- Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Meksički predlog dobar, ali odlučuju samo Moskva i Kijev. Svi ostali moraju da se povuku

© Sputnik / Vladimir TrefilovRF i Ukrajina
RF i Ukrajina - Sputnik Srbija, 1920, 19.09.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Predlog Meksika o prekidu rata u Ukrajini i postizanju primirja na najmanje pet godina, kako bi između svih zemalja zavladao mir i kako bi se to vreme posvetilo borbi protiv ozbiljnih globalnih društvenih i ekonomskih problema je „dobar“, ali teško ostvariv, sve dok NATO ne skine svoju šapu sa Ukrajine i dok Rusija ne dobije bezbednosne garancije.
Ruski politikolog Jurij Svetov ocenjuje da rešenje sukoba u Ukrajini mogu da pronađu i sprovedu samo dve zemlje – Rusija i Ukrajina, dok svi ostali, kako je istakao, treba da se povuku iz ovog sukoba. Prema njegovim rečima, zapadne zemlje treba da prestanu da upumpavaju oružje u Ukrajinu i prestanu da nameću sankcije Rusiji.
„I tek tada se možemo sa njima dogovarati i dogovoriti. Krajem marta, na sastancima u Istanbulu, Ukrajina i Rusija su iznosile svoje predloge i činilo se da je došlo do pomaka i da se pregovarački proces odvija i da je na putu ka primirju. Međutim, Vašington je intervenisao, izvršio pritisak na Ukrajinu, pa su oni odbili da nastave pregovore. A kada se govori o pregovorima, moramo da znamo kakve su pozicije, stavovi i zahtevu strana u razgovorima o primirju“, dodaje Svetov.
Svetov napominje da Rusija ima pet glavnih zahteva, koje je predsednik Rusije Vladimir Putin ponovio na samitu ŠOS-a u Samarkandu, a to su: priznanje nezavisnosti Donjecke i Luganske narodne republike, priznanje činjenice da je Krim deo Rusije, denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine.
„Kakav Rusija čuje odgovor na te zahteve i šta Zelenski kaže na to? Uslov Kijeva za pregovore je povlačenje ruskih snaga sa cele teritorije Ukrajine, Donbasa, Luganska i Krima. I dalje, nakon što se to dogodi, Ukrajina je spremna da sa Rusijom pregovara o reparaciji. Kako se o tome može pregovarati i dogovarati?!“, kaže ekspert.
Svetov napominje da je primirje teško postići, između ostalog, i zato jer Kijev i Zapad, kao i do sad, takve dogovore neće poštovati.
„Biće nam ponuđeno primirje, a to bi značilo određivanje, fiksiranje linije kontakta sa Rusijom, ruskom vojskom i savezničkim snagama DNR i LNR. S druge strane, ukrajinske trupe će nastaviti da granatiraju teritoriju Donbasa i Luganska, a nakon što dobiju nove američke rakete počeće da gađaju i Krim, dok će zapadna zajednica na to ćutati. Vidimo da su u poslednje vreme učestali napadi na nuklearnu elektranu Zaporožje. Tu nuklearku je posetila komisija Međunarodne agencije za atomsku energiju, koja je u svom izveštaju svu krivicu svalila na Rusiju. O tome ko je granatirao nuklearku nisu rekli ni reči. Dakle, ova meksička inicijativa nije realna. Čujemo Šolca, Makrona i druge koji imaju inicijative i svi oni kažu jedno - Rusija je obavezna, Rusija mora... Dakle, Rusija sama određuje i sama će određivati šta mora i šta je obavezna“, kaže Svetov.
Osvrćući se na najave predsednika Meksika Andresa Manuela Lopeza Obradora da će meksički ministar spoljnih poslova Marselo Ebrard narednih dana podneti Generalnoj skupštini UN inicijativu za pronalaženje načina za rešavanje situacije u Ukrajini, Svetov napominje da su i ranije postojali problemi sa poštovanjem rezolucija usvojenih u toj međunarodnoj organizaciji. Kao primer, ekspert navodi, usvajane su rezolucije o sukobima u Iraku i Libiji, ali u praksi, kako je rekao, ništa nije primenjivano.
© AP Photo / Marco UgarteMeksiko će narednih dana izneti Generalnoj skupštini UN predlog o prekidu rata u Ukrajini i postizanju primirja na najmanje pet godina, što je u interesu celog sveta, najavio je predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador
Predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador - Sputnik Srbija, 1920, 19.09.2022
Meksiko će narednih dana izneti Generalnoj skupštini UN predlog o prekidu rata u Ukrajini i postizanju primirja na najmanje pet godina, što je u interesu celog sveta, najavio je predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador
Prema njegovim rečima, Minski sporazumi, koji su bili osnov za regulisanje situacije u Ukrajini, propali su, uprkos tome što su garanti tih sporazuma bile zapadne zemlje, Rusija i Ukrajina.
„Ujedinjene nacije su odobrile te sporazume, ali ih nisu sprovele. Ukrajina kao jedna od strana u ovom sukobu nije ni nameravala da ispuni te sporazume. Umesto toga, nastavili su ofanzivna dejstva, čime su poništili sve te dogovore. Mi poštujemo predloge predsednika Erdogana da postane posrednik, a to je i Putin pominjao u Samarkandu, a takođe cenimo i ono što će Meksiko ponuditi i o čemu će se govoriti u UN, ali rešenje sukoba u Ukrajini je samo na Moskvi i Kijevu. Svi ostali treba da se povuku iz ovog sukoba...“, ističe Svetov.

