Bura zbog Erdogana: Reči predsednika Turske o Zapadu naljutile političare u Sarajevu
11:16 08.09.2022 (Osveženo: 11:17 08.09.2022)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Poseta predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana BiH izazvala je niz negativnih reakcija među sarajevskim političarima zbog njegovih izjava o Zapadu.
Zlatko Lagumdžija, nakada šef diplomatije BiH, dugogodišnji predsednik SDP-a, a sada neformalni lider nove koalicije Socijaldemokrati BiH - Zeleni pokret, ocenio je da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u utorak u Sarajevu dao, kako je naveo, „zastrašujuću izjavu“ kada je poručio Bošnjacima da ne veruju Zapadu.
Erdogan je tokom posete Sarajevu kazao da „Zapad postoji da bi podelio i iscepao muslimane“, a Lagumdžija kaže da je Erdogan svetski državnik, a ova njegova izjava, kako kaže, zastrašujuća.
„Radi se o vrlo ozbiljnom čoveku i ta njegova izjava je duboka pogubna za BiH. To je čista poruka Bošnjacima da ne veruju Zapadu. Ko je alternativa Zapada? Alija Izetbegović je spajao muslimane u svetu, mogao je iz Teherana otići u Rijad itd. Bakir Izetbegović je upao u procep podela u muslimanskom svetu. U Egiptu nemamo ni ambasadora, ušli smo u procep između Teherana i Rijada“, rekao je Lagumdžija i dodao:
„Njegov rahmetli (pokojni) otac je 1996. svojom rukom napisao na plakatu „nas podržava i Istok i Zapad“. Pomnožili su nas sa nulom tada na izborima, na toj kampanji je SDA počistio sve i nas i druge. Došli smo 26 godina nakon toga u situaciju da nas ne podržava ni Istok ni Zapad. Dovodimo Erdogana da nam šalje poruke da treba da se plašimo Zapada“, rekao je Lagumdžija.
Pored Zlatka Lagumdžije i lider Saveza za bolju budućnost (SBB) Fahrudin Radončić kritikovao je političke poruke predsednika Turske u Sarajevu i poručio da Redžep Tajip Erdogan, kako je naveo, „ne sme naš narod i veru okretati protiv Zapada“.
Milorad Dodik, Redžep Tajip Erdogan i Šefik Džaferović u Sarajevu
© AP Photo / Armin Durgut
Radončić je to rekao na predizbornom skupu u Vogošći i ocenio da je to direktno mešanje u unutrašnje odnose u BiH i izbornu kampanju.
„Pokušavamo da razumemo da predsednik Turske ima svog favorita za člana Predsedništva BiH i poštujemo njegove duboke i važne lične veze sa rahmetli (pokojnim) Alijom i sada Bakirom Izetbegovićem. Može se, čak, preći i preko toga da je to direktno mešanje u predizbornu kampanju i unutrašnje odnose u BiH. Nažalost, ne radi to samo predsednik Turske nego i više drugih šefova država u okruženju i šire“, naveo je Radončić.
On kao problem vidi to što, kako navodi, Erdogan direktno gura Bošnjake u antizapadno ponašanje.
„To potvrđuje njegova rečenica izrečena tokom posete Sarajevu: `Poštovana braćo, Zapad postoji da bi podelio i iscepao muslimane. Želi ih podeliti, iscepati, a potom i progutati. Upravo vi ste i vi ćete biti najveća prepreka tome. Zato im ne trebamo dati tu priliku`“, citirao je Radončić izjavu Erdogana i istakao:
„Budimo pošteni i činjenični. Samo zahvaljujući zapadnim zemljama, SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim državama EU i NATO, zaustavljena je agresija na Bosnu i Hercegovinu“, rekao je Radončić.
Redžep Tajip Erdogan i Aleksandar Vučić
© Sputnik / Lola Đorđević
Govoreći o tome koliko su zapadne zemlje novca svojih poreznika uložile i dalje ulažu u BiH, Radončić je rekao da se, kako je naveo, Erdogan pohvalio da „Turska zapošljava 10.000 ljudi u Srbiji“.
Podaci u BiH su, kazao je, u tom pogledu veoma skromni i nisu adekvatni političkom uticaju Turske u našoj zemlji.
„Posebno je pitanje kako to da Erdogan nije kao glavnu opasnost po Bosnu i Hercegovinu, Bošnjake i muslimane potencirao, primera radi, separatističku politiku Milorada Dodika, nego zapadne zemlje“, rekao je Radončić i dodao da Erdogan, kako je naveo, može favorizovati svoje prijatelje na izborima u Bosni i Hercegovini, ali „ne sme celi naš narod i veru okretati protiv Zapada“.
Upozorio je da bi to, naveo je, „bio ruski i anticivilizacijski voz u kojem Bošnjaci i Bosna i Hercegovina ne smeju da budu“.
Radončić je istakao i da će bošnjački politički faktor izabrati prozapadnu politiku i svoj evroatlantski put, umesto da, kako je kazao, budu neoosmanski kolonijalni privezak, prenosi Tanjug.
