https://lat.sputnikportal.rs/20220907/nasa-objavila-kada-ce-svoju-letelicu-zabiti-u-asteroid---pokusace-da-mu-promeni-smer-1142357570.html
NASA objavila kada će svoju letelicu zabiti u asteroid - pokušaće da mu promeni smer
NASA objavila kada će svoju letelicu zabiti u asteroid - pokušaće da mu promeni smer
Sputnik Srbija
NASA će za 26. septembra namerno srušiti svoju letelicu DART vrednu 330 miliona dolara u asteroid. Kada udari u svoju metu, sonda će biti uništena. Kako navode... 07.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-07T23:20+0200
2022-09-07T23:20+0200
2022-09-07T23:18+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/09/1123552134_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_d3c54a2c545457ed7a17910ffdf12d5b.jpg
Međutim, postavlja se pitanje koliko je takav poduhvat bezbedan i može li pritom da se dogodi nešto nepredviđeno što bi moglo da ima nezgodne posledice za nas, prenosi portal Indeks."Veći asteroidi udarali su u našu planetu u prošlosti. To je prirodan proces i događaće se u budućnosti. Želimo da možemo da zaustavimo najopasnije od njih", rekao je astronom Alan Fitzsimons sa Univerziteta Queen's Belfast.Letelica DART lansirana je prošlog novembra, a trebalo bi da pogodi svoju metu u ranim jutarnjim satima 26. septembra. Nakon detaljne analize putanje asteroida nakon sudara naučnici smatraju da će dobiti bolji uvid u metodu odvraćanja asteroida, odnosno zaštitu Zemlje u slučaju takve "svemirske nepogode", piše Gardijan.Objekti koji prolaze blizu Zemlje , poput asteroida ili kometa, koji često projure relativno blizu našeg planeta svrstani su u kategorije PHO i NEO.NEO je svaki objekt koji u blizini Sunca prođe na udaljenosti manjoj od 1.3 AJ. AJ označava okvirnu udaljenost Zemlje od naše zvezde i iznosi 150 miliona kilometara.To znači da se radi o telima koja će proći blizu naše planete u relativnom smislu. Na primer neki asteroid kategorije NEO može proći unutar udaljenosti od 6.3 miliona kilometara od naše planete, što je zapravo dosta daleko. Poređenja radi, Mesec je od nas u proseku udaljen 384.400 kilometara.Potencijalno opasan objekt (PHO) je ono svemirsko telo čiji je obim veći od 140 metara i koje od Zemlje prolazi na udaljenosti 0.05 AJ (7.500.000 km) ili manjoj.Naučnici su pre dve decenije otkrili da oko asteroida kategorije NEO kruži mali satelit koji je na početku imao naziv Didimos b.Udarci većih asteroida i kometa su u prošlosti veoma uticali na život našeg planeta. Najpoznatija takva katastrofa dogodila se prije 66 miliona godina kada je 10 km širok asteroid udario na područje današnjeg poluostrva Jutakan u Meksiku. Udar je izazvao eksploziju koja je imala energiju nekoliko milijardi atomskih bombi i uništio 75% svih biljnih i životinjskih vrsta, uključujući sve kopnene dinosauruse."Znamo gde se nalaze veliki asteroidi jer ih možemo videti pomoću trenutne generacije teleskopa i znamo da se ni jedan od otkrivenih asteroida neće približiti našoj planeti sledećih nekoliko stotina godina. Tako da za sada možemo mirno spavati", kazao je Fitzsimons."Međutim, još uvek nismo otkrili sve one manje asteroide koji su dovoljno veliki da unište cele gradove i opustoše ogromna područja. Mapiramo te manje objekte sa sve većom preciznošću, ali moramo biti u mogućnosti da preduzmemo neke korake ako pronađemo da je neki od njih na direktnom putu prema Zemlji. DART je prvi korak u stvaranju takve tehnologije", dodao je.Koliko je misija NASA opasna?Vjerojatno su mnogima sada pali na pamet razni naučno-fantastični filmovi sa sličnom tematikom, u kojima su naučnici pokušali da raznesu asteroid i tako spasu svet. U nekim scenarijima to im je pošlo za rukom, a u nekima ne. Međutim, sada se više ne radi o fiktivnoj fabuli, već o stvarnom događaju i postavlja se pitanje - trebalo bi da nas bude strah?Naučnici smatraju da je binarni sistem Didimos savršeno mesto za testiranje preusmeravanja putanje asteroida. Radi se o objektu koji prolazi blizu Zemlje (NEO), ali čija putanja nije usmerena prema našoj planeti, što znači da testiranje ne bi trebalo da pođe po zlu."Didimos je idealan kandidat za prvi eksperiment planetarne odbrane čovečanstva", izjavila je naučnica Nensi Čabot iz Laboratorija za primenjenu fiziku Univerziteta Džons Hopkins.Detalji ove misije objavljeni su na sajtu NASA.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, magazin
nauka i tehnologija, magazin
NASA objavila kada će svoju letelicu zabiti u asteroid - pokušaće da mu promeni smer
NASA će za 26. septembra namerno srušiti svoju letelicu DART vrednu 330 miliona dolara u asteroid. Kada udari u svoju metu, sonda će biti uništena. Kako navode naučnici žele da vide mogu li da skrenu putanju nekog potencijalno opasnog asteroida koji bi mogao da se sruši na Zemlju i izazove katastrofu.
Međutim, postavlja se pitanje koliko je takav poduhvat bezbedan i može li pritom da se dogodi nešto nepredviđeno što bi moglo da ima nezgodne posledice za nas,
prenosi portal Indeks.
"Veći asteroidi udarali su u našu planetu u prošlosti. To je prirodan proces i događaće se u budućnosti. Želimo da možemo da zaustavimo najopasnije od njih", rekao je astronom Alan Fitzsimons sa Univerziteta Queen's Belfast.
"Problem je što nikada do sada nismo testirali tehnologiju koja će biti potrebna za takav poduhvat. To je svrha projekta DART", dodao je.
Letelica DART lansirana je prošlog novembra, a trebalo bi da pogodi svoju metu u ranim jutarnjim satima 26. septembra. Nakon detaljne analize putanje asteroida nakon sudara naučnici smatraju da će dobiti bolji uvid u metodu odvraćanja asteroida, odnosno zaštitu Zemlje u slučaju takve "svemirske nepogode", piše Gardijan.
Objekti koji prolaze blizu Zemlje , poput asteroida ili kometa, koji često projure relativno blizu našeg planeta svrstani su u kategorije PHO i NEO.
NEO je svaki objekt koji u blizini Sunca prođe na udaljenosti manjoj od 1.3 AJ. AJ označava okvirnu udaljenost Zemlje od naše zvezde i iznosi 150 miliona kilometara.
To znači da se radi o telima koja će proći blizu naše planete u relativnom smislu. Na primer neki asteroid kategorije NEO može proći unutar udaljenosti od 6.3 miliona kilometara od naše planete, što je zapravo dosta daleko. Poređenja radi, Mesec je od nas u proseku udaljen 384.400 kilometara.
Potencijalno opasan objekt (PHO) je ono svemirsko telo čiji je obim veći od 140 metara i koje od Zemlje prolazi na udaljenosti 0.05 AJ (7.500.000 km) ili manjoj.
Naučnici su pre dve decenije otkrili da oko asteroida kategorije NEO kruži mali satelit koji je na početku imao naziv Didimos b.
Udarci većih asteroida i kometa su u prošlosti veoma uticali na život našeg planeta. Najpoznatija takva katastrofa dogodila se prije 66 miliona godina kada je 10 km širok asteroid udario na područje današnjeg poluostrva Jutakan u Meksiku. Udar je izazvao eksploziju koja je imala energiju nekoliko milijardi atomskih bombi i uništio 75% svih biljnih i životinjskih vrsta, uključujući sve kopnene dinosauruse.
"Znamo gde se nalaze veliki asteroidi jer ih možemo videti pomoću trenutne generacije teleskopa i znamo da se ni jedan od otkrivenih asteroida neće približiti našoj planeti sledećih nekoliko stotina godina. Tako da za sada možemo mirno spavati", kazao je Fitzsimons.
"Međutim, još uvek nismo otkrili sve one manje asteroide koji su dovoljno veliki da unište cele gradove i opustoše ogromna područja. Mapiramo te manje objekte sa sve većom preciznošću, ali moramo biti u mogućnosti da preduzmemo neke korake ako pronađemo da je neki od njih na direktnom putu prema Zemlji. DART je prvi korak u stvaranju takve tehnologije", dodao je.
Koliko je misija NASA opasna?
Vjerojatno su mnogima sada pali na pamet razni naučno-fantastični filmovi sa sličnom tematikom, u kojima su naučnici pokušali da raznesu asteroid i tako spasu svet. U nekim scenarijima to im je pošlo za rukom, a u nekima ne. Međutim, sada se više ne radi o fiktivnoj fabuli, već o stvarnom događaju i postavlja se pitanje - trebalo bi da nas bude strah?
Naučnici smatraju da je binarni sistem Didimos savršeno mesto za testiranje preusmeravanja putanje asteroida. Radi se o objektu koji prolazi blizu Zemlje (NEO), ali čija putanja nije usmerena prema našoj planeti, što znači da testiranje ne bi trebalo da pođe po zlu.
"Didimos je idealan kandidat za prvi eksperiment planetarne odbrane čovečanstva", izjavila je naučnica Nensi Čabot iz Laboratorija za primenjenu fiziku Univerziteta Džons Hopkins.
Detalji ove misije
objavljeni su na sajtu NASA.
