- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Gospod je izabrao Srbiju, a onda se pojavila i ruska duša /video/

© Sputnik / Lola ĐorđevićHram Svetog Save na Vračaru
Hram Svetog Save  na Vračaru  - Sputnik Srbija, 1920, 16.09.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Čitavih 100 godina, uprkos ratovima, uprkos preprekama, ometanjima i podmetanjima, trajala je izgradanja najveće srpske svetinje, Hrama svetog Save na Vračaru. Završni sjaj dali su mu, pod rukovodstvom akademika Nikolaja Muhina, ruski umetnici koji su u hram ugradili više od 50 miliona mozaičkih kamenčića, i više od 400 tona mozaika.
Za autora mozaika je, kako je rekao, bila velika sreća i čast što je radio na tom projektu. Kroz čitavu istoriju umetnosti, ali i građevinarstva ovakvi projekti nikada nisu bili građeni kratko, zahtevali su ne decenije, nego stoleća. Da se dovede u takvu harmoniju metala, mozaika, građevinskih elemenat zahtevalo je i puno vremena i veliko umeće, rekao je Muhin na otvaranju izložbe "Duša Srbije" u Ruskom domu u Beogradu, posvećenoj izradi velelepnog mozaika, jednog od najvećih na svetu.
Jedan čovek to, kaže on, nije mogao, dodajući da je na ovom projektu radilo radilo 350 polaznika moskovske Umetničke akademije.

Bog je izabrao Srbiju

„I kada čujete te fascinantne brojeve znajte da je sve to urađeno rukama ruskih i srpskih majstora. Još jednom hoću da kažem da je Gospod izabrao Srbiju i da je hteo da ovakav velelepan objekat i po dimenzijama i po unutrašnjoj dekoraciji, bude baš u Srbiji“, naglasio je Muhin.
On je napomenuo da taj posao još nije do kraja završen i da sa nestrpljenjem očekuje da se hram potpuno završi, osvešta i da svi mogu da uživaju u njegovoj velelepnosti.
Vlada Srbije, Srpska pravoslavna crkva i ruska kompanija Gaspromnjeft pokrenuli su 2014. godine veliki projekat izrade veoma složenog mozaika za Hram svetog Save. Na više od 10 panoa prikazane su ne samo različite faze izrade mozaika, nego i kako je tekla izgradnja hrama od kako je beogradsko Društvo „Sveti Sava“ daleke 1895. godine donelo olduku o tome.
© Sputnik / Lola ĐorđevićIzložba "Duša Srbije" posvećena izgradi mozaika Hrama Svetog Save na Vračaru
Izložba Duša Srbije posvećena izgradi mozaika  Hrama Svetog Save na Vračaru - Sputnik Srbija, 1920, 16.09.2022
Izložba "Duša Srbije" posvećena izgradi mozaika Hrama Svetog Save na Vračaru
Na izložbi u prisustvu ruskog ambasadora Aleksandra Bocana Harčenka i mnogobrojnih javnih ličnosti, zamenik generalnog direktora za komunikacije Gaspromnjefta, Aleksandar Dibalj , je rekao da je za rusku kompaniji to glavni projekat izveden za 13-14 godina koliko su u Srbiji i da je za njih bila velika čast, ali i odgovornost da na njemu rade.

Simbol rusko-srpskog bratstva

„Kada kažem da je to naš hram, to zaista i mislim, jer je on simbol rusko-srpskog bratstva. Mi smo srećni što smo mogli da učestvujemo u izgradnji ovog grandioznog, velelepnog hrama koji jeste simbol našeg zajedništva i posebnih odnosa koje naše zemlje imaju “, naglasio je Dibalj.
Starešina Hrama Svetog Save, episkop Stefan je poručio da je Kosovo srce Srbije, a hram svetog Save od sada duša Srbije. A ta duša je, kaže, počela da dobija puni smisao onda kada su se 1999. u Srbiji pod NATO bombama zajedno molili patrijarh srpski i patrijarh ruski. Ta duša se pojavila i 2012. godine kada su se sreli patrijarh Irinej i predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin kada je i nastala ideja da se hram završi u tehnici mozaika i da to bude pomoć ruskog naroda i ruskih umetnika.

Da vaskrsne dobro

On je napomenuo da mu je ruska duša ulivala veru da će hram uprkos mnogim iskušenjima, biti završen. Mnogi su se, kako je rekao, trudili da na njemu ne rade ruski umetnici i da se jednostavno prekine taj projekat.
© Sputnik / Lola ĐorđevićAmbasador Aleksandar Bocan-Harčenko, Episkop remezijanski Stefan i akademik Nikolaj Muhin
Ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, Episkop remezijanski Stefan i akademik Nikolaj Muhin - Sputnik Srbija, 1920, 16.09.2022
Ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, Episkop remezijanski Stefan i akademik Nikolaj Muhin

„Kada sam prošle godine u Kijevu na litiji u krsnom hodu video 250.000 ljudi, shvatio sam da će konačno da pobedi dobro i pravoslavlje. Nadam se da će Kijev što pre da vaskrsne onako kako je u istoriji živeo i svedočio svim ljudima vremena onoga i ovoga i da ćemo zajedno krenuti dobrim putem i da će vaskrsnuti duša pravoslavnih i svih hrišćana, a u nadi nas običnih ljudi da će ceo svet da vaskrsne u dobro“, poručio je starešina Hrama svetog Save.

Na izložbi koja je zatvorena nastupom hora „Melodi“ i Divne Ljubojević, predstavljena je i mogućnost virtuelnog obilaska Hrama svetog Save, aplikacija urađena na osnovu digitalnih fotografija visoke rezolucije koja pruža mogućnost razgledanja i najsitnijih detalja mozaika u svoj njihovoj lepoti.
Izložba će biti otvorena do 30. Novembra.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala