00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

MIP Rusije: Glavni cilj EU da istisne Rusiju iz Zakavkazja

© Sputnik / Alekseй Maйšev / Uđi u bazu fotografijaZgrada Ministarstva spoljnih poslova Rusije
Zgrada Ministarstva spoljnih poslova Rusije - Sputnik Srbija, 1920, 14.09.2022
Pratite nas
Evropska unija ima za cilj da istisne Rusiju iz Zakavkazja i drsko pokušava da interveniše u trilateralnim odnosima Moskve sa Bakuom i Jerevanom, izjavio je u intervjuu za Sputnjik direktor četvrtog departmana zemalja Zajednice Nezavisnih Država ruskog Ministarstva inostranih poslova Denis Gončar.
„Sve principijelne procene drskih pokušaja EU da se umeša u naše trilateralne odnose sa Bakuom i Jerevanom već su izneli (šef ruske diplomatije) Sergej Lavrov i portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova. Interesantno je da se aktivizacija Brisela povodom Južnog Kavkaza desila u pozadini sankcione kampanje koju je Zapad pokrenuo protiv Rusije i prekida zajedničkog rada Minske grupe OEBS“, izjavio je Gončar.
Prema njegovim rečima, u Evropskoj uniji „čak i ne kriju da je glavni cilj da se Rusija istisne iz Zakavkazja“.

„To su geopolitičke igre sa nultim rezultatom u kojima mi ne učestvujemo. Mi se svakodnevno bavimo praktičnim radom, koji se oslanja na direktnu komunikaciju naših lidera i ministara inostranih poslova, istorijsku bliskost naših zemalja, uzajamnu isprepletanost interesa i orijentisan je na izgradnju bezbednije i prosperitetnije budućnosti u našem zajedničkom regionu“, istakao je on.

Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali ga kontrološu etnički Jermeni. Posle raspada Sovejtskog Saveza, region je glasao za pripajanje Jermeniji, izazavši rat koji je obustavljen primirjem 1994. godine. Tenzije i dalje traju, a 2020. godine došlo je do 44-dnevnog rata oko spornog regiona, koji je okončan prekidom vatre uz posredovanje Rusije i kojim su se ruske mirovne snage rasporedile u Nagorno-Karabahu. Ovaj međuetnički sukob politikolozi nazivaju „zamrznutim“.
U noći dvanaestog septembra došlo je do novog zaoštravanja situacije na granici Jermenije i Azerbejdžana: Jerevan je saopštio da je azerbejdžanska vojska gađala teritoriju Jermenije uz primenu artiljerije i bespilotnih letelica. Saopšteno je da ima mrtvih i ranjenih. Sa druge strane, Baku je optužio Jermeniju za napad na azerbejdžansku vojsku na granici.
Prema saopštenju Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) na sinoćnom vanrednom sastanku odlučeno je da se u Jermeniju pošalje misija na čelu sa generalnim sekretarom organizacije Stanislavom Zasem koja će dati procenu situacije.
Ruske mirovne snage u Nagorno-Karabahu - Sputnik Srbija, 1920, 13.09.2022
RUSIJA
Zapadne obaveštajne službe ponovo posvađale Jermeniju i Azerbejdžan
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala