„Pomozite nam da se sa posla vratimo živi“: Sputnjik otkriva kako se kuriri u Meksiku bore za prava
Pratite nas
Kada je Meksikanac Hoze odlazio iz svog rodnog grada, nije znao, da se više neće vratiti. Dvadesettrogodišnji momak je napustio Čimalvahan u državi Meksiko i otišao u glavni grad kako bi više zarađivao. Našao je posao kurira, za narudžbine koje dobija putem aplikacije. Nažalost, život je izgubio u saobraćajnoj nesreći.
Smrt Hozea Manuela Matiasa Floresa, koja se dogodila pre četiri godine, je inspirisala grupu njegovih saradnika da se bore za osnovna radna prava za sve one koji pomoću mobilne aplikacije zarađuju i hrane svoje porodice, bez obzira na rizike od nesrećnih slučajeve, na to što nemaju isplate koje su propisane Zakonom o radu i imaju vrlo ograničeno zdravstveno osiguranje.
„Ovim zahtevom smo se obratili vlasnicima aplikacija: pomozite nam da se vratimo sa posla živi. U slučaju da ne želite da to uradite pod nečijim pritiskom, onda to uradite iz humanih razloga“, rekao je u intervjuu za španski Sputnjik Saul Gomez, portparol pokreta „#NiUnRepartidorMenos“, koji je formiran u znak protesta protiv smrti Hoze Manuela 27. novembra 2018. godine.
Od tog dana je zabeleženo još 183 smrtnih slučajeva.
„#NiUnRepartidorMenos“ je grupa koja je ujedinila na stotine dostavljača hrane i robe koja se naručuje putem aplikacija „Rapi" (Rappi), „Uber its" (Uber Eats) i drugih aplikacija koje su aktuelne u Meksiku. Trenutno se vode pregovori sa Ministarstvom za rad i socijalnu zaštitu o razvoju pravnog okvira, koji će garantovati njihova radna prava, uključujući i mogućnost socijalne zaštite.
„Pokušavamo da to postignemo, ali ne samo u interesu našeg pokreta. Mi to radimo kako bi svi, koji rade sa mobilnim platformama, bili zaštićeni“, tvrdi Gomez.
Dostava u Meksiku
Kada smo krenuli ka rejonu Lindavista, u severnom delu Meksika, nebo je bilo oblačno. Nakon dvadeset minuta kiša je već počela da nam smeta i teško je bilo kretati se na motorima po gužvi u gradu. Eduardo izbegava automobile i rupe na trgu Insurhentes kako bi stigao do mesta na kome bi trebalo da se vidi sa drugim kolegama zbog isporuke i to sve dok mu pljusak dozvoljava da se kreće. U ovom poslu je svaka sekunda važna.
Eduardo ima devojčicu od jedanaest godina, on je jedan od 350.000 meksičkih radnika koji radi kao on-lajn kuriri. Svakoga dana prelazi desetine kilometara kako bi klijentima dostavio robu. Za svaku dostavu zaradi od 20 do 40 pezosa (jedan ili dva dolara). Cena se menja u zavisnosti od toga da li kurir vozi bicikl ili motor.
Hektor Garsija ima 37 godina i ranije je radio u plinari. On, kao i njegova žena, na ovom poslu više zarađuju. Skoro da nikada ne dobija napojnice, čak i kada mora da se stepeništem penje na neki visoki sprat kako bi isporučio robu ili kada mora da se kreće po opasnim mestima u dva sata noću. Njegov radni dan traje skoro osam sati, osim subotom, kada počinje da radi u 9.00 i završava u 6.00 u nedelju, kako bi iskoristio veliku potražnju tokom vikenda.
„Neki ljudi su mi davali dva pezosa, kao napojnicu, ali sam ja odbijao da uzmem. Ja radim jer moram da radim, a ne da bi me ubili i nakon toga mi dali kao napojnicu tri pezosa koji su im višak. Neka. Ljudi prelaze sve granice i žele da ponize druge. ‘Zato dajem napojnicu’, ne, bolje bi bilo da ne dajete napojnice, ali da siđete po porudžbinu. Mnogi ljudi su kreteni" , žali se Garsija u intervjuu Sputnjiku.
Između trgova Park lindavista i Encuentro fortuna ima samo par kilometara, ali kada su kiše to deluje kao da je veliki bulevar. Eduardo putem navodi da mnogi vole kurirski rad, jer mogu dobro da zarade, od 500 do 600 pezosa dnevno (25-30 dolara), bez fiksnog radnog vremena. U poređenju sa ovim, u Meksiku je prosečna plata za osam sati rada 172,87 pezosa (8,6 dolara).
„U zavisnosti od truda koji čovek uloži, on i dobija rezultate", zaključuje Samuel Martin koji ima 22 godine. Ovaj momak, koji u februaru počinje da studira na Mašinskom fakultetu, već tri godine radi kao kurir. Prvo je radio za „Rapi" (Rappi), a onda i za „Uber its" (Uber Eats), gde je dobio mnogo veću tehničku podršku.
Međutim, to je jedini zvanični kontakt koji ima sa kompanijom. On sa tom kompanijom nema ni zvaničan ugovor, nije prošao nikakvu obuku, već se jednostavno registrovao kao na bilo koju drugu društvenu mrežu. Radni dan počinje u 11.00 i obavi 18-20 tura, kako bi ispunio dnevnu normu, ture su jedna za drugom, praćene rupama, kišom i psovkama, kako on kaže.
„Postoji mišljenje da se ovde može dobro zaraditi, ali pored toga je potrebno i da se plate rezervni delovi, benzin, da se kupi kabanica, kvalitetna kaciga, da se održava motor kako bi mogao da se vozi svaki dan. Dešava se, da kada se popneš na najviši sprat zgrade, kako bi dostavio porudžbinu, da ti ne kažu ni hvala ili zalupe vratima. Ako ne planirate da mi date napojnicu, onda me bar dočekajte lepo raspoloženi", kaže Samuel.
Prema izveštaju „Oksfam-a", prosečna zarada kurira u Meksiku je 8.340 pezosa mesečno (417 dolara), od kojih se osam odsto izdvaja za porez.
Eduardo, Ektor i Samuel je diskriminisalo osoblje restorana, koje ih tretira kao ljude koji im smetaju i odlažu da završe porudžbinu. Kada porudžbina kasni onda dobijaju negativne ocene, koje na platformama kao što je „Uber its" (Uber Eats), i kurir dobija do osam sati kazne, ako nema do 98 odsto pozitivnih komentara. Žalbe daju veliki broj negativnih ocena, a dobri komentari daju malo pozitivnih ocena.
„I ljudi i prodavnice su kreteni. Dolazite u prodavnicu, ‘Sanborns’, ‘Palacio de hiero’, i oni su kreteni. Sa tobom razgovaraju kao da im tražiš da ti nešto poklone", žali se Ektor Garsija.
Nezakonit rad
Povraćaj sredstava za kupovinu rezervnih delova i benzina, formiranje socijalnih garancija za zaposlene i zaštita od diskriminacije samo su neki od zahteva, koje „#NiUnRedistribudorMenos" traži od kompanija, koje su vlasnici aplikacija za dostavu i na koje se za sada ne odnosi zakon o radu, već samo zakon koji se tiče poreza.
„Ovde je reč o velikom broju interesa", rekao je Saul Gomes, mada on optimistično gleda na korake, koje je preduzela federalna vlast kako bi se zakon odnosio i na ljude koji rade sa aplikacijama. Inicijativa pokreta je dobila podršku senatora Patrisija Merkado, sekretara komisije za rad u Senatu.
Orijentir za ovaj pokret je grupa „United Deliverers of New York", koje objedinjuje kurire iz Njujorka (u osnovi su to migranti iz Latinske Amerike). Oni imaju mogućnost da dobijaju raznovrsnu pomoć, od opreme, kao što su kacige, do saveta kako mogu da se žale na diskriminaciju.
Borba kurira u Meksiku za svoja prava je tokom nekoliko godina bila podeljena između različitih organizacija. Borba radnika je stalno bila prisutna u političkoj istoriji Meksika, čiji Ustav, koji je usvojen 1917. godine, je jedan od prvih koji je priznao osmočasovni rad po smenama, što je i inspirisalo razne sindikalne pokrete tokom 20. veka.
„Optimistično gledam na to da će se svi glasovi čuti. Brinem se za interese komora, znate da partiju vlasti dele na različite načine i zabrinut sam što ćemo u ovoj zemlji mi biti nešto poput političkog plena, plena za izbore", izjavio je portparol, predviđajući izborne procese 2023. godine.
Sputnjik je želeo da intervjuiše Aleksandra Salafrankova, rukovodioca odeljenja za rad i odgovornog za razmatranje inicijativa pokreta. Služba koja je nadležna za socijalne komunikacije je ukazala da upravo zbog pregovora koji se vode sa organizacijama, ne mogu da daju izjave.
Jedina kompanija, koja se složila da Sputnjiku da informacije je „Uber its" (Uber Eats), koja je poslala izjavu da je kompanija koja štiti radna prava kurira. U izjavi se navodi, da većina zaposlenih želi fleksibilan raspored, zbog čega svaka kompanija mora da odbije neku količinu novca za socijalno osiguranje na osnovu radnog vremena, a prema važećem zakonu.
Inicijativa pokreta „#NiUnRedistribudorMenos" je jedna od šest inicijativa, koje različite organizacije planiraju da razmotre do kraja 2022. godine, kako bi zakonodavna vlast priznala rad u mobilnim aplikacijama kao formalan posao i kako ne bi ukinula fleksibilan raspored ili mogućnosti da se radi u više kompanija u isto vreme.
„Želimo da damo veliki doprinos u izgradnji tih odnosa, očigledno je da moramo uzeti ono najbolje, kako bismo imali mogućnost da razvijemo inicijativu i kako bi ljudi koji rade kao kuriri imali beneficije, a ne organizacije", navodi se u zaključku inicijativa pokreta „#NiUnRedistribudorMenos".
