Ekspres lonac: U čemu je tajna „kuvala pod pritiskom“
18:48 09.09.2022 (Osveženo: 18:58 09.09.2022)
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
U jeku energetske krize i poskupljenja sa svih strana stižu saveti za štednju. Kada je reč o uštedama u kuhinji jedan od predloga je korišćenje ekspres lonca kojim se, kako kažu, vreme kuvanja i utrošena električna energija smanjuju za dva do tri puta.
Može li ekspres lonac zaista da pomogne da ne „prošištimo“ kada nam stigne račun za struju i kako uopšte on funkcioniše, za objašnjava novinar i fizičar Slobodan Bubnjević.
Bubnjević za RTS otkriva kakva je razlika u kuvanju u ekspres loncu i običnoj šerpi, kako dolazi do toga da „kuvalo pod pritiskom“ eksplodira, ali i ima li smisla uložiti novac u kupovinu ekspres lonca kako bi se uštedelo na računima za struju.
Ključanje vode, pritisak i nadmorska visina
„Retki su kućni uređaji i predmeti iz svakodnevnog života gde se može uživo videti toliko lekcija iz fizike kao što je to slučaj sa ekspres loncem. Ako izuzmemo mikrotalasnu, rernu i frižider, mnoge stvari u kuhinji postojale su i u kamenom dobu, dok je za eksperes lonac bilo nužno da razumemo osnove oblasti koja se naziva termodinamika, a koja je rastumačila mnoge pojave pri kuvanju koje inače razumemo iskustveno“, kaže Bubnjević i objašnjava:
„Zahvaljujući razumevanju ponašanja gasova i tečnosti, shvatamo da će pri „običnom“ kuvanju voda dostići 100 stepeni Celzijusa, ali da nakon toga njena temperatura neće rasti. To znamo jer iznad ove kritične temperature pri normalnom pritisku voda prelazi u gasovitu fazu i temperatura joj dalje ne raste. Zato sasvim nezavisno od temperature ringle, voda u šerpi nema veću temperaturu od 100 stepeni i jelo će se mnogo sporije spremati nego kad ga, na primer, direktno izlažete plamenu, pržite ili pečete u rerni. Neke vrste hrane je zapravo teško i spremiti na ovoj temperaturi.“
Bubnjević napominje da tačka ključanja vode zavisi od atmosferskog pritiska, pa ako se nađete na većoj nadmorskoj visini, voda u običnoj šerpi će ključati na nižoj temperaturi, negde čak i na 70 stepeni, a to se pokazuje nedovoljnim da se hrana uopšte pravilno spremi, jer za mnoge mikrobe potrebna je toplotna obrada iznad 90 stepeni.
„Planinari zato često imaju problem da sebi skuvaju ručak u običnom loncu. Međutim, šta ako pritisak nije niži kao na planinama, nego viši? Tačka ključanja vode se tada povećava iznad 100 stepeni i moguće je kuvati hranu na višim temperaturama – to kuvanje je, logično, brže i temeljnije. Ekspres lonac je sistem sa konstantnom zapreminom gde se zahvaljujući podizanju pritiska obezbeđuje da se promeni tačka ključanja vode i hrana kuva na višoj temperaturi“, objašnjava Bubnjević.
Obična šerpa ili ekspres lonac?
Logično pitanje koje se nameće i na čiji odgovor čeka svako ko iole provodi vremena u kuvanju jeste kakva je razlika u kuvanju u ekspres loncu i običnoj šerpi koja je poklopljena sve vreme kuvanja.
„Na Zapadu će češće za ekspres lonac reći „kuvalo pod pritiskom“, ali kako god se zvao i kako god da je dizajniran, ono što ekspres-lonac čini ekspres loncem jeste to što može hermetički da se zatvori, tako da se zapremina ne menja tokom kuvanja“, kaže Bubnjević. „No, da bismo razumeli osnovnu ideju ekspres lonca treba da se podsetimo jedne lekcije iz termodinamike. Naime, pri opisivanju idealnog gasa, fizičari koriste jednu formulu koja povezuje pritisak, zapreminu i temperaturu. Ona glasi phV=konstantahT, odnosno kaže da je proizvod pritiska i zapremine srazmeran temperaturi“, objašnjava on.
Nije stvar samo u uštedi vremena, već i u bezbednosti hrane koja je skuvana na temperaturi višoj od 70 stepeni Celzijusovih i više
CC BY 2.0 / Your Best Digs / Flickr /
Bubnjević kaže da su moguće razne situacije i scenarija, ali postavlja pitanje šta bi bilo kad bi u nekom sistemu zapremina bila konstantna.
„To je lako tehnički izvesti – da biste imali uvek istu zapreminu, samo treba da potpuno, hermetički zatvorite sistem u jednu posudu. Tada su pritisak i temperatura direktno srazmerni i ako govorimo o šerpi na štednjaku u njoj će rasti pritisak onako kako štednjak predaje toplotu i podiže temperaturu šerpe. Zahvaljujući tome, sistem u posudi ne menja zapreminu (nema kuda jer smo posudu hermetički zatvorili) i u njoj raste pritisak“, napominje on.
Ovaj efekat nije moguće postići ako samo poklopite običnu šerpu, jer poklopac nije fiksiran i para će neizbežno izlaziti van posude, objašnjava. To će se desiti čak i ako to ne želite, znate i sami šta se događa kad pri kuvanju poklopac postavite tako da para ne može da izađe – pre ili kasnije narašće pritisak koji će otklopiti šerpu i jelo će verovatno iskipeti.
„U hermetički zatvorenom sistemu, gde se zapremina ne menja, nema druge mogućnosti osim da pritisak poraste. Pošto sa porastom pritiska podiže i temperatura ključanja vode, kao što smo videli, ovakav sistem omogućava kuvanje na višoj temperaturi. Ono je brže i tom prilikom toplota se efikasnije, direktno prenosi. Ovakva šerpa štedi struju kad je hermetički zatvorena, jer obezbeđuje da se kuvanje za isti efekat traje kraće i potroši manje kilovat-sati“, kaže Bubnjević.
Šta je najvažnije?
On tvrdi da je za ekspres lonac samo važno da može da se hermetički zatvori i da je zato mnogo važnije kakva je guma kojom se poklopac zaptiva nego što je važan materijal od kojeg je lonac napravljen.
„Ako je ona loša, lonac neće raditi ili što je vrlo nezgodno, pa čak može biti i opasno, lonac može da „eksplodira“, odnosno otvori se kad je u njemu visok pritisak. Domaćice koje koriste ekspres lonac to dobro znaju i redovno menjaju gume na njemu. Ekspres lonac je relativno skupo posuđe i sve druge njegove karakteristike, tajmeri, senzori i slično, samo su pitanje koliko neko želi da plati za dodatne pogodnosti“, ističe Bubnjević.
On konstatuje da ekspres lonac omogućava kuvanje koje kraće traje, pa samim tim štedi vreme i struju.
„Nema nikakve sumnje da ekspres lonac može umanjiti račun za struju. No, preporuka ove vrste može biti „korisna“ onako kao što je bila za statističara koji se udavio u jezeru prosečne dubine pola metra. Smanjenje koje se postiže kraćim kuvanjem nema mnogo smisla ako vam je sve drugo energetski neefikasno, ako se grejete na struju, niste izolovali objekat, niste postavili led sijalice itd. No, važno je učiniti korak i na ovom planu. Treba imati u vidu da ovo posuđe nije jeftino i da će svako napraviti svoju procenu koliko dobija njime“, ističe on.
Bubnjević kaže da ovakvo posuđe očigledno omogućava efikasniju toplotnu obradu namirnica i da to sigurno ne može biti lošije po zdravlje.
„Vrlo su pak složeni procesi koji se odnose na hranljivost i zdravlje da bi se lako ustanovila razlika između ljudi koji koriste jednu i onih koji koriste drugu vrstu posuđa“, zaključuje on.
