https://lat.sputnikportal.rs/20220919/isplivala-dva-plana-protiv-srbije--sta-se-krije-iza-scene-1142998743.html
Isplivala dva plana protiv Srbije – šta se krije iza scene
Isplivala dva plana protiv Srbije – šta se krije iza scene
Sputnik Srbija
Od početka razgovora delegacija Beograda i Prištine u Briselu, pod pokroviteljstvom Evropske unije, paralelno sa njima, s vremena na vreme pojavljuju se i non... 19.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-19T18:33+0200
2022-09-19T18:33+0200
2022-09-19T20:08+0200
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111123/28/1111232838_0:96:1921:1176_1920x0_80_0_0_8a4f3e2239ea9ad304b504830c046515.jpg
Poslednja dva predloga koji za sada samo zaokupljuju pažnju medija i analitičara su plan „Dve Nemačke“, kao i plan „Šolc-Makron“.Dva „tajna“ plana protiv SrbaOva dva plana usko se prožimaju budući da su prema pisanju medija njihovi najveći zagovornici Nemačka i Francuska.Nekadašnji predsednik Srpskog nacionalnog veća Milan Ivanović za Sputnjik kaže da su svi ovi non pejperi, planovi i postupci antisrpski i da su oni upereni protiv vitalnih interesa Srbije i Srba na Kosovu i Metohiji.„Sve su to planovi koji se rade nama iza leđa koji u krajnjem znače etnički čisto Kosovo, odnosno, priznanje nezavisnosti Kosova od strane srpskog naroda i srpske države ako bi se ostvarili. Ne možemo gledati na te postupke Šulca, Makrona i svih sa zapada i iz Evroatlantske zajednice kao kao na dobronamerne postupke, niti su dobronamerni niti su uravnoteženi. Ovi planovi su proalbanski i suprotstavljeni su bilo kakvoj pravednoj odluci ili pravednom planu i isključivo se baziraju na šteti koja bi Srbima onemogućila da ostvare svoje državne i nacionalne interese odnosno Srbima na Kosovu i Metohiji bi onemogućila da ostanu i opstanu na ovom prostoru“, rekao je Ivanović.On je mišljenja da je sada Srbija mnogo jača nego ranije i da ima snage da se odupre ovim pritiscima.Albanci ponavljaju da će da ratujuOn ističe da albanci stalno govore da će ratovati za Kosovo i da za tu retoriku ne snose nikakve posledice.Ivanović napominje i da su, za razliku od Albanaca, Srbi na Severu Kosova održali i referendum u februaru 2012. godine na kom su jasno rekli da žele da ostanu u državi Srbiji.„Mi smo se na referendumu izjasnili sa 99,7 procenata da ostajemo u našoj državi Srbiji i niko nema pravo silom koja ugrožava naže živote i mogućnost našeg opstanka da nam nameće rešenje sa kojim bi smo bili robovi u 21 veku. Moramo jasno staviti do znanja da ćemo se u potpunosti okrenuti našim prijateljima koji podržavaju jedno pravilno i izbalansirano rešenje koje nije antisrpsko“, zaključio je Ivanović.Podsetimo, model dve Nemačke preslikan na kosovski problem, kako to vide na Zapadu i u Prištini, podrazumevao bi da Srbija prihvati nezavisnost Kosova, ali ne i da ga formalno prizna. Takođe, on podrazumeva članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, a pojedine tačke tog okvirnog sporazuma su u međuvremenu predviđene Briselskim sporazum.Plan Nemačke i Francuske (Šolc-Makron), kako su preneli mediji, podrazumeva da 2023, posle 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, počne nova faza u dijalogu Beograda i Prištine, a zatim da nakon još 10 godina, kad EU bude spremna da uključi Zapadni Balkan, dođe do formalnog sporazuma o priznanju, kao preduslova za članstvo u EU.
https://lat.sputnikportal.rs/20220918/izvadjen-iz-tursije-zapadni-plan-kojim-bi-se-srbiji-definitivno-otelo-kosovo---1142724800.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Teodor Anastasijević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147595897_528:0:1424:896_100x100_80_0_0_d79e22e2c0aab88bd2cc4936077d0118.jpg
Teodor Anastasijević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147595897_528:0:1424:896_100x100_80_0_0_d79e22e2c0aab88bd2cc4936077d0118.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111123/28/1111232838_0:0:1701:1276_1920x0_80_0_0_70803606259b228767f687590d422662.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Teodor Anastasijević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147595897_528:0:1424:896_100x100_80_0_0_d79e22e2c0aab88bd2cc4936077d0118.jpg
srbija – politika, kosovo i metohija (kim), analize i mišljenja
srbija – politika, kosovo i metohija (kim), analize i mišljenja
Isplivala dva plana protiv Srbije – šta se krije iza scene
18:33 19.09.2022 (Osveženo: 20:08 19.09.2022) Od početka razgovora delegacija Beograda i Prištine u Briselu, pod pokroviteljstvom Evropske unije, paralelno sa njima, s vremena na vreme pojavljuju se i non pejperi, predlozi, tajna dokumenta koji se doziraju javnosti, najčešće preko medija, na koji zvaničnici po pravilu nemaju stav, ne žele da komentarišu njihov sadržaj niti ko ih plasira.
Poslednja dva predloga koji za sada samo zaokupljuju pažnju medija i analitičara su plan „Dve Nemačke“, kao i plan „Šolc-Makron“.
Dva „tajna“ plana protiv Srba
Ova dva plana usko se prožimaju budući da su prema pisanju medija njihovi najveći zagovornici Nemačka i Francuska.
Nekadašnji predsednik Srpskog nacionalnog veća Milan Ivanović za Sputnjik kaže da su svi ovi non pejperi, planovi i postupci antisrpski i da su oni upereni protiv vitalnih interesa Srbije i Srba na Kosovu i Metohiji.
„Sve su to planovi koji se rade nama iza leđa koji u krajnjem znače etnički čisto Kosovo, odnosno, priznanje nezavisnosti Kosova od strane srpskog naroda i srpske države ako bi se ostvarili. Ne možemo gledati na te postupke Šulca, Makrona i svih sa zapada i iz Evroatlantske zajednice kao kao na dobronamerne postupke, niti su dobronamerni niti su uravnoteženi. Ovi planovi su proalbanski i suprotstavljeni su bilo kakvoj pravednoj odluci ili pravednom planu i isključivo se baziraju na šteti koja bi Srbima onemogućila da ostvare svoje državne i nacionalne interese odnosno Srbima na Kosovu i Metohiji bi onemogućila da ostanu i opstanu na ovom prostoru“, rekao je Ivanović.
On je mišljenja da je sada Srbija mnogo jača nego ranije i da ima snage da se odupre ovim pritiscima.
„Danas je ekonomska situacija bolja, budžet je veći, vojska je jača, ulaganja u opremanje i naoružavanje vojske i policije su veća tako da je to nešto pozitivno i to budi nadu da se mi možemo suprotstaviti, eto i u prethodnom periodu kada smo bili slabiji nisu uspeli završiti svoj projekat nezavisnog Kosova i stvaranja jedne vazalne države na ovom prostoru. Pored bombardovanja, sankcija nisu uspeli, a pokazali smo i mi ovde na KiM jednim odlučnim otporim i odbranom svojih životnih interesa da se možemo braniti. To su imperije koje su na zalasku, koje ratuju sa tuđim snagama, tuđim životima i mislim da nemaju izbalansiran odnos. Oni priznaju neko postojeće stanje i mi moramo pokazati da ćemo biti uporni i da ćemo demokratskim sredstvima zaštiti naše vitalne nacionalne i državne interese“, kaže Ivanović.
Albanci ponavljaju da će da ratuju
On ističe da albanci stalno govore da će ratovati za Kosovo i da za tu retoriku ne snose nikakve posledice.
Ivanović napominje i da su, za razliku od Albanaca, Srbi na Severu Kosova održali i referendum u februaru 2012. godine na kom su jasno rekli da žele da ostanu u državi Srbiji.
„Mi smo se na referendumu izjasnili sa 99,7 procenata da ostajemo u našoj državi Srbiji i niko nema pravo silom koja ugrožava naže živote i mogućnost našeg opstanka da nam nameće rešenje sa kojim bi smo bili robovi u 21 veku. Moramo jasno staviti do znanja da ćemo se u potpunosti okrenuti našim prijateljima koji podržavaju jedno pravilno i izbalansirano rešenje koje nije antisrpsko“, zaključio je Ivanović.
Podsetimo, model dve Nemačke preslikan na kosovski problem, kako to vide na Zapadu i u Prištini, podrazumevao bi da Srbija prihvati nezavisnost Kosova, ali ne i da ga formalno prizna. Takođe, on podrazumeva članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, a pojedine tačke tog okvirnog sporazuma su u međuvremenu predviđene Briselskim sporazum.
Plan Nemačke i Francuske (
Šolc-Makron), kako su preneli mediji, podrazumeva da 2023, posle 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, počne nova faza u dijalogu Beograda i Prištine, a zatim da nakon još 10 godina, kad EU bude spremna da uključi Zapadni Balkan, dođe do formalnog sporazuma o priznanju, kao preduslova za članstvo u EU.