Da li su mogući pregovori Putina i Zelenskog?

Meksički predsednik je predložio formiranje Komiteta za dijalog i mir, u koji bi, u dogovoru sa stranama, ušli kao posrednici indijski premijer Narendra Modi i papa Franja, kao i generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Mirovna misija treba da ima za cilj trenutni prekid neprijateljstava u Ukrajini i početak direktnih pregovora između predsednika Rusije i Ukrajine Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog. Međutim, Svetov smatra da trenutno pregovori između lidera dve zemlje nisu mogući.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini je započeta zato što Rusiju niko nije hteo da sluša. Nas su zabrinjavala pitanja bezbednosti Rusije i izneli smo svoje predloge, uključujući i stav da Ukrajina ne treba da bude primljena u NATO, o čemu smo godinama govorili. Mi smo protiv toga. Međutim, dobili smo odgovor da je Ukrajina slobodna država, a da su vrata NATO-a otvorena za sve. Inače, Zelinski i dalje govori da je ulazak u NATO njihov cilj... Tako da pregovora između Zelenskog i Putina neće biti, ma koliko se Erdogan trudio. A što se tiče Gutereša, njemu bi bolje bilo da se pozabavi pitanjem zašto delegaciji Rusije ne daju američke vize za sednicu Generalne skupštini UN, gde bi ona trebalo da nastupi. Amerikanci imaju obavezu da izdaju vize svima za taj događaj, ali ih ne daju. Time Gutereš treba da se bavi“, ocenjuje Svetov.
On takođe smatra i da predlog sastava posrednika Komiteta za dijalog i mir nije najsrećnije rešenje. Prema njegovim rečima, papa Franja nema autoritet u Rusiji, pošto Rusija nije katolička zemlja, pa se samim tim postavlja i pitanje „zašto bi poglavaru Rimokatoličke crkve bila poverena pitanja bezbednosti Rusije?!“.
„Gospodin Gutereš je predstavnik Porugalije - zemlje koja je članica NATO-a, a takođe i države koja je aktivno uključena u sankcije protiv Rusije, pa se nameće pitanje - kako onda on može da bude posrednik, a naročito zato što pokazuje svoju jasnu orijentaciju prema SAD. Jedina figura koja je merodavna za Rusiju je premijer Indije, gospodin Modi. Ali, u tom slučaju takve predloge treba da čujemo od samog Modija, a ne od predstavnika Meksika. Putin se upravo sastao sa Modijem u Samarkandu i o tome nije bilo reči“, navodi Svetov.
© SPUTNIKRuski eksperti smatraju da u skorije vreme neće biti direktnih pregovora između predsednika Rusije i Ukrajine
Predsednici Ukrajine, Francuske i Rusije, Vladimir Zelenski, Emanuel Makron i Vladimir Putin na početku sastanka u normandijskom formatu u Parizu - Sputnik Srbija, 1920, 19.09.2022
Ruski eksperti smatraju da u skorije vreme neće biti direktnih pregovora između predsednika Rusije i Ukrajine
Ruski ekspert Kiril Koktiš smatra da je sasvim logično da se veliki igrači, poput Meksika, trude i predlažu svoja rešenja, ali istovremeno ocenjuje da je meksička inicijativa za pronalaženje načina za rešavanje situacije u Ukrajini teško ostvariva, između ostalog, i zato što je Kijev pod kontrolom Vašingtona.
„Pošto Zelinski nije nezavisna figura, samim tim direktni pregovori nemaju mnogo smisla. To jest, oni se mogu održati ako Zelinski stekne neku vrstu samostalnosti, ali danas Zelenskog kontroliše direktno Vašington, pa su samim tim zahtevi za pregovore apsolutno neprihvatljivi, jer ne postoji predmet pregovora“, kaže Koktiš.

