Dobrovoljci, vojska, narodna milicija: Kako će Rusija štititi svoju zapadnu granicu
22:24 29.09.2022 (Osveženo: 22:44 29.09.2022)
© Sputnik / RIA Novosti
Pratite nas
Kada posle referenduma o prisajedinjenju Rusiji Donjecka i Luganska Narodna Republika, Zaporoška i Hersonska oblast postanu deo ruske države, kako se očekuje, svaki napad na teritoriju ovih regiona označiće direktan napad na Rusiju. .
Zato će zaštita zapadne granice Rusije biti pojačana, a u tome će, kažu za Sputnjik ruski eksperti, osim vojnih jedinica, učestvovati kako specijalne službe i narodna milicija, tako i dobrovoljačke jedinice.
Ruski politikolog i direktor Ruskog saveta za međunarodne odnose Andrej Kortunov kaže za Sputnjik da nije isključena nova eskalacija sukoba nakon referenduma o priključenju ova četiri regiona Rusiji.
„Ukrajina će nastaviti sa pokušajima da povrati regione. Ako se ovi regioni smatraju delom Rusije, onda ruska država može da iskoristi čitav spektar iz arsenala oružja kako bi zaštitila ove teritorije“, objašnjava stručnjak.
Ukrajina se neće smiriti
Vodeći istraživač za bezbednosne studije Ruske akademije nauka i vojni ekspert Konstantin Blohin objašnjava da pretnja od napada na ova četiri regiona i dalje svakako postoji.
„Ako ukrajinske trupe nastave sa granatiranjem, Rusija će, naravno, morati da reaguje. Mislim da to više neće biti u formatu specijalne vojne operacije, već mnogo oštrije. Napadi ukrajinskih trupa će u tom slučaju značiti direktan napad na teritoriju Ruske Federacije“, objašnjava sagovornik Sputnjika, napominjajući da ruska država raspolaže izuzetno velikim arsenalom oružja.
Isto mišljenje deli i ruski vojni ekspert Viktor Litovkin. Prema njegovim rečima, kada ovi regioni uđu u sastav ruske države, kako se očekuje, svaki napad na Donbas, predstavljaće direktan napad na Rusiju sa svim mogućim posledicama.
„Naša zemlja mora da reaguje i pomeri sa svojih granica ukrajinske trupe, za najmanje trista kilometara. To znači da će biti neophodno da se oslobodi kako Harkovska i Nikolajevska oblast, tako i ostali regioni“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Sa ovom ocenom slaže se i Aleksej Anpigolov, predsednik fondacije „Osnovanije“. Prema njegovom mišljenju, ukrajinske Oružane snage nastaviće da granatiraju regione, uprkos promeni njihovog statusa.
„Ne mislim da će se retorika koju koriste kijevske vlasti nekako promeniti. Razumno i normalno rešenje je da se potpiše dogovor i zaustave borbena dejstva. Ali, u ovom slučaju, Kijev će izgubiti ekonomsku i vojnu pomoć od Zapada. Ova četiri regiona su izuzetno važna za nacionalnu ekonomiju. Zbog toga će Kijev nastaviti da vodi borbena dejstva i moli zapadne zemlje za vojnu pomoć“, veruje naš sagovornik.
Rusija će štititi svoju teritoriju
Rusija, kako kaže Anpigolov, nije tek tako izvršila delimičnu mobilizaciju. Prema njegovim rečima, 300.000 rezervista je zapravo udvostručilo kopnene snage.
Osim njih, veliku ulogu u zaštiti teritorija i zapadne granice igraju ruske oružane snage, specijalne službe i Nacionalna garda Rusije.
„Na prvoj liniji fronta se nalaze vojne jedinice, odnosno, oružane snage Rusije, Donjecke i Luganske Narodne Republike, dok su u pozadini kako Nacionalna garda, tako i specijalne službe. Nacionalna garda predstavlja unutrašnje trupe. Odnosno, to su policajske snage koje su prilagođene ratnim uslovima. One su dosta dobro opremljene i imaju svoja oklopna vozila“, objašnjava stručnjak, dodajući da će specijalne službe i vojne jedinice imati kontrolu nad čitavom rusko-ukrajinskom granicom.
Prema rečima Andreja Golovatjuka, pukovnika u rezervi i člana predsedništva organizacije Oficiri Rusije, postoji verovatnoća da će sve vojne jedinice, uključujući narodnu miliciju, kao i dobrovoljačke vojne jedinice, koje će biti formirane na teritoriji Zaporoške i Hersonske oblasti, ući u sastav ruskih Oružanih snaga.
„Njima će biti obezbeđeno savremeno naoružanje. Shodno tome, oni će moći adekvatno da odgovore na bezbednosne izazove i rizike. Tamo će biti raspoređene vojne komponente, te će specijalne službe moći da rade u najboljem redu. Prema tome, mislim da će ovo biti snažan korak u jačanju bezbednosti“, ističe naš sagovornik.
Neće doći do upotrebe nuklearnog oružja
Na pitanje koje će oružje Rusija koristiti u odbrani svoje teritorije od napada, Jurij Knutov ističe da će ova zemlja upotrebiti sva sredstva konvencionalnog naoružanja, uključujući i stratešku avijaciju. Ali, napominje on, to se ne odnosi na nuklearno oružje.
„Rusija neće upotrebiti nuklearno oružje iz jednog prostog razloga – teritorije koje treba da uđu u sastav naše zemlje, kao i narod koji se tamo nalazi treba da spokojno žive i rade“, objašnjava sagovornik.
Priča da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje, kako kaže Anpigolov, potekla je sa Zapada.
„Ovo se radi kako bi se diskreditovala Rusija. Nuklearno oružje može dovesti do sukoba nuklearnih sila, pre svega Rusije sa SAD i NATO blokom. A ovo bi bio sukob u kom bi bilo veoma teško predvideti ne samo njegov ishod, nego i izuzetno teško obuzdati eskalaciju. Verujem da političari shvataju da je lako započeti nuklearni rat, ali ga je vrlo teško okončati“, poručuje naš sagovornik.
