Kako treba da se hrane školska deca: Institut „Batut“ izdao preporuke
CC0 / Pexels/Max Fischer /
Pratite nas
Mnogobrojni su razlozi zašto deca nemaju redovne obroke, zašto ne doručkuju pre izlaska iz kuće, zašto više vole grickalice, pekare i sokove pune šećera. Ne čudi što ih sve više ima povišenu masnoću, šećer u krvi i visok pritisak. Zbog toga je Institut za javno zdravlje „Batut“ nedavno izdao preporuke za ishranu školske dece.
Institut „Batut“ navodi da je pre polaska u školu obavezan doručak, a veliki odmor treba iskoristiti za užinu koja ne može da bude prvi obrok u toku dana i ne može da bude zamena za doručak.
„Jutarnja užurbanost nije opravdanje za nespremanje doručka koji mogu da čine ovsene ili kukuruzne pahuljice, sendvič sa pilećim ili ćurećim prsima, 1–2 parčeta hleba sa namazom i kuvano jaje“, navode iz „Batuta“.
Među decom školskog uzrasta društveno je prihvatljivo da užinu kupuju za vreme velikog odmora. Međutim, ova navika može da se ispravi ako deca učestvuju u odabiru i pripremi užine koju će nositi u školu i na taj način će, vremenom, usvojiti ideju o dobroj, izbalansiranoj užini, kao i pravilne navike u vezi sa ishranom, saopštava „Batut“.
„Posle doručka, užina, u toku dana, treba da očuva energiju i koncentraciju. Pecivo iz pekare, slatke i slane grickalice treba zameniti parčetom kukuruzne proje, sendvičem sa mladim sirom ili salatom, koji dete može da napravi kod kuće samo ili sa roditeljima. Užinu mogu da čine i voće, žitarice, jogurt, orašasto voće ili štanglica od žitarica, lanene, ovsene ili ražane galete. Užina visoke nutritivne vrednosti a niskog sadržaja masti i koncentrisanih ugljenih hidrata omogućava da dete bude sito do ručka“, objašnjavaju iz „Batuta“.
Ukoliko dete ide u školu pre podne, ručak bi trebalo da bude po dolasku kući a ukoliko ide popodne, dete bi trebalo da ruča pre odlaska u školu, savetuju naši stručnjaci.
„U pripremi obroka prednost treba dati kuvanju, dinstanju i pečenju, a pohovanu i prženu hranu bi trebalo izbegavati. Pored supe ili čorbe, ručak bi trebalo da čine meso ili riba, povrće i salata ili kuvano jelo“, navode nutricionisti.
Ne treba zaboraviti koliko je važan dnevni unos vode, podseća se u savetima „Batuta“.
„Na velikom odmoru čest je unos sokova ili slatkih gaziranih napitaka uz užinu a nekada su i sami napici užina, što je neprihvatljivo. Nedovoljan unos vode dovodi do umora, smanjene koncentracije, glavobolje. Deca bi, u zavisnosti od uzrasta, trebalo da popiju najmanje 3–4 čaše vode dok su školi. U toku fizičke aktivnosti, bilo da se radi o časovima fizičkog obrazovanja ili igri u školskom dvorištu, unošenje vode je neophodno pre, za vreme i posle pomenutih aktivnosti“, kažu iz „Batuta“.
Pravilne navike, u vezi sa ishranom, stiču se u porodici i u tom smislu je na roditeljima najveća odgovornost. Njihovim usvajanjem, u najmlađem uzrastu, smanjuje se mogućnost nastanka gojaznosti i posledično razvoja hroničnih nezaraznih oboljenja, zaključuje se u saopštenju „Batuta“.
„Izbalansirana ishrana za decu podrazumeva tri obroka dnevno uz dve užine. Naglasak je na tome da užina u školi ne može da bude zamena za doručak. Prvi obrok ne bi trebalo da bude u 10 ujutru“, navodi dr Jelena Kašanin, specijalista higijene na Institutu za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ za RTS.
Najbolje bi bilo, prema njenim rečima, da se roditelji i deca organizuju veče pred školu i da se pripremi sendvič i on pojede u školi, ukoliko već ne mogu da stignu pre odlaska u školu.
„Problem je u tome što u žurbi roditelji daju novac deci da kupe doručak, ali deca to koriste za kupovinu lisnatih slatkih i slanih peciva, grickalica i sokova. To nije ono što bi trebalo da čini jedan doručak“, ističe Kašaninova.
