Preokret u Švedskoj – nadesno krug!
19:04 12.09.2022 (Osveženo: 21:53 12.09.2022)
© AP Photo / Jean-Francois Badias
Pratite nas
Prognoze, ankete i analize procenjuju da postoji dobra šansa da na tekućim izborima nacionalistička, konzervativna i antiglobalistička partija Švedskih demokrata (ŠD) dobije sa desnim i umerenim saveznicima većinu u Parlamentu čime bi po prvi put od svog osnivanja došla do direktnog uticaja na švedsku politiku.
U Parlamentu koji broji 349 poslanika, desni blok za sada ima 175 mesta – jedno više od levice.
Nekada etablirana kao stranka ekstremista sa krajnjeg desnog ćoška političkog spektra, a danas reformisana i prilagođena umerenijim, a opet nacionalistički orijentisanim biračima, ŠD sada predstavlja jednu od najrelevantnijih političkih činilaca Švedske i najjača je desničarska grupa u parlamentu.
Iako levičarska premijerka i socijaldemokrata Magdalena Anderson još uživa veliku podršku građana, popularnost Švedskih demokrata Džimija Akesona, čiji je nagli rast započeo 2015. godine sa migranstkom krizom i povećanjem kriminalnih aktivnosti, preti da preuzme vođstvo.
Levica gluva za potrebe građana
Saradnik Instituta za evropske studije (IES) Aleksa Filipović ovu pojavu tumači razočaranošću švedskih građana dosadašnjom neefikasnom politikom socijaldemokrata, naglašavajući da nisu nužno svi glasači ŠD ujedno i apsolutni sledbenici njihove ideologije. To su, navodi, pre svega birači nezadovoljni nedovoljnom fleksibilnošću partije Magdalene Anderson i njenim nedostatkom sluha za potrebe građana. Neka od glavnih „prećutanih“ pitanja bila su upravo ona vezana za porast nasilja koje izazivaju migranti u Švedskoj u kojoj je od početka godine počinjeno 48 ubistava vatrenim oružjem. Ova statistika je, ističe Filipović, za zemlju koja broji 10 miliona stanovnika – poražavajuća.
Rasterivanje migranata na poljsko-beloruskoj granici
© Sputnik / Viktor Toločko
Švedske demokrate su jedina stranka koja je otvoreno pričala o problemu imigracije i neintegracije imigranata u švedsko društvo, a to su sve teme koje socijaldemokrate i partije levice izbegavaju. Ovo im je samo donelo dovoljnu popularnost, kao i činjenica da su ih svi politički oponenti napadali u toku izborne kampanje. To je takođe bila jedna vrsta reklame, izjavio je Filipović za Sputnjik.
Jovica Pavlović, istraživač saradnik na IES-u, smatra da je uzrok jačanju političkih stranaka desnog miljea nekoliko, ali takođe veruje da je dosadašnja neuspela imigraciona politika zeleno-leve koalicie glavni faktor koji doprinosi popularizaciji Švedskih demokrata.
Preveliki priliv stranaca koji nije uspešno integrisan, pogotovo iz zemalja Bliskog istoka koji su došli kao izbeglice, izazvao je očekivani revolt u švedskom društvu i, nezadovoljni ovim, mnogi Šveđani glasaju za Švedske demokrate koji jedini pružaju neki konkretniji i zapravo dosta radikalniji odgovor na migranstku krizu sa kojom se Švedska suočava, rekao je Pavlović za Sputnjik.
Kao još jedan od razloga opadanja podrške politici levice, Pavlović ističe i nezadovoljstvo švedskog društva nekim opštim političkim potezima socijaldemokrata poput načina oporezivanja i obrazovnog sistema, ali dodaje da je privlačenje najvećeg dela birača ŠD ipak donelo otvaranje tabu tema koje do tada nisu ni bila razmatrana na javnoj sceni.
Ni levo ni desno već pravo u NATO
Pored toga što se ŠD pozabavio pomenutim gorućim problemima unutar same Švedske, podršku naroda dobili su i osluškujući većinsku volju Šveđana zbog koje su napravili zaokret u spoljnoj politici, a povodom vojne neutralnosti.
Iako su se demokrate godinama, pa i decenijama unazad protivile ulasku Švedske u NATO, prilikom glasanja u Rigstagu izjasnili su se jasno za priključivanje vojnoj alijansi, uz obrazloženje da se bezbednosna situacija promenila.
Zastava NATO-a ispred sedište Alijanse u Briselu
© AFP 2023 / JUSTIN TALLIS
Dakle, sa jedne strane, pogazili su sva svoja predizborna obećanja, a sa druge strane, postoje indikacije da zbog pragmatizma koji desne populističke partije, poput Švedskih demokrata, imaju u sebi, da će oni pre sarađivati sa Rusijom u nekom budućem vremenu nego što će se sa ideološke tačke boriti protiv njih, smatra Filipović.
Sa druge strane, Pavlović ne vidi prostora takvoj saradnji.
I socijaldemokrate i Švedske demokrate su do pre samo pola godine imale jasan anti-NATO stav i bili su za očuvanje istorijske neutralnosti kraljevine Švedske. Od kako je krenuo rat u Ukrajini, došlo je do nagle promene raspoloženja u švedskoj javnosti koja je iz nekih svojih viđenja stvari smatrala da Švedska više ne može ostati neutralna. I socijaldemokrate i švedske demokrate doživele su porast popularnosti uprkos činjenici da su naglo promenili svoju višegodišnju politiku, izjavio je Pavlović za Sputnjik.
Budući da su i Socijaldemokrate i Švedske demokrate za automatsko priključivanje NATO bez održavanja referenduma, jasno je da bez obzira koja krajnost političkog spektra dođe na vlast, u spoljnopolitičkom smislu će se sprovoditi ista politika.
