- Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Tektonski poremećaji: Sledi najskuplja setva u istoriji Srbije, poljoprivrednici da zaseju što više

© Flickr / News OresundSetva
Setva - Sputnik Srbija, 1920, 22.09.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Agroekonomski analitičar Milan Prostran rekao je da nikada nije bilo zabeleženo da je cena pšenice 416 dolara po toni, a kukuruza 360 dolara. Prvi zadatak nove Vlade je da donese sistemski zakon o regresiranju cene takozvanih inputa u poljoprivredi - regresiranju cene đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena i nafte, istakao je Prostran.
Jesenja setva je period godine kada svi poljoprivrednici moraju vredno da rade, ali i da dobro računaju.
Troškovi setve su, samo u odnosu na prošlu godinu, porasli za četvrtinu, a neizvesnost oko cena po kojima će poljoprivrednici prodavati zasejane kulture je problem o kome će razmišljati kada za to dođe vreme.
Ukrajinska kriza podigla je cenu poljoprivrednih proizvoda, ali i troškove setve.
Prostran je rekao za RTS da dve zemlje koje su u sukobu čine oko 30 odsto svetske proizvodnje žitarica i uljanih kultura. To su, kako kaže, ozbiljne količine i svaki sukob između te dve države ozbiljno narušava svetski bilans hrane.
To je period u kome je došlo do istorijski najvišeg nivoa cena pešenice i kukuruza, podvukao je on.
„Nikad nije bilo zabeleženo da je cena pšenice 416 dolara po toni, nekada smo prodavali 200 dolara po toni i bili smo zadovoljni, nikada kukuruz nije bio 360 dolara tona. Pik koji je bio najviši u martu i aprilu se malo smirio, ali je još visok. Imali smo pre dve godine cenu pšenice 18, 19 ili 20 dinara, sada je 36 dinara, cena kukuruza je bila 13, 14 ili 15 dinara, sada je preko 30 dinara, to su tektonski poremećaji u sektoru hrane“, rekao je Prostran.
Dva pitanja, energetika i hrana su došla u prvi plan čitavog sveta. Ta dva sektora diktiraju nivo inflacije koji je zabrinuo i najrazvijenije zemlje i ne znamo do kada će taj period trajati, kaže analitičar.
Moje su procene da će cene i dalje imati visok nivo, kaže Prostran.

Ko u Srbiji obrađuje njive

Prostran ukazuje da imamo desetak bogatih privatnih farmera ili kompanija koje raspolažu sa 10.000 do 35.000 hektara zemlje, što nije karakteristično za Evropu; takvih je desetak ili 15 ljudi, a zemlju površine preko 1.000 hektara poseduje stotinak farmera.
U Srbiji dominiraju male i srednje farme - 78 posto po popisu iz 2012. godine, a sledeće godine će popis u poljoprivredi biti u oktobru, i, kako Prostran predviđa, biće ih manje.
Ali 78 odsto od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava čine mala i srednja gazdinstva, ona su najdominantnija u centralnoj Srbiji, to je kritična tačka u budećem razvoju, istakao je on.

Šta sejati ove jeseni

Mali proizvođači se bave „svaštarskom“ proizvodnjom da bi opstali. Oni, kako kaže, imaju i biljnu proizvodnju, ratarske kulture, voćarstvo, imaju krave, ovce, živinu - za svoje potrebe bave se najčešće naturalnom proizvodnjom.
U centralnoj Srbiji poljoprivrednici imaju drugu filozofiju posmatranja poljoprivrede u odnosu na Vojvodinu, koja je više tržišno opredeljena. Jer iz Vojvodine se preko 90 odsto poljoprivrednih proizvoda ponudi tržištu, rekao je Prostran.
Kada je najrodnija godina u centralnoj Srbiji, farmeri ne isporuče žita više od 10 odsto. Prošli su kroz istorijski teške periode, čuvaju hranu - ona hrani i čoveka i stoku, podseća Prostran.
Kako kaže, nalazimo se u komplikovanom periodu kada treba spasavati male, srednje i velike proizvođače - svi su u nezavidnom položaju. Naši poljoprivrednici po pravilu ne uzimaju kredite, od ukupno uzetih kredita u Srbiji za potrebe privrede, svega šest odsto otpada na kredite koji su uzeli poljoprivrednici, napominje on.
Prostran zagovara ideju da obim jesenje setve bude na što većim površinama, bar oko milion hektara.
„Da dominira pšenica, ječam, raž, ovas. Od svih povoljnosti jedino je to što je pala kiša, i što se zemljište može pripremati za setvu, sve ostalo je neizvesno, troškovi će biti visoki. Plašim se da ćemo nivo agrotehnike i dalje sniziti“, naveo je on.

Sistemski zakon o regresiranju cene inputa

„Predlagao sam ovih dana neka rešenja, da država zbog ukupne situacije na sektoru inputa - mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena, nafte, što utiče na cenu finalnog proizvoda - preduzme ozbiljne mere. Prvi zadatak nove Vlade je da hitno donese sistemski zakon; ne uredbe, o regresiranju cene inputa u poljoprivredi, regresiranju cene đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena i nafte“, rekao je Prostran.
Kada je u pitanju stočarska proizvodnja, to bi bilo regresiranje cene stočne hrane.
„Ovo je treća kriza u mom sećanju. Krajem 70-tih smo imali veliku krizu sa cenom inputa, 1986. je donet zakon. Tada smo morali da ublažimo cenovni udar. Ovo je sada drastičniji cenovni udar. Ne možemo da utičemo na cenu energenata kao država, na cenu gasa, nafte, ali kada je u pitanju hrana možemo da budemo mnogo bolje organizovani, država mora da poveća obim agrarnog budžeta, sada je on ispod pet odsto, bez milijarde u narednoj godini mi nećemo moći na zelene grane“, kaže on.
On dodaje da je hrana najneophodnija, od hrane se ostvaruje veliki devizni priliv, a godina je bila sušna i uzela veliki danak koji se ogleda u ogromnim gubicima.
Kukuruz koji je najviše stradao, i soja, učestvuju u ukupnom bruto proizvodu poljoprivrede sa oko 30 odsto.
„Optimalan rok za završetak setve pšenice je ceo oktobar, kada su u pitanju ostale kulture produžava se do polovine novembra. Ovo će biti najskuplja setva u istoriji i biće reducirana što će ostaviti, ako ne budemo obezbedili uslove, posledice na ukupan rod. Bitno je da se sve više zaseje i da to donese rod, jer ne znamo kakva će nam biti sledeća godina“, zaključio je Prostran.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala