00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK SPORT
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
16:00
30 min
SVET SA SPUTNJIKOM
17:00
60 min
ENERGIJA SPUTNJIKA
EPS zatvara stare termoelektrane: Treba li da ih, poput Nemačke, konzervira?
06:56
30 min
SPUTNJIK SPORT
Novak ponovo smeta Australiji
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Poslednja Bajdenova pakost protiv Srbije
17:00
60 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

„Stambena zgrada u džinovskom drvetu“: Kako veštačka inteligencija vidi gradove budućnosti /video/

© Foto : Skrinšot/Jutjub/TheRichestGrad budućnosti
Grad budućnosti - Sputnik Srbija, 1920, 07.09.2022
Pratite nas
Indijski arhitekta Manas Batija dizajnirao je grad budućnosti u kom su stambene zgrade zapravo „kule za prečišćavanje vazduha“, prekrivene zelenilom. Međutim, taj dizajn je zasluga zapravo veštačke inteligencije, u koju je Batija unosio opise i ključne reči za grad budućnosti.
Grad budućnosti po zamisli veštačke inteligencije ne samo da ima obilje zelenila, već su i oblici u njemu nalik prirodnim.
Iako arhitekta, Batija nije crtao zgrade u svom gradu budućnosti, već je za njega to uradio računarski program. On je samo uneo nekoliko fraza, uz pomoć kojih je veštačka inteligencija osmislila izgleda grada budućnosti, prenosi „Tek tajms“.
Poseban računarski program generisao je niz grafičkih prikaza na osnovu termina koje je Batija uneo, a neki od njih su „futurističke kule“, „utopijska tehnologija“, „sibioza“, „bioluminiscentni materijali“...
Za kreiranje jednog prikaza uz pomoć veštačke inteligencije bilo mu je potrebno dvadesetak minuta. Međutim, tokom izrade morao je oko 100 puta da menja opise unete u program, sve dok nije dobio željeni izgled.
U sličnom projektu, on je uz pomoć veštačke inteligencije dizajnirao stambenu zgradu unutar džinovskog drveta sekvoje. Inspiracija mu je bilo drvo sekvoje „Hiperion“ u SAD, najviše drvo na svetu, visoko skoro 116 metara. Pored toga, inspiraciju je našao i u svom svakodnevnom poslu u arhitektonskom studiju u Indiji, čiji projekti uključuju renoviranje zgrada u kojima se fasade obnavljaju tako da podstiču prirodnu ventilaciju i niže trošenje energije.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala