https://lat.sputnikportal.rs/20220907/stambena-zgrada-u-dzinovskom-drvetu-kako-vestacka-inteligencija-vidi-gradove-buducnosti-video-1142294703.html
„Stambena zgrada u džinovskom drvetu“: Kako veštačka inteligencija vidi gradove budućnosti /video/
„Stambena zgrada u džinovskom drvetu“: Kako veštačka inteligencija vidi gradove budućnosti /video/
Sputnik Srbija
Indijski arhitekta Manas Batija dizajnirao je grad budućnosti u kom su stambene zgrade zapravo „kule za prečišćavanje vazduha“, prekrivene zelenilom. Međutim... 07.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-07T14:55+0200
2022-09-07T14:55+0200
2022-09-07T14:55+0200
nauka i tehnologija
svet
društvo
magazin
nauka i tehnologija
indija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/07/1142298040_0:0:1123:631_1920x0_80_0_0_4a28d1ecc7b20a67cd7d642dbbcdcdfd.jpg
Grad budućnosti po zamisli veštačke inteligencije ne samo da ima obilje zelenila, već su i oblici u njemu nalik prirodnim.Iako arhitekta, Batija nije crtao zgrade u svom gradu budućnosti, već je za njega to uradio računarski program. On je samo uneo nekoliko fraza, uz pomoć kojih je veštačka inteligencija osmislila izgleda grada budućnosti, prenosi „Tek tajms“.Poseban računarski program generisao je niz grafičkih prikaza na osnovu termina koje je Batija uneo, a neki od njih su „futurističke kule“, „utopijska tehnologija“, „sibioza“, „bioluminiscentni materijali“...Za kreiranje jednog prikaza uz pomoć veštačke inteligencije bilo mu je potrebno dvadesetak minuta. Međutim, tokom izrade morao je oko 100 puta da menja opise unete u program, sve dok nije dobio željeni izgled.U sličnom projektu, on je uz pomoć veštačke inteligencije dizajnirao stambenu zgradu unutar džinovskog drveta sekvoje. Inspiracija mu je bilo drvo sekvoje „Hiperion“ u SAD, najviše drvo na svetu, visoko skoro 116 metara. Pored toga, inspiraciju je našao i u svom svakodnevnom poslu u arhitektonskom studiju u Indiji, čiji projekti uključuju renoviranje zgrada u kojima se fasade obnavljaju tako da podstiču prirodnu ventilaciju i niže trošenje energije.
indija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/07/1142298040_137:0:978:631_1920x0_80_0_0_f2627abf7d50b6d8cafb42b2e4abff54.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, društvo, magazin, nauka i tehnologija, indija
svet, društvo, magazin, nauka i tehnologija, indija
„Stambena zgrada u džinovskom drvetu“: Kako veštačka inteligencija vidi gradove budućnosti /video/
Indijski arhitekta Manas Batija dizajnirao je grad budućnosti u kom su stambene zgrade zapravo „kule za prečišćavanje vazduha“, prekrivene zelenilom. Međutim, taj dizajn je zasluga zapravo veštačke inteligencije, u koju je Batija unosio opise i ključne reči za grad budućnosti.
Grad budućnosti po zamisli veštačke inteligencije ne samo da ima obilje zelenila, već su i oblici u njemu nalik prirodnim.
Iako arhitekta, Batija nije crtao zgrade u svom gradu budućnosti, već je za njega to uradio računarski program. On je samo uneo nekoliko fraza, uz pomoć kojih je veštačka inteligencija osmislila izgleda grada budućnosti, prenosi „Tek tajms“.
Poseban računarski program generisao je niz grafičkih prikaza na osnovu termina koje je Batija uneo, a neki od njih su „futurističke kule“, „utopijska tehnologija“, „sibioza“, „bioluminiscentni materijali“...
Za kreiranje jednog prikaza uz pomoć veštačke inteligencije bilo mu je potrebno dvadesetak minuta. Međutim, tokom izrade morao je oko 100 puta da menja opise unete u program, sve dok nije dobio željeni izgled.
U sličnom projektu, on je uz pomoć veštačke inteligencije dizajnirao stambenu zgradu unutar džinovskog drveta sekvoje. Inspiracija mu je bilo drvo sekvoje „Hiperion“ u SAD, najviše drvo na svetu, visoko skoro 116 metara. Pored toga, inspiraciju je našao i u svom svakodnevnom poslu u arhitektonskom studiju u Indiji, čiji projekti uključuju renoviranje zgrada u kojima se fasade obnavljaju tako da podstiču prirodnu ventilaciju i niže trošenje energije.