https://lat.sputnikportal.rs/20220925/vantelesna-oplodnja-u-inostranstvu--menja-li-se-srpski-genetski-kod-1143057216.html
Vantelesna oplodnja u inostranstvu – menja li se srpski genetski kod
Vantelesna oplodnja u inostranstvu – menja li se srpski genetski kod
Sputnik Srbija
Srbija se u poslednjih nekoliko decenija bori sa velikom stopom neplodnosti, te parovi sve češće odlaze u inostranstvo kako bi rešili pitanje potomstva. Budući... 25.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-25T13:50+0200
2022-09-25T13:50+0200
2022-09-25T13:50+0200
društvo
srbija – društvo
zdravlje
vantelesna oplodnja
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/09/1142441160_0:107:2048:1259_1920x0_80_0_0_30af7cd7ad68cf8ab6e93475a5dde345.jpg
Milica Filipović Stanković, genetičar, smatra da uvoženje jajnih ćelija iz drugih zemalja ne predstavlja problem niti na bilo koji način utiče na genetski kod lokalnog stanovništva. Kada bilo koja manja zemlja, poput Srbije, ima dovoljno muških i ženskih reproduktivnih ćelija, mora postojati jedan vrlo efikasan i složen sistem kontrole koji bi minimizirao mogućnost budućeg ukrštanja srodstva. Baš zbog ovoga, kod većine zemalja sveta vantelesna oplodnja funkcioniše po principu međudržavne razmene ćelija.Srpski genDoktorka Stanković dodaje i da ne postoji rizik od menjanja genetskog koda kod srpskog stanovništva prilikom razmene genetskog materijala.Manjak donoraKljučni razlog nedostatka donora jeste taj što pacijenti koji bi donirali spermu i jajne ćelije nisu adekvatno motivisani da ostavljaju svoj reproduktivni materijal. U slučaju donacije spermatozoida, postupak donacije ralativno je jednostavan, dok to nije slučaj sa donacijom jajnih ćelija. Taj postupak ekstremno je komplikovan i podrazumeva invanzivnu medicinsku proceduru. Nakon podvrgavanja hormonskoj terapiji, neophodno je uraditi i biopsiju jajnika kako bi se došlo do same ćelije. Pored navedenih fizičkih prepreka, donacija reproduktivnih ćelija zahteva i određenu psihološku pripremu. Iz svih tih razloga, davanje jajnih ćelija i sperme nemoguće je bez makar nekakve kompenzacije.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
srbija – društvo, zdravlje, vantelesna oplodnja, živi svet i genetika
srbija – društvo, zdravlje, vantelesna oplodnja, živi svet i genetika
Vantelesna oplodnja u inostranstvu – menja li se srpski genetski kod
Srbija se u poslednjih nekoliko decenija bori sa velikom stopom neplodnosti, te parovi sve češće odlaze u inostranstvo kako bi rešili pitanje potomstva. Budući da država ne stimuliše dovoljno potencijalne donore, reproduktivne ćelije nabavljaju se iz inostranstva.
Milica Filipović Stanković, genetičar, smatra da uvoženje jajnih ćelija iz drugih zemalja ne predstavlja problem niti na bilo koji način utiče na genetski kod lokalnog stanovništva. Kada bilo koja manja zemlja, poput Srbije, ima dovoljno muških i ženskih reproduktivnih ćelija, mora postojati jedan vrlo efikasan i složen sistem kontrole koji bi minimizirao mogućnost budućeg ukrštanja srodstva. Baš zbog ovoga, kod većine zemalja sveta vantelesna oplodnja funkcioniše po principu međudržavne razmene ćelija.
Srbija je jako mala, potrebno je svega četiri sata da se pređe sa jednog njenog kraja na drugi. Zamislite kada bi se masovno krenulo sa vantelesnom oplodnjom i donacijom jajnih ćelija žena iz Srbije. To znači da bi u nekoj sledećoj generaciji došlo do eventualnog ukrštanja u srodstvu, jer ako sam ja donirala jajnu ćeliju, ja ne znam gde je ta ćelija otišla, a sa druge strane imam sopstveno dete koje sutra može da se sretne i da se venča sa tim drugim detetom, izjavila je Stankovićeva za Sputnjik.
Doktorka Stanković dodaje i da ne postoji rizik od menjanja genetskog koda kod srpskog stanovništva prilikom razmene genetskog materijala.
Ne mislim da se genetički kod menja. Kod genetičkog materijala, bez obzira na rasu, bez obzira na nacionalnost, postotak identičnosti je 99,9%. Ne mislim da se Srbija, narod, kultura i tradicija dovode u pitanje uvozom reproduktivnih ćelija iz, recimo, Španije, rekla je Stankovićeva.
Ključni razlog
nedostatka donora jeste taj što pacijenti koji bi donirali spermu i jajne ćelije nisu adekvatno motivisani da ostavljaju svoj reproduktivni materijal. U slučaju donacije spermatozoida, postupak donacije ralativno je jednostavan, dok to nije slučaj sa donacijom jajnih ćelija. Taj postupak ekstremno je komplikovan i podrazumeva invanzivnu medicinsku proceduru. Nakon podvrgavanja hormonskoj terapiji, neophodno je uraditi i biopsiju jajnika kako bi se došlo do same ćelije. Pored navedenih
fizičkih prepreka, donacija reproduktivnih ćelija zahteva i određenu psihološku pripremu. Iz svih tih razloga, davanje jajnih ćelija i sperme nemoguće je bez makar
nekakve kompenzacije.
Države u svetu stimulišu novčano pacijente da budu donori i cifre se kreću od 1000 do 2000 evra po ciklusu. Dakle, naše banke su prazne, između ostalog, i zato što država finansijski ne stimuliše ljude da budu donori, zaključuje Stankovićeva.
