https://lat.sputnikportal.rs/20220919/izazovna-grejna-sezona-da-li-su-toplane-spremne-da-li-ce-biti-promene-cena-grejanja-1142996313.html
Izazovna grejna sezona: Da li su toplane spremne, da li će biti promene cena grejanja
Izazovna grejna sezona: Da li su toplane spremne, da li će biti promene cena grejanja
Sputnik Srbija
Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije, rekao je da kompletan energetski sistem mora da se održi stabilnim. Eventualno odlaganje grejnog... 19.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-19T21:42+0200
2022-09-19T21:42+0200
2022-09-19T21:42+0200
ekonomija
srbija – ekonomija
energetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110802/84/1108028452_0:0:1281:721_1920x0_80_0_0_ab36c26e8d00a6d8baa4b1e20846e7b4.jpg
Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra. „Beogradske elektrane“ su predlagale da se zbog energetske krize razmotri odlaganje početka grejne sezone, a ministarka energetike Zorana Mihajlović je poručila da nema pomeranja i da grejna sezona počinje na vreme. Koliko su toplane tehnički spremne? Kolike su zalihe energenata? Hoće li biti korekcije cene grejanja iz daljinskih sistema?Dejan Stojanović je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS, rekao da se remontni radovi završavaju i da su toplane u obavezi da do 1. oktobra dostave izveštaje o remontima.Govoreći o rezervama energenata, rekao je da su početkom meseca održana dva sastanka u Vladi.On kaže da grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a ako dan, dva ili tri prosečna dnevna temperatura bude ispod 12 stepeni, može početi i ranije, odnosno od prvog.Koliko toplana može da sa gasa pređe na drugo gorivo„U Srbiji ima 60 sistema za daljinsko grejanje, od toga je 36 na gas, 27 koriste mazut, 13 ugalj i devet ili 10 koriste biomasu. Neke toplane imaju energetski miks, tako da se brojevi razilaze“, naglasio je direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije.On je istakao da od 36 toplana na gas, njih 16 nemaju mogućnost konverzije, odnosno prelaska na neko drugo tečno gorivo.„Tako da imamo 16 toplana za koje u svakom trenutku moraju biti obezbeđene količine prirodnog gasa. Od 2009. smo vežbali za takvu situaciju“, kaže Stojanović.Odgovarajući na pitanje da li je prelazak sa gasa na neko drugo gorivo automatski ili će građani morati da budu bez grejanja jedan dan, Stojanović objašnjava da za prelazak sa gasa na mazut obično znaju unapred i praktično se taj prelazak ne mora osetiti.Cene grejanja i temperature u stanovimaNapomenuo je da je naplata dobra, ali ističe da je dug stanovništva toplanama iznosi 15 milijardi dinara.Cene se određuju u skladu sa metodologijom određivanja cena.Stojanović objašnjava da se temperature od 19 do 21 stepen smatraju kvalitetnim grejanjem.„Svako smanjenje za jedan stepen rezultira smanjenjem potrošnje energenata za nekih šest procenata, što znači da ako toplane potroše 600 miliona kubika prirodnog gasa, što znači da vi možete smanjiti potrošnju za 36 miliona kubika gasa“, rekao je Stojanović.Ima li smisla odlaganje grejnog periodaMeđutim, kako kaže, eventualno odlaganje grejnog perioda ako krenu niske temperature rezultiraće time da će građani posegnuti za neracionalnim trošenjem električne energije i onda možemo imati problem.„Kompletan energetski sistem mora da se održi stabilnim kako bismo imali isporuku i električne i toplotne energije na propisanom nivou“, rekao je on.On zaključuje da je primarni energent gas i da u ovom trenutku sve ukazuje na to da će Srbija imati stabilan period, ali da uvek mogu da se dogode iznenađenja.Hoće li biti energenata za grejanje, hoće li uopšte biti struje, gasa pa i naftnih derivata za normalan život, šta nam je činiti i kako da budemo odgovorni analizirali smo u emisiji „Energija Sputnjika“:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – ekonomija, energetika
srbija – ekonomija, energetika
Izazovna grejna sezona: Da li su toplane spremne, da li će biti promene cena grejanja
Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije, rekao je da kompletan energetski sistem mora da se održi stabilnim. Eventualno odlaganje grejnog perioda, ako krenu niske temperature, rezultiraće time da će građani posegnuti za neracionalnim trošenjem električne energije, smatra Stojanović.
Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra. „Beogradske elektrane“ su predlagale da se zbog energetske krize razmotri odlaganje početka grejne sezone, a ministarka energetike Zorana Mihajlović je poručila da
nema pomeranja i da grejna sezona počinje na vreme. Koliko su toplane tehnički spremne? Kolike su zalihe energenata? Hoće li biti korekcije cene grejanja iz daljinskih sistema?
Dejan Stojanović je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS,
rekao da se remontni radovi završavaju i da su toplane u obavezi da do 1. oktobra dostave izveštaje o remontima.
Govoreći o rezervama energenata, rekao je da su početkom meseca održana dva sastanka u Vladi.
„Izazovna je sezona ispred nas, svi se ozbiljno bave ovom temom. Na sastanku je konstatovano da je za sam početak grejne sezone obezbeđeno dovoljno energenata – jedna trećina svih količina prirodnog gasa se nalazi u Banatskom dvoru i u Mađarskoj u skladištu. Sam početak će biti bez problema“, napomenuo je Stojanović.
On kaže da grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a ako dan, dva ili tri prosečna dnevna temperatura bude ispod 12 stepeni, može početi i ranije, odnosno od prvog.
Koliko toplana može da sa gasa pređe na drugo gorivo
„U Srbiji ima 60 sistema za daljinsko grejanje, od toga je 36 na gas, 27 koriste mazut, 13 ugalj i devet ili 10 koriste biomasu. Neke toplane imaju energetski miks, tako da se brojevi razilaze“, naglasio je direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije.
On je istakao da od 36 toplana na gas, njih 16 nemaju mogućnost konverzije, odnosno prelaska na neko drugo tečno gorivo.
„Tako da imamo 16 toplana za koje u svakom trenutku moraju biti obezbeđene količine prirodnog gasa. Od 2009. smo vežbali za takvu situaciju“, kaže Stojanović.
Odgovarajući na pitanje da li je prelazak sa gasa na neko drugo gorivo automatski ili će građani morati da budu bez grejanja jedan dan, Stojanović objašnjava da za prelazak sa gasa na mazut obično znaju unapred i praktično se taj prelazak ne mora osetiti.
Cene grejanja i temperature u stanovima
„Mazut je poskupeo 65 odsto od prošle do ove godine – to u ceni rezultira sa 30 do 40 odsto poskupljenja. Od 60 toplana 13 nije podnelo zahteve za poskupljenje, ostali su podneli i do sada je odobreno 13-14 zahteva. To su povećanja od dva pa do 38 procenata“, rekao je Stojanović i podsetio da o tome odlučuju lokalne samouprave.
Napomenuo je da je naplata dobra, ali ističe da je dug stanovništva toplanama iznosi 15 milijardi dinara.
Cene se određuju u skladu sa metodologijom određivanja cena.
Stojanović objašnjava da se temperature od 19 do 21 stepen smatraju kvalitetnim grejanjem.
„Svako smanjenje za jedan stepen rezultira smanjenjem potrošnje energenata za nekih šest procenata, što znači da ako toplane potroše 600 miliona kubika prirodnog gasa, što znači da vi možete smanjiti potrošnju za 36 miliona kubika gasa“, rekao je Stojanović.
Ima li smisla odlaganje grejnog perioda
Međutim, kako kaže, eventualno odlaganje grejnog perioda ako krenu niske temperature rezultiraće time da će građani posegnuti za neracionalnim trošenjem električne energije i onda možemo imati problem.
„Kompletan energetski sistem mora da se održi stabilnim kako bismo imali isporuku i električne i toplotne energije na propisanom nivou“, rekao je on.
On zaključuje da je primarni energent gas i da u ovom trenutku sve ukazuje na to da će Srbija imati stabilan period, ali da uvek mogu da se dogode iznenađenja.
Hoće li biti energenata za grejanje, hoće li uopšte biti struje, gasa pa i naftnih derivata za normalan život, šta nam je činiti i kako da budemo odgovorni analizirali smo u emisiji „Energija Sputnjika“: 
