00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
Svet nastao ispod Gogoljevog šinjela
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Evropska komisija će predložiti zemljama EU pet mera za borbu protiv energetske krize

© AP Photo / Virginia MayoŠefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen - Sputnik Srbija, 1920, 07.09.2022
Pratite nas
Evropska komisija (EK) će predložiti zemljama-članicama Evropske unije na hitnom sastanku u petak, 9. septembra, da preduzmu pet hitnih mera za borbu protiv energetske krize u zajednici, uključujući uvođenje ograničenja cena ruskog gasa, saopštila je na konferenciji za novinare u Briselu šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Pet mera

Deklaracija Fon der Lajenove je opšte politička. Za to što se Evropa suočava sa „astronomskim cenama“ struje šefica EK je optužila Rusiju koja, prema njenim rečima, „manipuliše energetskim tržištima“ Evropske unije.
„Predložićemo pet mera za zaštitu ugroženih potrošača i preduzeća. Imamo ekonomsku snagu, političku volju i jedinstvo da se adaptiramo“, naglasila je ona.
Prva mera, prema rečima šefice EK, jeste smanjenje potrošnje energije u vršnim satima.
„Potrebna nam je strategija za ‘ravnanje’ vršnih sati koji utiču na cene električne energije. Predložićemo obavezni cilj smanjenja potrošnje električne energije u vršnim satima", rekla je ona.
Osim toga, Evropska komisija će predložiti „da se ograniče prihodi kompanija koje proizvode struju po niskoj ceni“.
„Izvori energije sa niskim sadržajem ugljenika stvaraju neočekivane prihode. Ovo je vreme kada potrošači mogu da izvuku korist iz svojih niskih troškova. Predložićemo da se ti neočekivani prihodi preusmere na podršku ugroženim ljudima i kompanijama“, objasnila je ona.
Ista mera važiće i za naftne i gasne kompanije.
„Naftne i gasne kompanije takođe su ostvarile ogromne profite. Zbog toga ćemo ponuditi solidarni doprinos kompanijama za fosilna goriva“, dodala je ona.
Četvrta mera je „podrška likvidnosti za energetske kompanije“.
„Treba ih podržavati da bi se izborili sa nestabilnošću tržišta. Mi ćemo ažurirati našu privremenu strukturu kako bismo osigurali brzo pružanje vladinih garancija“, rekla je Fon der Lajenova.
I konačno, peta mera je uvođenje gornje granice cena za ruski gas.
„Predložićemo da se uvede gornja granica cene za ruski gas. Moramo da smanjimo prihode Rusije... Spremni smo za to. Na početku rata (u Ukrajini) gas preko gasovoda iz Rusije činio je 40 odsto ukupnog uvezenog gasa (u zemljama EU). Danas on čini samo 9 odsto našeg uvoza gasa“, istakla je ona.

Ograničavanje cena gasa

Šefica EK je naglasila da bi do uvođenja gornje granice cena ruskog gasa u Evropskoj uniji moglo doći vrlo brzo nakon dogovora o ovoj meri sa zemljama zajednice.
„Ograničenje cene ruskog gasa moglo bi se uvesti veoma brzo. Veoma smo intenzivno radili poslednjih meseci da bismo garantovali da će gas dobiti one zemlje EU kojima je najpotrebnije da dobiju gas. trinaest zemalja Evropske unije već je odsečeno od ruskog gasa. Mi, naravno, proučavamo i mogućnost ograničavanja cena za prirodni tečni gas (koji dolazi od drugih dobavljača), ali energenata je sada u deficitu, a prirodni tečni gas se lako može preusmeriti transporterima gasa u druge regione sveta. Zbog toga želimo da ostanemo konkurentni za dobavljače prirodnog tečnog gasa“.
Kako je navela, skladišta gasa u Evropskoj uniji trenutno su popunjena 82 odsto, dok je EU postavila zadatak da do 1. novembra budu popunjena do 80 odsto.
Ursula fon der Lajen istovremeno još nije saopštila nikakve konkretne brojke i mehanizme za sprovođenje svojih predloga, koje bi prvo trebalo da razmotre ministri energetike EU na neformalnom sastanku u Briselu 9. septembra.

Dokument: Energetske mere ─ privremene

U dokumentu Evropske komisije navodi se da su nove vanredne mere u oblasti energetike koje razvija Evropska komisija (EK), uključujući mogućnost uvođenja ograničenja cena na ruski gas iz gasovoda ─ privremene.
„Ovaj nezvanični dokument za hitni energetski savet iznosi obrazloženje i ključne elemente vanrednih mera koje trenutno razmatra komisija za rešavanje problema na energetskom tržištu“, piše u dokumentu.
Dalje se nabraja paket od pet mera, među kojima je i mogućnost ograničavanja cena za ruski gas iz gasovoda.
„Različite vanredne mere koje treba preduzeti u skladu sa članom 122 Ugovora na evropskom nivou biće adekvatne, proporcionalne i vremenski ograničene za rešavanje ozbiljnih problema u oblasti energetike“, ističe se u dokumentu.
Kako se dodaje, uvođenje čvrstog ograničenja cena prirodnog tečnog gasa u Evropskoj uniji sadrži rizike za sigurnost snabdevanja u regionu, stoga su potrebni pregovori o smanjenju njegove cene.
Evropa se, istovremeno, suočava sa problemom globalne konkurentnosti zbog visokih cena koje mora da plati da bi obezbedila isporuka prirodnog tečnog gasa.
„Energetska platforma EU treba da bude ovlašćena da vodi pregovore o smanjenju cena i obezbedi isporuke, nudeći dugoročnu perspektivu sa postepenim prelaskom na obnovljive izvore energije, posebno na zeleni vodonik. Takođe bi trebalo da istraži druge načine da izbegne značajno veće cene prirodnog tečnog gasa za Evropu nego u drugim delovima sveta, kao što je Azija“, zaključuje se u dokumentu.
Zapad je nakon početka specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini pojačao sankcioni pritisak na Rusiju, što je dovelo do poskupljenja struje, goriva i hrane u Evropi i SAD. Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je izjavio da je politika obuzdavanja i slabljenja Rusije dugoročna strategija Zapada, a sankcije su zadale ozbiljan udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji. Prema njegovim rečima, glavni cilj Zapada je da pogorša živote miliona ljudi.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala