Ratne reparacije i kazna za neposlušne: Novi sukobi potresaju Evropsku uniju /video/
22:08 24.09.2022 (Osveženo: 22:32 24.09.2022)
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Kao da se baš trude da tešku zimu koja stiže učine još težom, EU i njene članice, uz postojeće, otvaraju i nove, unutrašnje frontove. Poljska, tako, od Nemačke traži ratne reparacije iz Drugog svetskog rata. A Evropska komisija spremna je da kazni Mađarsku koju je Poljska spremna da brani. I ne samo Poljska, jer, u nedelju su izbori u Italiji...
A da će zima u Evropi ionako biti teška, kao da niko više ne sumnja. „Računi za energiju, koji ubogaljuju, teraju evropske fabrike u mrak“, javlja ovih dana „Njujork tajms“, napominjući da proizvođači već sada „šalju desetine hiljada radnika na prinudni odmor i gase proizvodne linije jer ne mogu da plate račune za gas i struju“. „Zastrašujuće je koliko se brzo sve događa“, komentariše list. „Evropa se sprema za restrikcije kako bi sprečila zimski energetski haos“, otkriva „Blumberg“ dramatični scenario koji, pre samih restrikcija, predviđa gašenje čitavih segmenata industrije i obaranje strujnog napona kako bi se „sprečio totalni kolaps sistema“. A Bundesbanka najavljuje istovremenu dvocifrenu inflaciju i recesiju; rast proizvođačkih cena u avgustu je dostigao rekordnih 45,8 odsto...
Rezolucija Sejma
U takvim okolnostima, gotovo da su nestvarno zazvučale vesti iz Poljske da ta zemlja od svoje EU i NATO saveznice Nemačke traži – ratnu odštetu za razaranja u Drugom svetskom ratu. Pre nedelju dana, 14. septembra, poljski parlament, Sejm, usvojio je Rezoluciju o zahtevu Poljske za kompenzaciju štete koju joj je Nemačka prouzrokovala tokom Drugog svetskog rata.
„Agresija Nemačke, nemačka okupacija Poljske i sistematski sproveden genocid prouzrokovali su veliku štetu, patnje i materijalne i nematerijalne gubitke. Republika Poljska nikada nije dobila kompenzaciju za personalne i materijalne gubitke koje je izazvala nemačka država, niti joj je ikada plaćeno za neizmernu nepravdu nanetu poljskim građanima. Sejm Republike Poljske proglašava da se poljska država, propisno reprezentovana, nikada nije odrekla svojih zahteva od nemačke države. Tvrdnje da su ovi zahtevi zakonito povučeni, ili da su vremenski ograničeni, nemaju ni moralnu ni zakonsku osnovu. Nepravda naneta milionima Poljaka zapomagaće sve dok ne bude pravično ispravljena“, stoji u Rezoluciji.
Cena istorijske pravde
Cena pravde pak određena je u izveštaju grupe eksperata, odlaganom pet godina sve do sada, i simbolički predstavljenom 1. septembra: bilion i 320 milijardi evra.
Nemačko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je: „Pozicija federalne vlade je nepromenjena: ovo pitanje je zatvoreno.“ A kancelar Nemačke Olaf Šolc još je opomenuo i da je „granica između Nemačke i Poljske konačno uspostavljena posle više stotina godina, i ne želim da neki ljudi, kopajući po istorijskim knjigama, impliciraju revizionističke promene granica“.
Granica koju Šolc spominje, na Odri i Nisi, Nemačkoj je odnela četvrtinu teritorije u korist Poljske, a utvrđena je 1953. sporazumom kojim se socijalistička Poljska, zauzvrat, odrekla ratnih reparacija od socijalističke Istočne Nemačke. Današnja, NATO Poljska, tvrdi da je onoj Poljskoj taj sporazum nametnuo Sovjetski Savez, te je stoga ništavan, a ionako se odnosio samo na Istočnu Nemačku, a ne na ovu koja je i sama članica NATO-a.
„Osamdeset godina posle Drugog svetskog rata, krajnje je vreme da se sveobuhvatno reguliše problem odgovornosti Nemačke“, poručuje šef poljske diplomatije Zbignjev Rau.
Disciplinovanje Mađarske
A istovremeno, da dosole ranu evropske nesloge, poslanici Evropskog parlamenta proglasili su da Mađarska više nije demokratija nego „hibridni režim izborne autokratije“; ozbiljan cinizam, naravno, leži u tome što je ovakvu etiketu Mađarska zaslužila zato što se opire totalitarnom nametanju jednoumlja u vezi sa LGBT i migrantskim pravima i ostalim, sličnim, popularnim pitanjima.
Da bi potom, odlazeći i korak dalje, Evropska komisija predložila i da Mađarskoj bude uskraćeno 7,5 milijardi evra iz budžeta EU zbog tobožnje korupcije, no, reklo bi se da stvarni uzrok kazne leži na drugom mestu; eno, šef mađarske diplomatije Peter Sijarto uporno ponavlja da bi „Evropska unija trebalo da prekine sa spominjanjem osmog paketa sankcija protiv Rusije“, a i Viktor Orban kao da im se ruga kada, i to iz Beograda, poručuje da je patuljak uveo sankcije džinu, pa sad od njih sam strada.
Članice EU sad imaju najviše tri meseca da odluče da li će kazniti Mađarsku; za tu odluku nije potreban konsenzus već kvalifikovana većina. A „Politiko“ iz Brisela dojavljuje da bi ovakvo odlučivanje moglo da se proširi na sva spoljnopolitička pitanja.
Te valjda i ne čudi što Mađarska nije bez podrške jer i drugi znaju da bi mogli da prođu slično. Poljski premijer Mateuš Moravjecki najavljuje žestok otpor, a i glavni favorit za pobedu na izborima u Italiji ove nedelje, Đorđa Meloni, podržala je Orbana protiv briselskih birokrata; s druge strane, i nju je, jer je žena, podržala Hilari Klinton, pa u ovom pogledu možda i nije zdravo gajiti prevelike nade.
Opet, to ne znači i da Evropska unija može da ne brine zbog nesloge među svojim članicama. A jesen tek počinje.
Pitanje moralne odgovornosti
Šta sve čeka Evropsku uniju u narednih par godišnjih doba? Zašto Poljska baš sada traži ratne reparacije od Nemačke? Da li će Mađarska biti kažnjena, i kakav će to efekat imati na odnose unutar takozvane evropske porodice?
„Rad na izveštaju, koji ima oko 500 stranica i na kome je zasnovana rezolucija poljskog Sejma, trajao je pet godina. Bio je angažovan veliki broj eksperata i Poljaci su ovome posvetili dosta pažnje – a njihov ambasador u Berlinu je 2020. i javno potvrdio da će zahtev za nadoknadom štete iz 2. svetskog rata biti istaknut,“ kaže Dušan Dostanić, i objašnjava da je o ratnim reparacijama u Poljskoj počelo da se govori nakon migrantske krize tokom koje je tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel ucenjivala Varšavu moralističkim argumentima kako bi je naterala da primi migrante.
„Poljska je tada odgovorila – ako pitanja moralne odgovornosti i ljudske patnje toliko utiču na politiku, onda se zabrinite i za patnju koju ste sami prouzrokovali u 2. svetskom ratu, a mi ćemo vam ispostaviti i račun za to. Iz ovog slučaja se najbolje vidi da su moralistički argumenti u politici batina koja ima dva kraja. Poljaci su verovatno sad procenili da je ovo najbolji trenutak za ispostavljanje računa jer smatraju da su se pokazali kao najverniji saveznici tokom ukrajinske krize – za razliku od Nemaca kojima se neprestano zamera zbog isuviše bliskih odnosa koje su imali s Rusijom.“
„Uklještena između Nemačke i Rusije, verovatno da nije ni čudo što Poljska ima bliže odnose sa Sjedinjenim Državama nego i sa jednim od svoja dva velika suseda. U tom kontekstu, ne verujem da bi Varšava rizikovala da to dovede u pitanje nekim potezom koji Vašington ne odobrava,“ odgovara Zoran Milivojević na pitanje da li u ovom poljskom napadu na Nemačku ima i američkog uticaja.
Ukidanje prava na veto
Osim toga, napominje Milivojević, „ne treba izgubiti iz vida ni da je Nemačka najavila da će ojačati svoju vojsku s idejom da bude vodeća vojna sila u Evropi. Verovatno je i to uticalo na Poljake koji od toga zaziru i pitaju se kuda sve to vodi; utoliko više što se, istovremeno, Nemačka zalaže i za ukidanje prava na veto u spoljnopolitičkim pitanjima, što definitivno ne može da odgovara manje uticajnim članicama EU.“
U ovakvom razvoju događaja, kako stvari stoje, prva će nastradati Mađarska.
„Od prvog dana Orbanove vladavine Zapad ima problem s autentičnim modelom mađarske demokratije i pretnje kojima je ta zemlja izložena u većoj ili manjoj meri traju već godinama. U Mađarskoj se na to gleda kao na neokolonijalnu politiku bivših kolonijalnih sila, koje pokazuju da nemaju razumevanja za mađarski suverenitet i tamošnje specifičnosti, koje se smatraju nedopustivim jer nisu u skladu s ideološkim konceptom Brisela koji se pokazuje kao totalitaran“, ističe Dušan Dostanić.
„Mađarska postaje žrtva jer ne postupa u skladu s propisanim pravilima i potrebom Brisela da ta pravila diktira svima. Iz sopstvenog nagona za samoodržanjem, koji joj nalaže borbu za sopstvene interese, Mađarska naprosto ne može a da ne uđe u konflikt s Briselom“, ukazuje Zoran Milivojević, i zaključuje:
„Pitanje kažnjavanja Mađarske postaje veliki test za opstanak Evropske unije, a proces preispitivanja njenog daljeg funkcionisanja otvoren je već i samom preporukom Evropske komisije da jedna članica EU, Mađarska, bude kažnjena. Iskustvo nam govori da ne treba očekivati da će u donošenju konačne odluke prevladati racionalan pristup, bez obzira na predvidljive negativne posledice po evropsko jedinstvo, tim pre što strukture koje se suprotstavljaju Mađarskoj ne mogu da dozvole da ona pobedi jer bi time postala primer za sve koji nemaju sklonosti ka apsolutnoj poslušnosti u odnosu na Brisel.“
