https://lat.sputnikportal.rs/20220905/totalitaristicka-hobotnica-iz-brisela-plan-zbog-kojeg-se-trese-poslovni-svet-cele-evropske-unije-1142211156.html
Plan Brisela zbog kojeg se trese poslovni svet cele Evropske unije
Plan Brisela zbog kojeg se trese poslovni svet cele Evropske unije
Sputnik Srbija
Evropska komisija predlaže uvođenje zakonskih rešenja koja bi joj dala ovlašćenja da proglašava vanredno stanje u Evropskoj uniji. Suštinski, to je ključna zamisao... 05.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-05T18:20+0200
2022-09-05T18:20+0200
2022-09-05T19:41+0200
svet – ekonomija
ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110486/98/1104869878_0:270:5401:3308_1920x0_80_0_0_585a4b003e6a59f819592d6882eb1124.jpg
Želja briselske administracije je da dobije intervencionistička ovlašćenja bez presedana odnosno pravo diktata kakvo do sada nije viđeno iznad nivoa država članica, prenosi Jutarnji list.U objašnjenju svojih predloga eksperti EK se ne pozivaju samo na aktuelnu globalnu geopolitičku napetost, nego i na specijalna stanja kao što su bili zastoji u lancima snabdevanja izazvani karantinom tokom pandemije.Prema zamislima Brisela, njihova birokratija imala bi pravo da naloži privredi obavezno gomilanje zaliha, kao i kršenje poslovnih ugovora, i to sve u cilju da se osigura adekvatna snabdevenost, to jest ono što EK proceni nužnim. U osnovi, birokrate EK zamišljaju da će im pravo proglašavanja vanrednog stanja omogućiti aktiviranje niza intervencionističkih mera koje će sprečiti nestašice ili kolapse isporuka u kritičnim granama industrije.Ovaj intervencionistički koncept, koji za cilj ima zaštitu jedinstvenog tržišta od šokova ponude, poprilično je šokirao evropsku poslovnu zajednicu.Kriza kao prilika„Bili bi vrlo zabrinuti ako bi ovaj predlog bio usvojen u ovakvom intervencionističkom obliku“, poručio je Martynas Baryzas, direktor međunarodnih tržišta pri udruženju „Bisnis Jurop“, koje zastupa veliki broj poslodavaca.Prema njegovu mišljenju, nije prihvatljivo da Komisija dobije pravo da premošćuje postojeće zakone, prisiljava kompanije da otkrivaju komercijalno osetljive informacije, dele proizvode sa zaliha ili nalažu proizvodnju prema diktatu Komisije. Najveće briga poslodavaca su tzv. „priority rate orders“ to jest moguća naređenja Komisije prema kojima će kompanije proizvoditi i prodavati ono što im se naloži, pri čemu će, ako bude potrebno, kršiti postojeće ugovore sa svojim kupcima.Baryzas tvrdi da nema ništa protiv mehanizma koji bi sprečio da se ponove smetnje izazvane karantinom, kada su pojedine države zatvorile granice i ograničile izvoz, ali veruje da je predlog Komisije u ovom obliku previše naredbodavan.Unutar Evropske komisije postoji snažna opozicija ovom planu Tierija Bretona, šefa Komisije za unutrašnje tržište EU. „Fajnenšel tajms“ citira jednog neimenovanog zvaničnika EU koji kaže:Prema postojećem predlogu, Komisija bi prvo proglasila stanje „budnosti“ (vigilance), nakon čega bi mogla od kompanija da traži informacije o lancima snabdevanja i potrošačima. Mogla bi da zatraži i od vlada članica da izgrade strateške zalihe, pa čak i izriče prisilne naloge i kazne. U drugoj fazi, nakon odobrenja članica, Komisija bi dobila direktna ovlašćenja nad tržišnim aktivnostima i osiguravanjem roba, a sprovođenje bi osiguravali kaznama koje još nisu precizirane. Primera radi, trenutno bi zvaničnici EU mogli da traže rešavanje pitanja proizvodnje veštačkih đubriva pošto je visoka cena gasa uticala na smanjenje njihove proizvodnje za čak 70 odsto.Šta se krije iza namere evropskih birokrataInspiracija birokrata Evropske komisije, što ne kriju, došla je od američkog Defence Production Acta (Akta za proizvodnju u cilju obrane) i jasno je da njihove namere nemaju veze sa proizvodnjom jogurta i sličnih proizvoda opšte potrošnje.Bilo kako bilo, utisak je kako birokrate EU koriste krizu kao priliku i traže dramatično povećavanje intervencionističkih ovlašćenja iako se nisu preterano pokazali u poslovima koordinacije članica EU koje mogu dati deo rešenja čak i bez novokreiranog diktatorskog intervencionizma.Uostalom, činjenica je da i na nacionalnim nivoima vlada zamah intervencionizma bez sličnih primera od Drugog svetskog rata, što može da donese sasvim nepredvidive posledice za evropske tržišne ekonomije. S obzirom na to da trenutna geopolitička situacija nalikuje ratnoj, logično je da u takvim scenarijima države pokušavaju da nadomeste ono što tržišta ne mogu u takvim vanrednim uslovima života i poslovanja. Neobično je, i prvi put se dešava u istoriji, da jedna nadnacionalna institucija – Evropska komisija – želi da preuzme prava intervencionističkog diktata tokom vanrednih stanja.Uostalom, trenutno se na planetarnom i nizu nacionalnih nivoa pokušava realizovati niz intervencionističkih eksperimenata s jasnim ciljevima, ali vrlo nejasnim mogućim posledicama, preneo je „Jutarnji list“.
https://lat.sputnikportal.rs/20220604/kakav-novi-plan-za-buducnost-najavljuje-svetska-elita--1137970817.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220717/seljacka-buna-u-evropskoj-uniji-jescete-insekte-umesto-mesa-video-1139863092.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – ekonomija
Plan Brisela zbog kojeg se trese poslovni svet cele Evropske unije
18:20 05.09.2022 (Osveženo: 19:41 05.09.2022) Evropska komisija predlaže uvođenje zakonskih rešenja koja bi joj dala ovlašćenja da proglašava vanredno stanje u Evropskoj uniji. Suštinski, to je ključna zamisao nacrta zakonskih rešenja koje su imali prilike da vide novinari „Fajnenšel tajmsa“.
Želja briselske administracije je da dobije intervencionistička ovlašćenja bez presedana odnosno pravo diktata kakvo do sada nije viđeno iznad nivoa država članica,
prenosi Jutarnji list.
U objašnjenju svojih predloga eksperti EK se ne pozivaju samo na aktuelnu globalnu geopolitičku napetost, nego i na specijalna stanja kao što su bili zastoji u lancima snabdevanja izazvani karantinom tokom pandemije.
Prema zamislima Brisela, njihova birokratija imala bi pravo da naloži privredi obavezno gomilanje zaliha, kao i kršenje poslovnih ugovora, i to sve u cilju da se osigura adekvatna snabdevenost, to jest ono što EK proceni nužnim. U osnovi, birokrate EK zamišljaju da će im pravo proglašavanja vanrednog stanja omogućiti aktiviranje niza intervencionističkih mera koje će sprečiti nestašice ili kolapse isporuka u kritičnim granama industrije.
Ovaj intervencionistički koncept, koji za cilj ima zaštitu jedinstvenog tržišta od šokova ponude, poprilično je šokirao evropsku poslovnu zajednicu.
„Bili bi vrlo zabrinuti ako bi ovaj predlog bio usvojen u ovakvom intervencionističkom obliku“, poručio je Martynas Baryzas, direktor međunarodnih tržišta pri udruženju „Bisnis Jurop“, koje zastupa veliki broj poslodavaca.
Prema njegovu mišljenju, nije prihvatljivo da Komisija dobije pravo da premošćuje postojeće zakone, prisiljava kompanije da otkrivaju komercijalno osetljive informacije, dele proizvode sa zaliha ili nalažu proizvodnju prema diktatu Komisije. Najveće briga poslodavaca su tzv. „priority rate orders“ to jest moguća naređenja Komisije prema kojima će kompanije proizvoditi i prodavati ono što im se naloži, pri čemu će, ako bude potrebno, kršiti postojeće ugovore sa svojim kupcima.
Baryzas tvrdi da nema ništa protiv mehanizma koji bi sprečio da se ponove smetnje izazvane karantinom, kada su pojedine države zatvorile granice i ograničile izvoz, ali veruje da je predlog Komisije u ovom obliku previše naredbodavan.
Unutar Evropske komisije postoji snažna opozicija ovom planu Tierija Bretona, šefa Komisije za unutrašnje tržište EU. „Fajnenšel tajms“
citira jednog neimenovanog zvaničnika EU koji kaže:
„Instrument je imao za cilj da adresira rizik fragmentacije na jedinstvenom tržištu u slučaju događaja kao što je kriza velikih razmera. No, sada prerasta u hobotnicu planske ekonomije koja svojim pipcima obuhvata globalne lance snabdevanja i kontroliše ih “.
Prema postojećem predlogu, Komisija bi prvo proglasila stanje „budnosti“ (vigilance), nakon čega bi mogla od kompanija da traži informacije o lancima snabdevanja i potrošačima. Mogla bi da zatraži i od vlada članica da izgrade strateške zalihe, pa čak i izriče prisilne naloge i kazne.
U drugoj fazi, nakon odobrenja članica, Komisija bi dobila direktna ovlašćenja nad tržišnim aktivnostima i osiguravanjem roba, a sprovođenje bi osiguravali kaznama koje još nisu precizirane. Primera radi, trenutno bi zvaničnici EU mogli da traže rešavanje pitanja proizvodnje veštačkih đubriva pošto je visoka cena gasa uticala na smanjenje njihove proizvodnje za čak 70 odsto.
Šta se krije iza namere evropskih birokrata
Inspiracija birokrata Evropske komisije, što ne kriju, došla je od američkog Defence Production Acta (Akta za proizvodnju u cilju obrane) i jasno je da njihove namere nemaju veze sa proizvodnjom jogurta i sličnih proizvoda opšte potrošnje.
Bilo kako bilo, utisak je kako birokrate EU koriste krizu kao priliku i traže dramatično povećavanje intervencionističkih ovlašćenja iako se nisu preterano pokazali u poslovima koordinacije članica EU koje mogu dati deo rešenja čak i bez novokreiranog diktatorskog intervencionizma.
Uostalom, činjenica je da i na nacionalnim nivoima vlada zamah intervencionizma bez sličnih primera od Drugog svetskog rata, što može da donese sasvim nepredvidive posledice za evropske tržišne ekonomije. S obzirom na to da trenutna geopolitička situacija nalikuje ratnoj, logično je da u takvim scenarijima države pokušavaju da nadomeste ono što tržišta ne mogu u takvim vanrednim uslovima života i poslovanja. Neobično je, i prvi put se dešava u istoriji, da jedna nadnacionalna institucija – Evropska komisija – želi da preuzme prava intervencionističkog diktata tokom vanrednih stanja.
Uostalom, trenutno se na planetarnom i nizu nacionalnih nivoa pokušava realizovati niz intervencionističkih eksperimenata s jasnim ciljevima, ali vrlo nejasnim mogućim posledicama,
preneo je „Jutarnji list“.
