https://lat.sputnikportal.rs/20220829/zasto-nema-cuvenog-ivanjickog-krompira-1141848831.html
Zašto nema čuvenog ivanjičkog krompira
Zašto nema čuvenog ivanjičkog krompira
Sputnik Srbija
Uzgoj krompira je težak i neizvestan posao. Posle nekoliko loših sezona u ivanjičkom kraju magacini su prazni. Prošlogodišnji rod je prodat, ali ih sada brinu... 29.08.2022, Sputnik Srbija
2022-08-29T22:11+0200
2022-08-29T22:11+0200
2022-08-29T22:11+0200
ekonomija
srbija – ekonomija
privreda i poljoprivreda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111393/95/1113939508_0:0:3076:1731_1920x0_80_0_0_1d088990cfba29cbd9b3ea517d4c6633.jpg
Skoro tri decenije Madžarevići iz ivanjičkog sela Lisa bave se ratarstvom. Godišnje sa oko 20 hektara proizvedu od 350 do 450 tona merkantilnog i semenskog krompira. Dobar kvalitet duguju području gde reljef, klima i zemljište ne zahtevaju puno hemijskog tretmana, ali i čuvanju tradicionalnog načina proizvodnje.„Faktički sva semenska roba koja se koristi za sadnju i u Vojvodini i u čačanskom kraju i u šabačkom kraju dolazi sa ovih područja. Zato što to seme daje mnogo, mnogo bolje prinose nego seme koje ljudi mogu tamo da proizvode“, kaže Marko Madžarević, proizvođač iz sela Lisa kod Ivanjice, prenosi RTS.Proizvodnja u planinskom kraju suvim ratarenjem kažu mukotrpan je i zahtevan posao. Uz sve pogodnosti ivanjičkog kraja za gajenje ove kulture, parcela pod krompirom je sve manje, pa proizvođače ne čudi uvoz.Dok su na planini Javor prošle godine bili zadovoljni solidnim prinosima, da se uveća ovogodišnji rod, kažu, možda će pomoći kasnije sorte. Zbog suše, smatraju, krompira će biti manje od dosadašnjih 25 do 30 tona po hektaru. A zbog poskupljenja proizvodnje još ne mogu da izvuku računicu.„Uglavnom sve je skuplje, nešto i po tri puta. Uglavnom đubrivo, najveća stavka je đubrivo pošto mi na ovim našim područjima koristimo od tone i po do dve po hektaru. Zemlja je šeste, sedme klase tako da ako se ne podbaci malo više đubriva ne može se očekivati neki prinos“, kaže Radovan Zečević.U ivanjičkom kraju, ova ratarska biljka je na drugom mestu posle uzgoja maline. Proizvođači nadaleko čuvenog krompira kažu garantuju za kvalitet, snalaze se za plasman, ali još ne mogu biti sigurni da li će ove godine imati zaradu.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda
srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda
Zašto nema čuvenog ivanjičkog krompira
Uzgoj krompira je težak i neizvestan posao. Posle nekoliko loših sezona u ivanjičkom kraju magacini su prazni. Prošlogodišnji rod je prodat, ali ih sada brinu poskupljenje proizvodnje i umanjeni prinosi zbog suše.
Skoro tri decenije Madžarevići iz ivanjičkog sela Lisa bave se ratarstvom. Godišnje sa oko 20 hektara proizvedu od 350 do 450 tona merkantilnog i semenskog krompira. Dobar kvalitet duguju području gde reljef, klima i zemljište ne zahtevaju puno hemijskog tretmana, ali i čuvanju tradicionalnog načina proizvodnje.
„Faktički sva semenska roba koja se koristi za sadnju i u Vojvodini i u čačanskom kraju i u šabačkom kraju dolazi sa ovih područja. Zato što to seme daje mnogo, mnogo bolje prinose nego seme koje ljudi mogu tamo da proizvode“, kaže Marko Madžarević, proizvođač iz sela Lisa kod Ivanjice,
prenosi RTS.
Proizvodnja u planinskom kraju suvim ratarenjem kažu mukotrpan je i zahtevan posao. Uz sve pogodnosti ivanjičkog kraja za gajenje ove kulture, parcela pod krompirom je sve manje, pa proizvođače ne čudi uvoz.
„Kod nas ovde je svaka kuća nekad sadila krompir, sad nema nas možda sedam-osam ljudi koji sade. Verovatno da fali krompira na tržištu, zato se i uvozi“, kaže Radovan Zečević, proizvođač iz sela Kušići kod Ivanjice.
Dok su na planini Javor prošle godine bili zadovoljni solidnim prinosima, da se uveća ovogodišnji rod, kažu, možda će pomoći kasnije sorte. Zbog suše, smatraju, krompira će biti manje od dosadašnjih 25 do 30 tona po hektaru. A zbog poskupljenja proizvodnje još ne mogu da izvuku računicu.
„Uglavnom sve je skuplje, nešto i po tri puta. Uglavnom đubrivo, najveća stavka je đubrivo pošto mi na ovim našim područjima koristimo od tone i po do dve po hektaru. Zemlja je šeste, sedme klase tako da ako se ne podbaci malo više đubriva ne može se očekivati neki prinos“, kaže Radovan Zečević.
U ivanjičkom kraju, ova ratarska biljka je na drugom mestu posle uzgoja maline. Proizvođači nadaleko čuvenog krompira kažu garantuju za kvalitet, snalaze se za plasman, ali još ne mogu biti sigurni da li će ove godine imati zaradu.
