Sve na jednom mestu: Lična karta opštih izbora u BiH – Dodik i Željka Cvijanović imaju prednost u RS
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Opšti izbori u Bosni i Hercegovini biće održani 2. oktobra, a građani će birati članove Predsedništva i zastupnike u Parlamentarnoj skupštini BiH, zastupnike u parlamentima entiteta Republika Srpska i Federacija BiH, te zastupnike u skupštinama deset kantona u Federaciji BiH.
Za funkciju predsednika Republike Srpske boriće se 31 kandidat, a na listiću će, između ostalih, biti Milorad Dodik, predsednik SNSD, Jelena Trivić (PDP), Radislav Jovičić (DNS), Senad Bratić (Pokret Država), Ivan Begić, Ćamil Duraković (nezavisni kandidat), Neđo Đurić (SPS).
Prljava izborna kampanja
U trci za poziciju u tročlanom Predsedništva BiH će biti 10 kandidata. Iz Republike Srpske to su: Željka Cvijanović (SNSD), Mirko Šarović (SDS), Nenad Nešić (DNS), Borislav Bijelić (Stranka Život) i potpredsednik SDP Vojin Mijatović, koji je kandidat ispred koalicionog bloka Ujedinjeni za slobodnu Bosnu i Hercegovinu.
Za člana Predsedništva iz reda bošnjačkog naroda boriće se Denis Bećirović, Bakir Izetbegović, koji se posle jednogodišnje pauze ponovo kandiduje za mesto u Predsedništvu BiH, i Mirsad Hadžikadić. Dok će Hrvati svog člana Predsedništva birati između Željka Komšića i Borjane Krišto, iz BIH HDZ.
Anđelko Kozomara politički analitičar iz Banjaluke smatra da je ovo do sada bila jedna od najprljavijih izbornih kampanja i u RS i u Federaciji. Naš sagovornik, ipak, napominje da Dodik nije u kampanji potezao ničije privatne odnose niti porodicu, dok je Trivićka prešla tu granicu, čime je izgubila ugled u narodu i u javnosti uopšte, i to bi moglo da je košta na izborima.
Dodik u prednosti
„Iz tih razloga, a i objektivno gledajući, Dodik je nekoliko koraka ispred nje u očima birača. Mogao bi možda da malo pojača glasačko telo u Bijeljini i Banjaluci, gde je Trivićka u blagoj prednosti. Inače, tradicionalno, SNSD ne stoji najbolje u Semberiji, ali mislim dato neće uticati na konačni ishod za predsednika RS, i mislim da će pobeda na kraju biti Dodikova,“ ističe Kozomora.
Rotacija koju je Dodik izvršio sa Željkom Cvijanović na mestu Predsedništva BiH, iako je imao pravo na još jedan mandat, po Kozomari je dobra procena. Njegov mandat u ovom telu, navodi, pamtiće se po tome što je blokirao ulazak BiH u NATO i uvođenje sankcija Rusiji.
„Što se tiče kandidata za člana Predsedništva iz RS tu imamo takođe dva imena koja se izdvajaju - Mirko Šarović kao opozicija i Željka Cvijanović u ime SNSD. Tu čak ni opozicija ne očekuje pobedu niti iznenađenja i oni su se pomirili sa porazom. Šarović je sam sebe kandidovao kao predsednik najveće opozicione stranke, ali mimo konsultacija sa stranačkim organima. Dakle, ovde je Cvijanovićka sigurna za poziciju srpskog člana Predsedništva BiH,“ veruje naš sagovornik.
Cvijanovićka već viđena u Predsedništvu
Kozomora veruje da bi Cvijanovićka kao mirnija i staloženija u odnosu na Dodika mogla nešto da promeni u Predsedništvu BiH.
„Naravno da li će u tom organu moći nešto više da uradi od Dodika, to umnogome zavisi i ko će biti hrvatski član Predsedništva BiH. Ako to bude opet Željko Komšić, onda će se naći u istoj poziciji kao i Dodik i uvek će biti preglasana. Ako to bude Čovićev kandidat Borjana Krišto, onda bi stvari mogle da se promene. Srbi bi, bar ponekad mogli da imaju jedan glas uz sebe u tročlanom Predsedništvu BiH. To bi ujedno značilo i da bi Bakir Izetbegović koji će zasigurno biti predstavnik Bošnjaka u ovom telu, bio u poziciji u kojoj je unazad četiri godine bio Dodik,“ ocenjuje Kozomora.
On objašnjava da je Izetbegović siguran jer Bošnjaci, iako su većinski protiv njegove politike, nemaju adekvatnog kandidata za koga bi glasali.
Rekordan broj kandidata
Prema podacima Centralne izborne komisije (CIK) BiH, za ove izbore je prijavljen rekordan broj od 145 političkih subjekata. Cik je overio 90 političkih stranaka, 17 nezavisnih kandidata i 38 koalicija. U centralni birački spisak je upisano 3.368.666 birača, (u zvaničnom biračkom spisku se ne spominje nacionalnost birača) što je 13.237 više nego što ih je bilo na izborima 2018. godine. Takozvani visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit nametnuo je 7. juna odluku kojom je CIK-u BiH obezbeđeno 12,5 miliona maraka (oko 6,4 miliona evra) za organizaciju izbora, jer novac nije bio obezbeđen pošto nije usvojen budžeta na nivou BiH za ovu godinu.
Ko i kako bira koga na opštim izborima?
Predsedništvo BiH, dakle, čine tri člana, Srbin, Hrvat i Bošnjak. U Republici Srpskoj se bira srpski član Predsedništva BiH. Za njega glasaju Bošnjaci, Hrvati i Srbi i „ostali“ koji žive u tom entitetu.
U Federaciji BiH se biraju hrvatski i bošnjački član Predsedništva BiH. Hrvati, Bošnjaci, Srbi, te pripadnici „ostalih“ ne mogu glasati za oba člana kolektivnog šefa države, već glasaju ili za Hrvata ili za Bošnjaka. Za poslanike u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH koji se sastoji od 42 poslanika građani iz Federacije biraju 28 poslanika sa lista za izborne jedinice u ovom entitetu, a iz RS 14 poslanika.
Poslanici za Skupštinu RS (83) biraju građani koji su u biračkom spisku Republike Srpske, dok za Predstavnički dom Parlamenta entiteta Federacija BiH koji se sastoji od 98 poslanika, biraju se registrovani za glasanje u Federaciji BiH.
Entitet Federacija BiH se sastoji od 10 kantona- Kanton Sarajevo, Tuzlanski, Srednjobosanski, Zapadnohercegovački, Kanton 10, Bosanskopodrinjski, Posavski, Hercegovačko-neretvanski, Zeničko-dobojski i Unsko-sanski. Za poslanike Skupština u svakom od kantona glasaju samo građani kantona u kom žive.
Republika Srpska i Federacija
U Republici Srpskoj se direktno na izborima biraju predsednik i dva potpredsednika. Ustav RS nalaže da su iz sva tri konstitutivna naroda - Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Pripadnici „ostalih“ nemaju pravo da se kandiduju.
Kandidat koji dobije najveći broj glasova će biti izabran za predsednika RS, a dva kandidata koji se po broju osvojenih glasova nalaze na drugom i trećem mestu će biti potpredsednici. U Federaciji BiH se indirektno biraju predsednik i potpredsednici. Njih bira nakon izbora Dom naroda Parlamenta Federacije BiH, na način da najmanje trećina delegata (šest od 17) iz svakog kluba konstitutivnog naroda može nominovati kandidata za predsednika, odnosno, potpredsednika.
Glasanje u Distriktu Brčko
Ukoliko za predsednika bude izabran neko iz jednog konstitutivnog naroda, potpredsednici moraju biti iz druga dva konstitutivna naroda. „Ostali“ ne mogu biti izabrani ni za jednu od ovih funkcija.
Glasači u Brčko distriktu, kao trećoj administrativnoj jedinici u BiH, mogu da ostvare biračko pravo samo ako se uz državljanstvo BiH opredele i za državljanstvo jednog od dva entiteta. Samo građani u Brčko distriktu BiH imaju u ličnim kartama upisano i entitetsko državljanstvo. Ukoliko u ličnim kartama imaju državljanstvo entiteta Federacija BiH glasaju za bošnjačkog ili hrvatskog člana Predsedništva BiH, kao i za poslanike u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH sa lista za taj entitet.
15 Septembar 2022, 19:11
Ako u ličnim kartama imaju državljanstvo Republike Srpske mogu glasati za srpskog člana Predsedništva BiH, poslanike u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, predsednika i potpredsednike RS, te poslanike u Skupštini Republike Srpske. Nakon završenih izbora biraju se delegati u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, Domu naroda Federacije BiH, i delegati u Veću naroda RS.
Dom naroda, kao drugi dom Parlamentarne skupštine BiH, sastoji se od 15 delegata od kojih su dve trećine iz Federacije BiH, i jedna trećina iz RS.
Parlamenti entiteta i zajedničke institucije BiH
Pet Bošnjaka i pet Hrvata u Dom naroda BiH bira bošnjački, odnosno hrvatski klub delegata u Domu naroda Federacije BiH. Delegati iz reda srpskog naroda i iz reda „ostalih“ iz ovog doma ne učestvuju u postupku izbora delegata za Dom naroda Parlamenta BiH.
Pet srpskih delegata u Domu naroda BiH bira Narodna skupština entiteta RS i svi izabrani poslanici bez obzira iz kojeg su konstitutivnog naroda ili su se izjasnili kao „ostali“. Dom naroda Parlamenta Federacije BiH sastoji se od 58 delegata i biraju se iz skupština 10 kantona. Od toga je po 17 delegata iz reda Srba, Hrvata i Bošnjaka, te sedam delegata iz reda „ostalih“ naroda.
Broj delegata iz svakog konstitutivnog naroda i iz reda „ostalih“ određuje Centralna izborna komisija BiH na osnovu poslednjeg popisa stanovništva iz 2013. godine.
Veće naroda sastoji se od 28 delegata, po osam Bošnjaka, Srba i Hrvata i četiri iz „ostalih“ i oni se biraju u Skupštini RS. Kandidati ne mogu biti poslanici u Skupštini RS ili odbornici u skupštini opštine. Ako se iz Skupštine RS ne može izabrati dovoljan broj delegata u Veću naroda nedostajuće delegate biraju skupštine opština u RS.
