https://lat.sputnikportal.rs/20220929/rusija-se-moze-obratiti-medjunarodnom-sudu-pravde-un-zbog-incidenata-sa-severnim-tokovima-1143768729.html
Rusija se može obratiti Međunarodnom sudu pravde UN zbog incidenata sa „Severnim tokovima“
Rusija se može obratiti Međunarodnom sudu pravde UN zbog incidenata sa „Severnim tokovima“
Sputnik Srbija
Rusija bi mogla da se obrati Međunarodnom sudu pravde Ujedinjenih nacija ili Međunarodnom sudu za pomorsko pravo zbog incidenata sa gasovodima „Severni tok“ i... 29.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-29T20:38+0200
2022-09-29T20:38+0200
2022-09-29T20:38+0200
rusija
rusija
rusija – politika
energetika
severni tok
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111032/25/1110322578_0:136:3159:1913_1920x0_80_0_0_f48d2a7813f967acaadc8ddc026a5074.jpg
Kako je istakao, Konvencija UN o pomorskom pravu iz 1982. godine polazi od toga da je obalska država obavezna da preduzima mere za zaštitu kablova i cevovoda.Prema tome, dodaje Kosačov, odgovarajuće deonice gasovoda su u zoni odgovornosti Švedske i Danske koje su bile dužne da osiguraju zaštitu tih delova gasovoda.Takođe je precizirao da Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, koja se primenjuje na sve međunarodne gasovode, nameće stranama obavezu da se međusobno informišu i konsultuju.„Rusiji i ruskim kompanijama je pričinjena značajna ekonomska šteta. Morskoj sredini Baltičkog mora pričinjena je ekološka šteta. Sve to povlači za sobom pitanja međunarodne odgovornosti i nadoknade štete koju je prouzrokovao krivac“, zaključio je ruski senator.Incident na gasovodimaU ponedeljak su se istovremeno dogodili incidenti na dva ruska izvozna gasovoda u Evropu. Prema informacijama vlasti Danske i Švedske, otkrivena su dva curenja gasa na „Severnom toku“ i jedno na „Severnom toku 2“ kod ostrva Bornholm. Nemačka, Danska i Švedska ne isključuju ciljanu sabotažu.Ruska strana zvanično je zatražila informacije od Danske o vanrednoj situaciji na „Severnom toku“ čim se saznalo za incident. Danske vlasti su obavestile Rusiju o eksplozijama na mestu curenja gasa. Operator „Severnog toka“, kompanija „Nord strim AG“, izvestio je da je vanredna situacija na gasovodima neviđena i da je nemoguće proceniti vreme popravke.Rad gasovoda „Severni tok“ obustavljen je krajem avgusta zbog problema sa remontom „Simensovih“ turbina izazvanih sankcijama Zapada. Međutim, gasovod je ostao napunjen gasom.O tome ko je izvršio diverziju na ruskim gasovodima u autorskoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“ govorila je Ljubinka Milinčić:
https://lat.sputnikportal.rs/20220929/operator-severnog-toka-planira-da-otkloni-curenje-na-gasovodu-u-ponedeljak-1143746228.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, energetika, severni tok
rusija, rusija – politika, energetika, severni tok
Rusija se može obratiti Međunarodnom sudu pravde UN zbog incidenata sa „Severnim tokovima“
Rusija bi mogla da se obrati Međunarodnom sudu pravde Ujedinjenih nacija ili Međunarodnom sudu za pomorsko pravo zbog incidenata sa gasovodima „Severni tok“ i „Severni tok 2“, saopštio je potpredsednik Saveta federacije Rusije Konstantin Kosačov.
„Pošto se incident dogodio u moru, u skladu sa Konvencijom UN o pomorskom pravu iz 1982. godine Rusija bi, u cilju zaštite svojih legitimnih interesa, mogla da pribegne različitim procedurama (član 287), sve do obraćanja Međunarodnom sudu pravde UN ili Međunarodnom sudu za pomorsko pravo“, saopštio je Kosačov na Telegramu.
Kako je istakao, Konvencija UN o pomorskom pravu iz 1982. godine polazi od toga da je obalska država obavezna da preduzima mere za zaštitu kablova i cevovoda.
„Prema dostupnim informacijama, dve pukotine su u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Švedske, a druge dve u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Danske. Prema tome, mesto gde se dogodio prekršaj su vode Švedske i Danske“, precizirao je senator.
Prema tome, dodaje Kosačov, odgovarajuće deonice gasovoda su u zoni odgovornosti Švedske i Danske koje su bile dužne da osiguraju zaštitu tih delova gasovoda.
Takođe je precizirao da Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, koja se primenjuje na sve međunarodne gasovode, nameće stranama obavezu da se međusobno informišu i konsultuju.
Iz navedenih konvencija slede zaključci: Švedska i Danska su dužne da pruže svetskoj zajednici sve informacije u vezi incidenta koje poseduju; sve zainteresovane države su u obavezi da sarađuju, da se konsultuju i razmenjuju informacije, između ostalog i sa Rusijom, objašnjava Kosačov.
„Rusiji i ruskim kompanijama je pričinjena značajna ekonomska šteta. Morskoj sredini Baltičkog mora pričinjena je ekološka šteta. Sve to povlači za sobom pitanja međunarodne odgovornosti i nadoknade štete koju je prouzrokovao krivac“, zaključio je ruski senator.
U ponedeljak su se istovremeno dogodili incidenti na dva ruska izvozna gasovoda u Evropu. Prema informacijama vlasti Danske i Švedske,
otkrivena su dva curenja gasa na „Severnom toku“ i jedno na „Severnom toku 2“ kod ostrva Bornholm. Nemačka, Danska i Švedska ne isključuju ciljanu sabotažu.
Ruska strana zvanično je zatražila informacije od Danske o vanrednoj situaciji na „Severnom toku“ čim se saznalo za incident. Danske vlasti su obavestile Rusiju o eksplozijama na mestu curenja gasa. Operator „Severnog toka“, kompanija „Nord strim AG“, izvestio je da je vanredna situacija na gasovodima neviđena i da je nemoguće proceniti vreme popravke.
Rad gasovoda „Severni tok“ obustavljen je krajem avgusta zbog problema sa remontom „Simensovih“ turbina izazvanih sankcijama Zapada. Međutim, gasovod je ostao napunjen gasom.
O tome ko je izvršio diverziju na ruskim gasovodima u autorskoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“ govorila je Ljubinka Milinčić: 