Ukidanje sankcija spas za svetsku ekonomiju

Predlog Meksiko Sitija, koji je odbio da se pridruži sankcijama Zapada usmerenim na rusku ekonomiju i uzdržao se od transfera oružja vladi u Kijevu, obuhvata i pitanja vezana za nuklearno oružje i rakete. Kako je objasnio meksički predsednik, takav sporazum treba da sadrži obaveze zemalja da spreče sukobe i nemešanje u unutrašnje sukobe.
Ujedinjene nacije, smatra on, zajedno sa liderima vodećih država, snosi svoj deo odgovornosti za trenutnu situaciju u Ukrajini, budući da nije bila u stanju da stvori uslove za dijalog između strana u cilju rešavanja nesuglasica. Time su, smatra Obrador, UN u ovoj situaciji pokazale svoju političku neefikasnost i "dekorativni karakter", iako je trebalo da bude aktivnija i da se ne ograničava na formalnostima.
Obrador je takođe kritikovao i interesne grupe, proizvođače oružja, NATO saveznike i svetske sile koje žele da sukob u Ukrajini služi njihovim interesima, pogoršavaju ga, nanoseći dodatnu patnju kako žrtvama, tako i celom svetu.
„Poštujemo predsednika Meksika, njegove izjave, njegovu osudu svih tih postupaka, ali to ne znači da ćemo delovati u pitanjima zaštite naše bezbednosti fokusirajući se na tuđe pozicije. Za bezbednost države odgovara vlast određene države. Mi nismo marionete poput Poljske, Litvanije ili Ukrajine, koje smatraju da Vašington treba da im osigura bezbednost. Čujemo zahteve Kijeva, koji govore: ‘Dajte nam oružje da se branimo’. Da li su to reči jedne suverene države?! Rusija sama određuje granice svoje bezbednosti i sama će ih braniti. Zato ćemo paljivo saslušati sve predloge, ali ćemo odluke sami donositi“, ističe Svetov.
S druge strane, Koktiš ocenjuje da predlozi predsednika Meksika odražavaju opšti trend sve većeg uticaja trećih zemalja nezapadnog sveta.

„Ali za sada možemo govoriti o tendenciji, ali ne i o rezultatima. Mislim da SAD trenutno ometaju taj proces“, istakao je Koktiš.

Osvrćući se na predlog Meksika o prekidu rata u Ukrajini i postizanju primirja na najmanje pet godina kako bi između svih zemalja zavladao mir i kako bi se to vreme posvetilo borbi protiv ozbiljnih globalnih društvenih i ekonomskih problema, Svetov ocenjuje da se globalna ekonomska kriza ne može u potpunosti ublažiti, ali se može olakšati ukidanjem sankcija i potpunom napuštanju politike sankcija prema drugim zemljama.
„To jest, potrebno je ukinuti sankcije Ruskoj Federaciji, a takođe i Kini i Iranu i dozvoliti da se svetska trgovina razvija po principima trgovine, a ne po principima politike... Putin je, recimo, rekao i kako rešiti energetsku krizu u Nemačkoj – potrebno je samo odvrnuti ventil na ‘Severnom toku 2’ i za jedan dan ćete imati obilje gasa. Živite kao i pre, ako hoćete. Što se tiče sukoba u Ukrajini, Kijev mora da prestane da granatira gradove, a ukrajinske trupe moraju napustiti teritoriju Donbasa... Sve ostalo se može razmatrati“, zaključio je Svetov.
Predsednik Rusije Vladimir Putin - Sputnik Srbija, 1920, 16.09.2022
RUSIJA
Putin: Zadali smo par osetnih udaraca – i to je samo upozorenje
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala