https://lat.sputnikportal.rs/20220904/autoimune-bolesti-otkriven-novi-rizik-koji-nose-1142152021.html
Autoimune bolesti: Otkriven novi rizik koji nose
Autoimune bolesti: Otkriven novi rizik koji nose
Sputnik Srbija
Autoimuni poremećaji su sve učestalije stanje u savremenom društvu. Pretpostavlja se da oko 10 odsto osoba ima jednu ili više autoimunih bolesti u Evropi. 04.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-04T19:57+0200
2022-09-04T19:57+0200
2022-09-04T19:57+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
magazin
zdravlje
autoimune bolesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/04/1142151876_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_f5e7d6c34cc7cf41be92aee78f77fa37.jpg
Reumatoidni artritis, psorijaza, sistemska skleroza, eritematozni lupus, dijabetes tipa 1, neka su od najčešćih autoimunih oboljenja koja su faktor rizika za nastanak i drugih zdravstvenih problema. Najnovije istraživanje tvrdi da autoimuni poremećaji povećavaju mogućnost za pojavu kardiovaskularnih bolesti.Autoimuni poremećaji, od čega zavisi rizik?Dosadašnja istraživanja su dovodila autoimune bolesti u tesnu vezu za kardiološkim oboljenjima, ali sada se pojavila prva obimnija studija koja potvrđuje ovo pravilo. Na ovogodišnjem kongresu Evropskog kardiološkog društva (European Society of Cardiology), međunarodni istraživački tim predstavio je rezultate detaljne epidemiološke istrage o mogućim vezama između 19 najčešćih autoimunih poremećaja i kardiovaskularnih bolesti.Rezultati pokazuju da pacijenti sa autoimunim oboljenjima imaju od 1,4 do 3,6 odsto, veći rizik od razvoja srčanih problema. Rizik zavisi od vrste autoimunog oboljenja i može se uporediti i sa dijabetesom tipa 2 kao faktorom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Ovo istraživanje, prvi put je pokazalo da kardiovaskularni rizici utiču na autoimune bolesti, kao grupu poremećaja, podvlače autori.Pacijenti mlađi od 55 godinaU istraživačkom radu, koji će biti objavljen u časopisu „Lanset“, autori naglašavaju da u grupi od 19 autoimunih bolesti postoji u 6 odsto slučajeva veći rizik od kardiovaskularnih smetnji. Ovaj faktor rizika nije objašnjen tradicionalnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su starost, pol, socioekonomski status, krvni pritisak, indeks telesne mase, pušenje, holesterol i dijabetes tipa 2. Uočeno je da je rizik od kardiovaskularnih poremećaja veći kod pacijenata mlađih od 55 godina.Studija je rađena na osnovu elektronskih zdravstvenih kartona britanskog Clinical Practice Research Datalink. Na osnovu podataka 22 miliona pacijenata, odabrane su osobe kod kojih je u skorije vreme dijagnostikovan neki od autoimunih poremećaja. Rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti kod pacijenata sa jednim ili više autoimunih poremećaja bio je u proseku 1,56 puta veći, u odnosu na osobe koje nisu imale autoimune bolesti. Smatra se da su u najvećem riziku osobe koje imaju sistemsku sklerozu, Adisonovu bolest, lupus i dijabetes tipa 1.Razvoj preventivnih meraRezultati pokazuju da je potrebna akcija, kaže Natali Konrad, glavni autor studije.Smernice Evropskog kardiološkog društva o prevenciji kardiovaskularnih bolesti, još nisu naglasile autoimune bolesti kao faktor rizika za kardiološka oboljenja. Konrad se nada da će ova studija ojačati svest kada su u pitanju autoimuni poremećaji, kako bi u budućnosti bile razvijene preventivne mere.Kardiolog Džon Mekmarej sa Univerziteta Glazgov navodi da studija sugeriše postojanje mnogo šireg spektara autoimunih poremećaja, koji se mogu dovesti u vezu sa različitim kardiovaskularnim oboljenjima.„Neki od ovih problema mogli bi se sprečiti korišćenjem lako dostupnih lekova kao što su statini“, dodaje MekMarej, prenosi Magazin Novosti.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, magazin, zdravlje, autoimune bolesti
nauka i tehnologija, magazin, zdravlje, autoimune bolesti
Autoimune bolesti: Otkriven novi rizik koji nose
Autoimuni poremećaji su sve učestalije stanje u savremenom društvu. Pretpostavlja se da oko 10 odsto osoba ima jednu ili više autoimunih bolesti u Evropi.
