Moć se seli sa Zapada na Istok: Da li Srbija može biti most između Evrope i Rusije?
22:42 08.09.2022 (Osveženo: 13:57 29.09.2022)
© POOL
/ Pratite nas
Istočni ekonomski forum izbacio je na rusku medijsku scenu nekoliko srpskih imena koja su snagom argumenata i originalnim idejama zainteresovali tamošnju javnost. Šta su oni prepoznali kao trend ovog foruma, i da li Srbija može biti most između Evrope i Rusije?
Tekuća ekonomska pomeranja kao i izazovi pred kojima se nalazi Rusija i ceo svet, što je kao teme nametnuo veliki Istočni ekonomski forum u Vladivostoku, obeležila su i istupanja srpskih biznismena i stručnjaka.
Vladimir Putin, Plenarno zasedanje, Istočni ekonomski forum, Vladivostok
© Sputnik / Aleksandr Krяžev
/ Stvara se novi prostor budućnosti
Jedan od njih, Miloš Jovanović, stručnjak za informacione tehnologije i najmlađi u istoriji Srbije doktor u oblasti informacione bezbednost kaže da je na Istočnom ekonomskom forumu primarni trend bilo pomeranje moći sa Zapada na Istok, i stvaranje vertikale evroazijskih integracija.
„Ako govorimo o nekom prostoru budućnosti, lično vidim Evroaziju, što je bila i dominantna tema foruma, a naziv sesije: „Na putu ka multipolarnom svetu“ jasno ukazuje da ne živimo više u unipolarnom svetu sa jednim centrom donošenja odluka već se uticaj seli u Rusiju i Kinu".
Nazad nema, procesi su nezaustavljivi
Stvaranje novih horizonata budućnosti, od energetske bezbednosti do bezbednosti u oblasti hrane čini, kaže, ovaj trenutak istorijskim.
Štand novinske agencije "Rusija sevodnja" i paviljon agencije i radija "Sputnjik" na IV Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku
© Sputnik / Vladimir Trefilov
/ „Svedoci smo svih promena koje se dešavaju na geopolitičkom polju i vidim, što sam i rekao u svom izlaganju, da nema nazad, da procesi koji su započeti, moraju biti i završeni. Rusiju koja se prostire na toliko vremenskih zona, nemoguće je izolovati. U ovakvim okolnostima najveći je gubitnik Evropa koja će, po mom dubokom uverenju, najviše stradati. Na Srbiji je, ako govorimo o malim zemljama, da gleda šta su njeni nacionalni i prirodni interesi“.
Između Evrope i Rusije
Zapaženo izlaganje imao je i Ivo Modić, generalni direktor srpske kompanije Mivo Global Doo Beograd koji je izrazio spremnost Srbije da pomogne ruskim kompanijama koje su suočene sa zapadnim sankcijama u izvozu i uvozu različitih proizvoda.
Istočni ekonomski forum u Vladivostoku
© Sputnik / Aleksandar Krazjev
„Zainteresovani smo za izvoz i uvoz, pa želimo da pomognemo u rešavanju sankcija. Možemo da uvozimo proizvode u Rusiju, delujemo kao most između Zapada i Ruske Federacije, rekao je Modić za ruske medije.
Lepe zamisli, teška realizacija
Samo činjenica da su za tri dana dana trajanja Istočnog ekonomskog foruma potpisani ugovori u vrednosti od preko 50 milijardi dolara govori, ocenjuje ekonomista Mahmut Bušatlija, da se Rusi okreću Dalekom istoku te da Evropa kao tržište za njih vrlo malo znači. Pravljenje mosta između Evrope i Rusije, po njegovom mišenju lepo zvuči, ali realizacija, zbog infrastrukturnih nedostataka, predstavlja dugačak put.
Predsednik Rusije Vladimir Putin i premijer Japana Šinzo Abe na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku
© Sputnik / Mihail Klimentьev
/ „U situaciji u kojoj se nalazimo, ni logistički niti infrastrukturno, a posebno ne kao neka organizovana preduzeća, mi ne možemo realizovati takve zahteve, posebno u razmerama koje bi za njih bile razumljive i prihvatljive“, kaže Bušatlija.
Istočni ekonomski forum, održan od 5. do 8. septembra u kampusu Dalekoistočnog federalnog univerziteta na ostrvu Ruski u Vladivostoku, okupio je goste iz više od 60 zemalja-zvanične delegacije, investitore i biznismene, zainteresovane za razvoj regiona. Centralni događaj bio je plenarno zasedanje na kojem je reč uzeo predsednik Rusije Vladimir Putin.
