https://lat.sputnikportal.rs/20220925/sputnjik-na-severnom-kavkazu-ovde-su-vec-jednom-propali-pokusaji-da-se-podeli-rusija-foto-1143297665.html

Sputnjik na Severnom Kavkazu: Ovde su već jednom propali pokušaji da se podeli Rusija /foto/

Sputnjik na Severnom Kavkazu: Ovde su već jednom propali pokušaji da se podeli Rusija /foto/

Sputnik Srbija

Zemlja planina i gorštaka Severnog Kavkaza, vrata ka Kaspiju, Dagestan je „južna kapija“ Rusije i njen etnički najraznolikiji region. Ovo je i mesto gde su već... 25.09.2022, Sputnik Srbija

2022-09-25T16:01+0200

2022-09-25T16:01+0200

2022-09-25T16:01+0200

rusija

rusija

rusija – društvo

dagestan

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/19/1143293566_0:709:1536:1573_1920x0_80_0_0_353fc91ec8354673c7899a20b951c16a.jpg

U Dagestanu tridesetak naroda živi vekovima u harmoniji, a sve ih povezuje Rusija i ruski jezik kao jedini način međunacionalne komunikacije. Recept za međunacionalnu harmoniju kao takvu ne postoji, kaže za Sputnjik rektor Dagestanskog državnog univerziteta Murtazali Rabadanov, ali narodi Dagestana su vekovima živeli i žive u dobrosusedskim odnosima.Dagestan čvrsto uz RusijuI zaista, gostoprimstvo stanovnika Dagestana, bez obzira kom narodu pripadaju, vidi se na svakom koraku. Bilo u gradu ili selu, u restoranu ili prodavnici, u ustanovi ili na ulici, susretljivo odgovaraju i trude se da pomognu turistima. Imaju šta i da pokažu, od Derbenta, kaspijskog bisera gde se nalaze najstarija hrišćanska crkva, najstarija džamija i najstarija sinagoga na teritoriji Rusije, preko Sulakskog kanjona, najdubljeg u Evropi, do sela visoko u planinama, u kojima su ovdašnji gorštaci kroz istoriju živeli kao u tvrđavama sklanjajući se od najezdi raznih vojski. A prošli su tuda mnogi zavojevači, od Hazara i Huna, Tataro-mongola, Arapa, do Persijanaca i Turaka. Istorijske veze sa Rusima sežu od 16. veka, važna etapa je bio period vezan za Istorijski pohod cara Petra Prvog, a region je definitivno postao deo Ruske imperije 25. avgusta 1859. godine kada se posle 25 godina borbi vođa teokratske države na teritoriji današnjeg Dagestana i Čečenije, imam Šamil u mestu Gunib predao ruskom carskom namesniku Kavkaza generalu Aleksandru Barjatinskom.Od tada smo bili i ostali čvrsto uz Rusiju, kaže za Sputnjik Alimurad Gadžijev, direktor Instituta ekologije i održivog razvoja Dagestana i predsednik Saveta mladih naučnika republike. Utoliko pre što su, kako ističe, Rusi i ruski jezik ono što povezuje mnogobrojne narode Dagestana. A ima ih zvanično dvadeset osam. Najbrojniji su Avarci, slede Darginci, Lezgini, Lakci, Kumiki, Tabasarani... Govore na jezicima četiri jezičke grupe (nahsko-dagestanske, tursko-tatarske, slovenske i iranske), najegzotičniji je tabasaranski sa čak 43 padeža, a 14 jezika ima status zvaničnog.Međunacionalni jezik je ruski jer je jezika toliko mnogo, a razlike među njima tolike da se ne razumeju često ni stanovnici susednih sela, objašnjava Gadžijev, magistar bioloških nauka ali i predani istraživač dagestanske tradicije i običaja. Rektor Rabadanov ukazuje na značaj koji je u razvoju obrazovanja i nauke u Dagestanu odigrala ruska inteligencija.„Pedesetih-šezdesetih godina 20. veka ovde smo imali „desant“ učitelja, lekara... U glavnom gradu Mahačkali podignut je čak spomenik ruskoj učiteljici. To je jedan od simbola grada“, navodi Rabadanov, doktor fizike i matematike, koji od 2007. predvodi DGU, danas jedan od vodećih inovativno-obrazovnih centara na jugu Rusije. S ponosom ističe da univerzitet kao glavna visokoškolska ustanova republike igra objedinjavajuću ulogu, te da osim obrazovne i naučne, ima i treću misiju – da služi društvu.Na pitanje kako tumači tezu koja se može čuti na Zapadu da su Rusi kolonizatori i da guše razvoj drugih naroda, rektor odmahuje rukom:Putinova zdravica posle 20 godinaGadžijev u sličnom tonu poručuje da je Dagestan bio i ostao Rusija. Priseća se i 1999. kad su, i ovaj region, uz Čečeniju, teroristi pokušali da odvoje od Rusije.Podseća i da je predsednik Vladimir Putin tada tek došao na vlast, kao i na čuvenu epizodu kad je ruski lider doleteo u mesto Botlih, blizu granice Dagestana i Čečenije i kad su mu ponudili da popije za zdravicu a odbio jer borba protiv terorista nije bila završena. Kad je doleteo u Dagestan posle 20 godina rekao je - sad možemo da popijemo.Naš sagovornik, inače Kumik po nacionalnosti, veliki je entuzijasta i predani istraživač biološke raznolikosti i zaštite čovekove sredine. A ona je, zasad, u Dagestanu mahom netaknuta – planinski brzaci, jezera, kanjon u dolini reke Sulak dug 53 kilometara, koji dostiže dubinu od čak 1920 metara, 63 metara više od Grand kanjona i 620 metara više od kanjona Tare, spletovi planinskih lanaca sa lednicima sa čak 10 vrhova iznad 4.000 metara nadmorske visine. Ispod toga Kaspijsko more sa peščanim plažama, sve popularnijim među turistima, posebno od početka pandemije korona virusa.Vernost tradicijiU Dagestanu posebno mesto pripada islamu, koji ispoveda ogromna većina (96 posto) stanovnika Dagestana, pri čemu suniti preovladavaju na severu, a šiiti, kojih je mnogo manje, na jugu. Značajan broj žena nosi hidžab, ali je posebno među mladima dosta onih koje ne pokrivaju glavu. O dugoj istoriji islama u ovom regionu govori i činjenica da se u Derbentu nalazi najstarija džamija u Rusiji, Džuma džamija čiji su temelji udareni u 8. veku. Međutim, u gradu, čiji se naziv prevodi kao „zatvorena kapija“, nalaze se i, kako tvrde pojedini arheolozi, ostaci najstarije hrišćanske crkve u Rusiji. Reč je o građevini u obliku krsta na teritoriji tvrđave Nar-Kala, spomenika pod zaštitom Uneska sa objektima starosti od 2. do 19. veka. Prema mišljenju arheologa profesora Aleksandra Kudrjavceva, objekat je hrišćanski hram izgrađen u periodu od 5. do 7. veka, a ne, kako je zvanično navedeno, cisterna za vodu. Kako kaže, nakon što su Arapi došli u Derbent, hram je počev od 8. veka zapušten i na kraju pretvoren u cisternu. On se poziva i na podatke iz pisanih izvora koji pokazuju da je Derbent bio jedan od važnijih hrišćanskih centara istočnog Kavkaza.Alimurat Gadžijev podržava tezu profesora Kudrjavceva i veruje da će dalja arheološka istraživanja dokazati da je on u pravu. Objašnjava da je reč o periodu kada je na ovom prostoru postojala tzv. Kavkaska Albanija koja, kako kaže, nema veze s današnjom Albanijom i Albancima. Reč je o ranosrednjevekovnoj državi koja je postojala od 1. veka pre nove ere do 8. veka nove ere a čiji su stanovnici oko 4. veka primili hrišćanstvo. Kavkaski Albani kasnije su učestvovali u etnogenezi Jermena Nagornog Karabaha, Azerbejdžanaca, Gruzina u oblasti Kahetije i pojedinih dagestanskih naroda.Kad se podvuče crta, imajući u vidu ljudske resurse, istorijsko nasleđe, prirodne lepote, kao i ekonomske, naučne i obrazovne potencijale Dagestana, Gadžijev kaže da s optimizmom gleda u budućnost ovog regiona.

2022

Vesti

sr_RS

rusija, rusija – društvo, dagestan