Dogovor Putina i Erdogana : Napuštanje dolara je neizbežan proces
14:55 25.09.2022 (Osveženo: 15:17 25.09.2022)
© Sputnik / Vladimir Trefilov
Pratite nas
To što će Turska četvrtinu ruskog gasa ubuduće plaćati u rubljama je značajno za bilateralnu saradnju dve zemlje iako tih 25 odsto ne predstavlja veliki obim u svetskim okvirima. Dogovor Putina i Erdogana je značajan jer je usmeren u pravcu dalje dedolarizacije, kaže za Sputnjik konsultant Branko Pavlović.
A ona je dugotrajan, ali i neizbežan proces, uprkos pokušajima osnaživanja dolara.
Putin i Erdogan – nastavak dedolarizacije
Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan su se nedavno na marginama samita Šangajske organizacje za saradnju (ŠOS) u Samarkandu dogovorili da uskoro Turska četvrtinu uvezenog prirodnog gasa iz Rusije počne da plaća u rubljama.
Za Tursku ovakva praksa nije nova. Ona je još sredinom juna 2020. godine krenula u eliminisanje dolara u međusobnim plaćanjima sa Kinom, čiju robu plaća u juanima. O tome su prethodno sporazum potpisale centralne banke dve zemlje.
Proces dedolarizacije je, praktično, otpočeo pre pet godina kada su lideri Rusije i Kine, Putin i Si Đinping obznanili da se zalažu za upotrebu nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima. Taj potez su objasnili povećanjem stabilnosti bankarskih usluga za izvozno-uvozne transakcije u uslovima postojećih rizika na globalnim tržištima.
Rusija i Kina odustaju od dolara
© Sputnik / Vitalij Podvicki
Iznenadile i zalivske monarhije
Ono što su tada ekonomski analitičari predvideli da će, pored Rusije i Kine, u odbacivanje dolara najpre krenuti Indija, Iran i Turska, u praksi se i obistinilo. Malo ko je, međutim, očekivao da će se u tom krugu zemalja naći i zalivske petromonarhije, tradicionalni američki saveznici, čija je nafta temelj petrodolara. Sudijska Arabija je, takođe, dogovorila sa Kinom da joj naftu plaća u juanima.
Sa ekonomskim jačanjem Kine i Indije, prve i treće najveće uvoznice nafte u svetu, lideri zalivskih monarhija imaju sve manje podsticaja da se drže dolara kao u prethodnim decenijama. Pogotovo što su na primeru Rusije mogli da vide kako i sami mogu da ostanu bez svog novca. Zašto i oni ne bi počeli da prodaju naftu u nacionalnim valutama, kaže Pavlović.
Udeo dolara pada od 2015.
Udeo dolara u globalnim deviznim rezervama je 2015. godine iznosio 65 odsto, početkom 2020. Godine 62 odsto, a na kraju prošle godine pao je ispod 59 odsto.
Pandemija kovida je, po mišljenju ekonomista, samo ubrzala taj proces u kome geopolitički faktor u određenim trenucima igra ključnu ulogu. To je upravo potvrdila i ukrajinska kriza, dodatno doprinoseći dedolarzicaji.
Po oceni naučne saradnice Kineske akademije za savremene međunarodne odnose, Čeng Fengin, plaćanje u rubljama za deo gasa koji se iz Rusije isporučuje Turskoj je neophodna mera, pošto je Ruska Federacija pod sankcijama koje podrazumevaju i zabranu korišćenja međunarodnog platnog sistema, SVIFT.
S druge strane, američki dolar je, kako ocenjuje, sada zaista valuta visokog rizika. Prebrzo raste i može čak i da dođe do depresijacije, odnosno njegovog obezvređivanja u budućnosti. Ta neizvesnost je najveći problem, a u ovim okolnostima, udaljavanje od dolarskih obračuna uglavnom se zasniva na smanjenju rizika u međunarodnoj trgovini, smatra Fenging. Zato je mišljenja da će i Turska i druge zemlje verovatno smanjiti udeo obračuna u američkim dolarima.
Dedolarizacija nezaustavljiva
Turska će četvrtinu ruskog gasa plaćati u rubljama čime se nastavlja proces dedolarizacij u svetu
© Sputnik / Alekseй Suhorukov
/ Komentarišući najnoviji dogovor Putina i Erdogana da Turska četvrtinu ruksog gasa plaća u rubljama Pavlović nema dilemu:
„Sam proces je mnogo veći od toga, mnogo dublji od toga. Tako da je ozbiljan napor svih država, pre svega BRIKS-a, pa onda i Šangajske organizacije za saradnju da potisnu dolar kao rezervnu svetsku valutu, veoma doprineo odluci centralnih banaka da podignu referentne kamatne stope, Feda pre svega i da idu u odbranu dolara“.
Naš sagovornik kaže da su tu po sredi spojeni sudovi i da nije samo inflacija razlog što je svet podigao referentnu kamatnu stopu. Reč je, kako ističe, upravo o tome da bi se slabljenju dolara pariralo njegovim jačanjem.
„Ali procesi su nezaustavljivi tako da ćemo mi u prvoj fazi videti sve više onih država koje svoje međusobne trgovinske obaveze plaćaju domaćim valutama. U drugoj fazi će biti određivana i vrednosti robe koja se plaća u domaćoj valuti. Neće to biti samo puko preračunavanje iz dolara u domaću valutu. U trećoj fazi će se stvoriti neka nova svetska valuta koja bi stabilizovala svetsku trgovinu koja će verovatno biti neka korpa valuta pomešana sa korpom nekih dragocenih metala“, mišljenja je Pavlović.
To je, kako kaže, pravac kojim se ide, koliko god da proces dedolarizacije nije jednostavan i koliko god da će potrajati, s obzirom na i dalje visok udeo dolara u strukturi globalnih deviznih rezervi.
