https://lat.sputnikportal.rs/20220911/kada-transplantacija-maticnih-celija-moze-da-se-radi-u-srbiji-1142526299.html
Kada transplantacija matičnih ćelija može da se radi u Srbiji
Kada transplantacija matičnih ćelija može da se radi u Srbiji
Sputnik Srbija
U Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ znatno je unapređena procedura transplantacije matičnih ćelija, i veoma mali broj pacijenata mora u inostranstvo... 11.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-11T15:40+0200
2022-09-11T15:40+0200
2022-09-11T15:40+0200
društvo
društvo
srbija
srbija – društvo
matične ćelije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112087/49/1120874922_0:116:3229:1932_1920x0_80_0_0_0a66611f120f29647f22a8cf60f825b0.jpg
U Srbiji, transplantacija matičnih ćelija hematopoeze i koštane srži, kod dece, radi se jedino u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Doktor Vukan Čupić“. Nedavno je Odeljenje za transplantaciju koštane srži obeležilo 25 godina od otvaranja Sterilnog bloka, a za to vreme urađeno je oko 400 transplantacija.Dragana Vujić, načelnica Centra za transplantaciju, kaže da se u Sterilnom bloku trenutno nalazi troje dece i da je u narednih mesec dana planirano da se transplantacija uradi kod još šest pacijenta.Prema njenim rečima, transplantacija matičnih ćelija radi se kod obolelih od leukemije visokog rizika, kod milodispoznog sindroma koje je najmalignije oboljenje dečjeg doba, kod raka limfnih žlezda ukoliko se bolest vratila i pacijent ne reaguje na citostatsku terapiju.Takođe, transplantacija se radi i kod nekih solidnih tumora, kod neuroblastoma.Kod dece koja treba da idu na transplantaciju zbog solidnog tumora ili raka limfnih žlezda - Hočkinovog limfoma, uvek se radi autologna transplantacija, kada pacijent samom sebi daje matične ćelije, objasnila je doktorka.Prema njenim rečima, u Institutu za majku i dete znatno je unapređena procedura transplantacije, i veoma mali broj pacijenata mora u inostranstvo.U toku je kampanja „Osloni se na mene“, sa ciljem povećanja broja potencijalnih davalaca u registru davalaca koštane srži. Doktorka Vujić je istakla da ukoliko budemo imali više potencijalnih davalaca, veće su šanse za naše pacijente.„U našem registru donora smo samo za jedno dete uspeli da nađemo davaoca“, rekla je doktorka i istakla, da kada nađete davaoca u svom registru, sve procedure idu brže. Sama procedura uzimanja ćelija nije bolna i davalac se brzo oporavi, navela je doktorka Vujić, prenosi RTS.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
društvo, srbija, srbija – društvo, matične ćelije
društvo, srbija, srbija – društvo, matične ćelije
Kada transplantacija matičnih ćelija može da se radi u Srbiji
U Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ znatno je unapređena procedura transplantacije matičnih ćelija, i veoma mali broj pacijenata mora u inostranstvo, kaže Dragana Vujić, načelnica Centra za transplantaciju. U Sterilnom bloku sada je troje dece i u narednih mesec dana planirana je transplantacija kod još šest pacijenta, kaže dr Vujić.
U Srbiji, transplantacija matičnih ćelija hematopoeze i koštane srži, kod dece, radi se jedino u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Doktor Vukan Čupić“. Nedavno je Odeljenje za transplantaciju koštane srži obeležilo 25 godina od otvaranja Sterilnog bloka, a za to vreme urađeno je oko 400 transplantacija.
Dragana Vujić, načelnica Centra za transplantaciju, kaže da se u Sterilnom bloku trenutno nalazi troje dece i da je u narednih mesec dana planirano da se transplantacija uradi kod još šest pacijenta.
Prema njenim rečima, transplantacija matičnih ćelija radi se kod obolelih od leukemije visokog rizika, kod milodispoznog sindroma koje je najmalignije oboljenje dečjeg doba, kod raka limfnih žlezda ukoliko se bolest vratila i pacijent ne reaguje na citostatsku terapiju.
„Pored ove grupe bolesti, transplantaciju treba uraditi kod dece sa nekim urođenim bolestima, sa određenim oblicima malokrvnosti, kao što je talasemija major, kod urođenog oštećenja kostne srži, kod dece koja imaju imunološki nedostatak“, rekla je doktorka Vujić.
Takođe, transplantacija se radi i kod nekih solidnih tumora, kod neuroblastoma.
Kod dece koja treba da idu na transplantaciju zbog solidnog tumora ili raka limfnih žlezda - Hočkinovog limfoma, uvek se radi autologna transplantacija, kada pacijent samom sebi daje matične ćelije, objasnila je doktorka.
„U svim ostalim slučajevima se radi alogena transplantacija, tj. potreban je davalac, bilo da je u to od nekoga u porodici ili se donor nalazi u registru davalaca“, rekla je doktorka Vujić.
Prema njenim rečima, u Institutu za majku i dete znatno je unapređena procedura transplantacije, i veoma mali broj pacijenata mora u inostranstvo.
U toku je kampanja „Osloni se na mene“, sa ciljem povećanja broja potencijalnih davalaca u registru davalaca koštane srži. Doktorka Vujić je istakla da ukoliko budemo imali više potencijalnih davalaca, veće su šanse za naše pacijente.
„U našem registru donora smo samo za jedno dete uspeli da nađemo davaoca“, rekla je doktorka i istakla, da kada nađete
davaoca u svom registru, sve procedure idu brže. Sama procedura uzimanja ćelija nije bolna i davalac se brzo oporavi, navela je doktorka Vujić,
prenosi RTS.