Reumatoidni artritis, psorijaza, sistemska skleroza, eritematozni lupus, dijabetes tipa 1, neka su od najčešćih autoimunih oboljenja koja su faktor rizika za nastanak i drugih zdravstvenih problema. Najnovije istraživanje tvrdi da autoimuni poremećaji povećavaju mogućnost za pojavu kardiovaskularnih bolesti.
Autoimuni poremećaji, od čega zavisi rizik?
Dosadašnja istraživanja su dovodila autoimune bolesti u tesnu vezu za kardiološkim oboljenjima, ali sada se pojavila prva obimnija studija koja potvrđuje ovo pravilo. Na ovogodišnjem kongresu Evropskog kardiološkog društva (European Society of Cardiology), međunarodni istraživački tim predstavio je rezultate detaljne epidemiološke istrage o mogućim vezama između 19 najčešćih autoimunih poremećaja i kardiovaskularnih bolesti.
Rezultati pokazuju da pacijenti sa autoimunim oboljenjima imaju od 1,4 do 3,6 odsto, veći rizik od razvoja srčanih problema. Rizik zavisi od vrste autoimunog oboljenja i može se uporediti i sa dijabetesom tipa 2 kao faktorom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Ovo istraživanje, prvi put je pokazalo da kardiovaskularni rizici utiču na autoimune bolesti, kao grupu poremećaja, podvlače autori.
Pacijenti mlađi od 55 godina
U istraživačkom radu, koji će biti objavljen u časopisu „Lanset“, autori naglašavaju da u grupi od 19 autoimunih bolesti postoji u 6 odsto slučajeva veći rizik od kardiovaskularnih smetnji. Ovaj faktor rizika nije objašnjen tradicionalnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su starost, pol, socioekonomski status, krvni pritisak, indeks telesne mase, pušenje, holesterol i dijabetes tipa 2. Uočeno je da je rizik od kardiovaskularnih poremećaja veći kod pacijenata mlađih od 55 godina.
Studija je rađena na osnovu elektronskih zdravstvenih kartona britanskog Clinical Practice Research Datalink. Na osnovu podataka 22 miliona pacijenata, odabrane su osobe kod kojih je u skorije vreme dijagnostikovan neki od autoimunih poremećaja. Rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti kod pacijenata sa jednim ili više autoimunih poremećaja bio je u proseku 1,56 puta veći, u odnosu na osobe koje nisu imale autoimune bolesti. Smatra se da su u najvećem riziku osobe koje imaju sistemsku sklerozu, Adisonovu bolest, lupus i dijabetes tipa 1.
Rezultati pokazuju da je potrebna akcija, kaže Natali Konrad, glavni autor studije.
„Vidimo da je višak rizika uporediv sa kardiološkim bolestima kod dijabetesa tipa 2. U ovom momentu, postoje specifične mere usmerene na pacijente sa dijabetesom tipa 2, kako bismo smanjili rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, ali ne postoje slične mere za osobe koje pate od autoimunih poremećaja“, kaže Natali Konrad.
Smernice Evropskog kardiološkog društva o prevenciji kardiovaskularnih bolesti, još nisu naglasile autoimune bolesti kao faktor rizika za kardiološka oboljenja. Konrad se nada da će ova studija ojačati svest kada su u pitanju autoimuni poremećaji, kako bi u budućnosti bile razvijene preventivne mere.
„Opšta hipoteza jeste da hronična sistemska upala, koja je zajednički imenitelj autoimunih poremećaja, može izazvati sve vrste kardiovaskularnih bolesti, uticati na vezivna tkiva, sitne krvne sudove, pa čak i na tretmane koji se primenjuju za lečenje autoimunih stanja“, kaže Konrad.
Kardiolog Džon Mekmarej sa Univerziteta Glazgov navodi da studija sugeriše postojanje mnogo šireg spektara autoimunih poremećaja, koji se mogu dovesti u vezu sa različitim kardiovaskularnim oboljenjima.
„Neki od ovih problema mogli bi se sprečiti korišćenjem lako dostupnih lekova kao što su statini“, dodaje MekMarej,
prenosi Magazin Novosti.
