projektne dokumentacije.„Nije postojao arhivski projekat i to je bila jako otežavajuća okolnost. Imali smo situaciju sa centralnom kulom gde se zatečeno stanje delimično ne slaže sa onim što je uneto u katastar. U katastru je uneto nešto zatečeno na samoj parceli 1952. kad je katastar rađen, a to je dijametralno suprotno od onog što imamo kao prikaz tog objekta kroz istorijske fotografije ili na snimcima kroz otvaranje čitavog sajamskog kompleksa“, dodaje ona.Administrativno sređivanje i raseljavanje umetnikaPrvi korak u izradi dokumentacije bilo je usaglašavanje tih stvari, što možda jeste „vrlo administrativan posao“, ali bez toga se nije moglo krenuti u izradu konkretnog projekta, objašnjava Aleksandra Šević.„Mnogo je ne samo konzervatorskog nego i administrativnog sređivanja bilo potrebno na samom početku. Kad nemate arhivski projekat onda morate uraditi razne elaborate koji će pokazati kakva je nosivost tla, kakvi su temelji koje ne vidite... Te okolnosti su proizvele situaciju u kojoj je Zavod uz pomoć stručnjaka različitih profila uradio niz elaborata, 11 ili 12, čiji je zadatak bio da prikupe sve podatke na osnovu kojih će se sagledati kompletno stanje terena, konstrukcije i samog objekta i kako bismo kvalitetno mogli dalje da odlučujemo“.Šević podseća da ih je pored toga zatekao i problem nelegalnih stanara kao i umetnika koji su tu imali ateljee. U trenutku dok su snimali postojeće stanje u objektu su još uvek postojali ateljei. U nekim prostorima aktivno su radili umetnici, neki su korišćeni kao stambeni prostor, a neki su bili potpuno napušteni.Polazni trenutak posle raščišćavanja 20 tona đubretaNa početku radova, radnici gradske čistoće morali su da pokupe dvadesetak tona smeća, a trebalo je i da se zazidaju otvori da bi se onemogućio dalji ulazak u ovaj prostor i njegovo dalje oštećenje.„Tek kad je prostor bio očišćen i ispražnjen a ljudi raseljeni, mogli smo da uporedimo ono što smo projektom planirali sa svim onim detaljima koje možete da otkrijete tek kad obijete malter“.Završetak druge faze – kraj iduće godineRadovi su vrlo obimni i skupi i zato je investicija podeljena u dve faze. U prvoj je ona vrsta radova koja bi objektu trebalo da vrate njegovu konstruktivnu stabilnost. U ovoj fazi planirano je da svi prostori budu fizički sa spoljne strane zatvoreni, što znači da bude ugrađena kompletna stolarija i bravarija, fasada i krov. Procenjeno je da će biti završena do kraja ove godine.„U drugoj fazi koja bi trebalo da bude realizovana u sledećoj godini bili bi radovi na opremanju objekata instalacijama i izrada onih enterijerskih obloga koje prave završni izgled. Za očekivati je da se u toku sledeće godine izradi i projektna dokumentacija za uređenje okolnog terena. Mislim da su ove dve godine nešto što će se najviše bazirati na objektu centralne kule a u najavi su i već se rade projekti za sledeće autentično sačuvane objekte“, zaključuje Aleksandra Šević.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/17/1125169016_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_229c652c3d2422823d29183fdf982867.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
kultura
Rekonstrukcija Memorijalnog centra„ Staro sajmište“ – do kraja sledeće godine
Druga faza rekonstrukcije „Starog sajmišta“ trebalo bi da bude okončana do kraja iduće godine kada bi memorijalni centar trebalo da bude spreman za stalnu postavku
Prostor nekadašnjeg beogradskog sajma podignutog 1937. godine koji je u vreme drugog svetskog rata bio mesto užasa i logor smrti u tadašnjoj NDH, zahvaljujući Zakonu donetom 2020. godine o osnivanju Memorijalnog centra, postaće mesto sećanja na žrtve i stalni izložbeni prostor u kojem će se čuvati, istraživati, izlagati i prezentovati arhivski muzejski predmeti i dokumenti. Posle gotovo osam decenija zaborava prostor nekadašnjeg logora postaće mesto za obrazovanje mladih generacija o užasima Holokausta, a svaki od sajamskih paviljona biće preuređen i posvećen stradanju jednog naroda, Jevreja, Srba, Roma i drugih.
Posle dugih priprema i rada na projektnoj dokumentaciji nedavno je otpočela obnova ovog spomenika kulture i to od onoga što predstavlja njen najveći izazov: rekonstrukcijom kule, centralne zgrade u Starom sajmištu. Ovaj objekat, zbog oronulosti, morao je biti skinut, da bi mu se vratio prvobitni izgled, objašnjava za Sputnjik arhitekta i konzervator Aleksandra Šević, predvodnik tima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, ustanove koja je bila zadužeba za složeni posao izrade projektne dokumentacije.
„Nije postojao arhivski projekat i to je bila jako otežavajuća okolnost. Imali smo situaciju sa centralnom kulom gde se zatečeno stanje delimično ne slaže sa onim što je uneto u katastar. U katastru je uneto nešto zatečeno na samoj parceli 1952. kad je katastar rađen, a to je dijametralno suprotno od onog što imamo kao prikaz tog objekta kroz istorijske fotografije ili na snimcima kroz otvaranje čitavog sajamskog kompleksa“, dodaje ona.
Administrativno sređivanje i raseljavanje umetnika
Prvi korak u izradi dokumentacije bilo je usaglašavanje tih stvari, što možda jeste „vrlo administrativan posao“, ali bez toga se nije moglo krenuti u izradu konkretnog projekta, objašnjava Aleksandra Šević.
„Mnogo je ne samo konzervatorskog nego i administrativnog sređivanja bilo potrebno na samom početku. Kad nemate arhivski projekat onda morate uraditi razne elaborate koji će pokazati kakva je nosivost tla, kakvi su temelji koje ne vidite... Te okolnosti su proizvele situaciju u kojoj je Zavod uz pomoć stručnjaka različitih profila uradio niz elaborata, 11 ili 12, čiji je zadatak bio da prikupe sve podatke na osnovu kojih će se sagledati kompletno stanje terena, konstrukcije i samog objekta i kako bismo kvalitetno mogli dalje da odlučujemo“.
Šević podseća da ih je pored toga zatekao i problem nelegalnih stanara kao i umetnika koji su tu imali ateljee. U trenutku dok su snimali postojeće stanje u objektu su još uvek postojali ateljei. U nekim prostorima aktivno su radili umetnici, neki su korišćeni kao stambeni prostor, a neki su bili potpuno napušteni.
„Taj deo aktivnosti je Grad preuzeo na sebe i oni su raseljeni 2015. U to vreme je tek u nastajanju bila Komisija za Staro sajmište čiji je zadatak bio da iznedri zakonski dokument kojim bi se osnovao Memorijalni centar 'Staro sajmište'. U svakom slučaju, priprema je kroz raseljavanje nekako došla do svog razrešenja od 2020. godine u februaru kad je donet Zakon o osnivanju memorijalnog centra i on je dao legitimno pravo budućem korisniku, odnosno odredio ga za korisnika celokupnog prostora“.
Polazni trenutak posle raščišćavanja 20 tona đubreta
Na početku radova, radnici gradske čistoće morali su da pokupe dvadesetak tona smeća, a trebalo je i da se zazidaju otvori da bi se onemogućio dalji ulazak u ovaj prostor i njegovo dalje oštećenje.
„Tek kad je prostor bio očišćen i ispražnjen a ljudi raseljeni, mogli smo da uporedimo ono što smo projektom planirali sa svim onim detaljima koje možete da otkrijete tek kad obijete malter“.
Završetak druge faze – kraj iduće godine
Radovi su vrlo obimni i skupi i zato je investicija podeljena u dve faze. U prvoj je ona vrsta radova koja bi objektu trebalo da vrate njegovu konstruktivnu stabilnost. U ovoj fazi planirano je da svi prostori budu fizički sa spoljne strane zatvoreni, što znači da bude ugrađena kompletna stolarija i bravarija, fasada i krov. Procenjeno je da će biti završena do kraja ove godine.
„U drugoj fazi koja bi trebalo da bude realizovana u sledećoj godini bili bi radovi na opremanju objekata instalacijama i izrada onih enterijerskih obloga koje prave završni izgled. Za očekivati je da se u toku sledeće godine izradi i projektna dokumentacija za uređenje okolnog terena. Mislim da su ove dve godine nešto što će se najviše bazirati na objektu centralne kule a u najavi su i već se rade projekti za sledeće autentično sačuvane objekte“, zaključuje Aleksandra Šević.