https://lat.sputnikportal.rs/20220828/vise-nista-nije-isto-putinove-poruke-koje-menjaju-svet-video-1141775706.html
Više ništa nije isto: Putinove poruke koje menjaju sve(t) /video/
Više ništa nije isto: Putinove poruke koje menjaju sve(t) /video/
Sputnik Srbija
Od kraja 2021. godine, pa do sredine naredne, Vladimir Putin se nekoliko puta obraćao javnosti. U njegovoj karijeri, čini se, nikada veći broj značajnih... 28.08.2022, Sputnik Srbija
2022-08-28T21:03+0200
2022-08-28T21:03+0200
2022-08-28T21:03+0200
rusija
rusija
rusija – politika
emisija „prorok“
analize i mišljenja
vladimir putin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/13/1138797086_0:0:3233:1819_1920x0_80_0_0_af2eb4533d9648493defec9b38d8de71.jpg
Povodi su bili vrlo ozbiljni: pregovori sa SAD o strateškoj stabilnosti, zatim situacija u Donbasu, potom odluka vezana za DNR i LNR, mere za ekonomsku stabilizaciju nakon uvođenja zapadnih sankcija, stanje u Ukrajini, budućnost Ukrajine, specijalna vojna operacija u Ukrajini... Ukrajina, Ukrajina, Ukrajina. I pored nje, u tom kontekstu, uvek i pitanje odnosa sa kolektivnim Zapadom.Govor u Sankt Peterburgu kao u MinhenuMeđutim, govor iz juna 2022. godine koji je predsednik Rusije održao na Sanktpeterburškom ekonomskom forumu razlikuje se od prethodno navedenih. Zbog sadržaja i karaktera napisanog, može se uporediti sa onim iz 2007. godine sa Minhenske bezbednosne konferencije.Ako je tada u Minhenu Vladimir Putin najavio zaokret u ruskoj spoljnoj politici i saopštio svetu da zahteva ravnopravan status za svoju zemlju u svim budućim pregovorima, sada je u Sankt Peterburgu najavio da će Rusija imati važnu ulogu u strukturiranju novog multipolarnog poretka.Kao što je u prvom slučaju iz insistiranja na ravnopravnosti proizilazilo mnogo toga u političkoj praksi i tekućim procesima, tako i u ovom slučaju iz ove najave ishodi ogroman broj vrlo konkretnih stvari.Analizirajući rečeno, stiče se utisak da angažman u Ukrajini za Putina nije cilj sam po sebi, već sredstvo pomoću kojeg se ostvaruju više i dalekosežnije strategijske zamisli. To će se odraziti i na spoljnopolitičkom planu, u ukupnim međunarodnim odnosima, ali i na unutrašnjem planu, u Rusiji.Kraj jednopolarnostiKada je reč o svetskoj politici, Putin je konstatovao da više nema jednopolarnosti. Ne, ovo nije bila pretnja bilo kome, nije bila ni najava bilo čega, već prosto zaključak. Dobro obrazložen i višeslojno argumentovan.Slika SAD i evrobirokratije o današnjem svetu samo je iluzija. Zanimljivo, u predsednikovom obraćanju pojavljuju se ocene o različitosti kultura, civilizacija, percepcija i interesa, reklo bi se ništa novo u ruskoj teoriji i praksi, ono što je Putin saopštio počiva na tezama Aleksandra Panarina, Lava Gumiljova, Nikolaja Berđajeva, Konstantina Leontjeva, Vladimira Solovjova, Jevgenija Primakova i mnogih drugih, ali u ovom kontekstu izgovoreno — time se ukazuje i da je multipolarnost prirodno stanje.Šta se tako nagoveštava? Postbipolarni period u međunarodnim odnosima, kada su „SAD proglasile sebe Bogom na zemlji“ samo je izuzetak, incident, odstupanje od pravila, anomalija zbog koje preti haotizacija. Ono što se na Zapadu anticipira vrhuncem dominacije, za ostatak sveta je vrhunac krize. Zlatna milijarda želela je da živi lagodno i bogati se na uštrb ostatka sveta. Jednopolarni poredak bio je neokolonijalni poredak, temeljio se na surovoj ekonomskoj eksploataciji zasnovanoj na besomučnom štampanju dolara koji odavno nema vrednost koja mu se pripisuje (vrhunac toga manifestuje se poslednje dve godine kada je novčana masa u SAD povećana za neverovatnih 38%, iako se u pandemijskim uslovima uočavala stagnacija u realnoj ekonomiji), ali i nametanju vrednosti i pravila. Odnosno, kako to Putin ocenjuje „pseudovrednosti dehumanizacije i moralne degradacije“.Hiljadu godina istorije jače od normi ZapadaKada je o pravilima reč, o organizaciji sopstvenog sistema, Putin ih pronalazi u hiljadugodišnjoj istoriji, a ne u zapadnim normama i okvirima. Pri tome, međunarodne institucije se devalviraju i ne postoje nikakve garancije bezbednosti. Što onda znači da je sa kolektivnim Zapadom u postojećim uslovima nemoguće postići bilo kakav sporazum.Rusija ide dalje, sama gradi svoj put, ali će ne samo pozvati ostale da slede ovakav pristup, već i sa drugima tesno sarađivati da se legitimizuje i nadograđuje takav pristup.Multipolarnost dobija svoje nove obrise, u novom poretku zapadne vrednosti i pravila predstavljaće tek jedan centar odlučivanja, i to onaj koji će biti odbačen od ostalih aktera (a ko će krenuti za pseudovrednostima dehumanizacije i moralne degradacije i pristajati da bude ekonomski eksploatisan!?). Ukrajinska kriza će jednog dana biti okončana, oružana dejstva završena, ali to ne znači i da će se zapadne zemlje predvođene SAD tada u međunarodnom poretku nalaziti tamo gde su bile pre februara 2022. godine. Tek se neće nalaziti tamo gde su bile pre samo jedne decenije.Upravo u tom zapadnom delu sveta zahvaljujući medijsko — informativnoj kampanji kreira se sasvim drugačija slika, ali koga je to briga u nezapadnom delu sveta? Putina to ič ne interesuje, pet para za to ne daje! Čak i upozorava da će zbog samozavaravanja stradati evropska društva, doći do novih raslojavanja na celom kontinentu.Totalna resuverenizacija RusijeKada je reč o unutrašnjoj politici, akcenat se stavlja na (re)suverenizaciju. Totalnu i beskompromisnu. „Suverenitet ne može biti delimičan, fragmentiran.“ On se tiče finansijske, kadrovske, tehnološke samostalnosti, ali i „naučnih potencijala, naučnog suvereniteta“. Razvojna paradigma neće se oblikovati prema tuđim standardima i projekcijama, nego prema sopstvenim. Zbog toga je i otvoren proces debolonjizacije visokog obrazovanja. Zbog toga se već pišu brojni zakoni i usvajaju podzakonski akti.Obraćanjem u Sankt Peterburgu ocrtano je i šta su okviri Putinovog nasleđa u ruskom sistemu. To neće biti ono što se do sada odigralo, to nije ni ono što se sada odigrava, uključujući i sudbinu Ukrajine, već ono što će na osnovu prethodnog i tekućeg biti utemeljeno.Rusija sebe vidi kao ravnopravan i nezavisan pol u multipolarnom svetu, u kom će samostalno odlučivati o sopstvenom razvoju, štititi sopstveni identitet i braniti istorijsku sliku koja je određuje, a posthladnoratovske narative kreirane od strane kolektivnog Zapada posmatrati samo kao izuzetke, incidente, odstupanja od pravila, anomalije koje su proizvele haotizaciju.U tom poslu, Rusija sebe vidi kao saveznika drugim akterima koji dele iste principe i težnje, koji ne žele da budu eksploatisani, koji ne pristaju na pseudovrednosti dehumanizacije i moralne degradacije.Naravno, usled ekstremne putinofobije, posađene još davno, a poslednjih meseci obilato zalivane i đubrene, mnogima u SAD i Evropi i ovaj govor deluje kao samo još jedan u nizu obraćanja, sadržaj ih preterano ne zanima, tumače ga načelno – u kontekstu tekućeg.U redu, i to je legitiman stav, samo što to nije problem za Putina, već upravo za putinofobe. Da su pažljivije analizirali šta je nagovestio u Minhenu 2007. godine možda bi i drugačije postupali, izbegli haotizaciju i krize u koje su upadali.Gde je Rusija bila pre 15 godina, a gde je danas? I gde će tek biti za 15 godina? I što se tiče njenih spoljnopolitičkih ciljeva i što se tiče unutrašnje rezilijentnosti, i što se tiče ekonomskih potencijala i projektovanog razvoja. Ali, pre svega, što se tiče uticaja Zapada na Rusiju u svakom pogledu!?Resuverenizacija znači i devesternizaciju. Zapada u Rusiji više neće biti, a koliko će novim pristupom biti Rusije na Zapadu, to je otvoreno za polemiku i razne procene. Više ništa nije isto, nema povratka na staro.Šta je sve ruski predsednik poručio u govoru na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, pogledajte u integralnom snimku sa prevodom na srpski jezik:
https://lat.sputnikportal.rs/20220817/ceo-putinov-govor-sa-bezbednosne-konferencije-snazne-poruke-u-devet-minuta-video-1141183552.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220812/istrazivanje-pokazalo-putinu-veruje-79-odsto-rusa-1141013256.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
rusija, rusija – politika, emisija „prorok“, analize i mišljenja, vladimir putin
rusija, rusija – politika, emisija „prorok“, analize i mišljenja, vladimir putin
Više ništa nije isto: Putinove poruke koje menjaju sve(t) /video/
Od kraja 2021. godine, pa do sredine naredne, Vladimir Putin se nekoliko puta obraćao javnosti. U njegovoj karijeri, čini se, nikada veći broj značajnih istupanja u tako kratkom vremenskom intervalu.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Povodi su bili vrlo ozbiljni: pregovori sa SAD o strateškoj stabilnosti, zatim
situacija u Donbasu, potom odluka vezana za DNR i LNR, mere za ekonomsku stabilizaciju nakon uvođenja zapadnih sankcija, stanje u Ukrajini, budućnost Ukrajine, specijalna vojna operacija u Ukrajini... Ukrajina, Ukrajina, Ukrajina. I pored nje, u tom kontekstu, uvek i pitanje odnosa sa kolektivnim Zapadom.
Govor u Sankt Peterburgu kao u Minhenu
Međutim, govor iz juna 2022. godine koji je
predsednik Rusije održao na
Sanktpeterburškom ekonomskom forumu razlikuje se od prethodno navedenih. Zbog sadržaja i karaktera napisanog, može se uporediti sa onim iz 2007. godine sa Minhenske bezbednosne konferencije.
Ako je tada u Minhenu Vladimir Putin najavio zaokret u ruskoj spoljnoj politici i saopštio svetu da zahteva ravnopravan status za svoju zemlju u svim budućim pregovorima, sada je u Sankt Peterburgu najavio da će Rusija imati važnu ulogu u strukturiranju novog multipolarnog poretka.
Kao što je u prvom slučaju iz insistiranja na ravnopravnosti proizilazilo mnogo toga u političkoj praksi i tekućim procesima, tako i u ovom slučaju iz ove najave ishodi ogroman broj vrlo konkretnih stvari.
Analizirajući rečeno, stiče se utisak da angažman u Ukrajini za Putina nije cilj sam po sebi, već sredstvo pomoću kojeg se ostvaruju više i dalekosežnije strategijske zamisli. To će se odraziti i na spoljnopolitičkom planu, u ukupnim međunarodnim odnosima, ali i na unutrašnjem planu, u Rusiji.
Kada je reč o svetskoj politici, Putin je konstatovao da više nema jednopolarnosti. Ne, ovo nije bila pretnja bilo kome, nije bila ni najava bilo čega, već prosto zaključak. Dobro obrazložen i višeslojno argumentovan.
Slika SAD i evrobirokratije o današnjem svetu samo je iluzija. Zanimljivo, u predsednikovom obraćanju pojavljuju se ocene o različitosti kultura, civilizacija, percepcija i interesa, reklo bi se ništa novo u ruskoj teoriji i praksi, ono što je Putin saopštio počiva na tezama Aleksandra Panarina, Lava Gumiljova, Nikolaja Berđajeva, Konstantina Leontjeva, Vladimira Solovjova, Jevgenija Primakova i mnogih drugih, ali u ovom kontekstu izgovoreno — time se ukazuje i da je multipolarnost prirodno stanje.
Šta se tako nagoveštava? Postbipolarni period u međunarodnim odnosima, kada su „SAD proglasile sebe Bogom na zemlji“ samo je izuzetak, incident, odstupanje od pravila, anomalija zbog koje preti haotizacija. Ono što se na Zapadu anticipira vrhuncem dominacije, za ostatak sveta je vrhunac krize. Zlatna milijarda želela je da živi lagodno i bogati se na uštrb ostatka sveta. Jednopolarni poredak bio je neokolonijalni poredak, temeljio se na surovoj ekonomskoj eksploataciji zasnovanoj na besomučnom štampanju dolara koji odavno nema vrednost koja mu se pripisuje (vrhunac toga manifestuje se poslednje dve godine kada je novčana masa u SAD povećana za neverovatnih 38%, iako se u pandemijskim uslovima uočavala stagnacija u realnoj ekonomiji), ali i nametanju vrednosti i pravila. Odnosno, kako to Putin ocenjuje „pseudovrednosti dehumanizacije i moralne degradacije“.
Hiljadu godina istorije jače od normi Zapada
Kada je o pravilima reč, o organizaciji sopstvenog sistema, Putin ih pronalazi u hiljadugodišnjoj istoriji, a ne u zapadnim normama i okvirima. Pri tome, međunarodne institucije se devalviraju i ne postoje nikakve garancije bezbednosti. Što onda znači da je sa kolektivnim Zapadom u postojećim uslovima nemoguće postići bilo kakav sporazum.
Rusija ide dalje, sama gradi svoj put, ali će ne samo pozvati ostale da slede ovakav pristup, već i sa drugima tesno sarađivati da se legitimizuje i nadograđuje takav pristup.
Multipolarnost dobija svoje nove obrise, u novom poretku zapadne vrednosti i pravila predstavljaće tek jedan centar odlučivanja, i to onaj koji će biti odbačen od ostalih aktera (a ko će krenuti za pseudovrednostima dehumanizacije i moralne degradacije i pristajati da bude ekonomski eksploatisan!?).
Ukrajinska kriza će jednog dana biti okončana, oružana dejstva završena, ali to ne znači i da će se zapadne zemlje predvođene SAD tada u međunarodnom poretku nalaziti tamo gde su bile pre februara 2022. godine. Tek se neće nalaziti tamo gde su bile pre samo jedne decenije.
Upravo u tom zapadnom delu sveta zahvaljujući medijsko — informativnoj kampanji kreira se sasvim drugačija slika, ali koga je to briga u nezapadnom delu sveta? Putina to ič ne interesuje, pet para za to ne daje! Čak i upozorava da će zbog samozavaravanja stradati evropska društva, doći do novih raslojavanja na celom kontinentu.
Totalna resuverenizacija Rusije
Kada je reč o unutrašnjoj politici, akcenat se stavlja na (re)suverenizaciju. Totalnu i beskompromisnu. „Suverenitet ne može biti delimičan, fragmentiran.“ On se tiče finansijske, kadrovske, tehnološke samostalnosti, ali i „naučnih potencijala, naučnog suvereniteta“. Razvojna paradigma neće se oblikovati prema tuđim standardima i projekcijama, nego prema sopstvenim. Zbog toga je i otvoren proces debolonjizacije visokog obrazovanja. Zbog toga se već pišu brojni zakoni i usvajaju podzakonski akti.
Obraćanjem u Sankt Peterburgu ocrtano je i šta su okviri Putinovog nasleđa u ruskom sistemu. To neće biti ono što se do sada odigralo, to nije ni ono što se sada odigrava, uključujući i sudbinu Ukrajine, već ono što će na osnovu prethodnog i tekućeg biti utemeljeno.
Rusija sebe vidi kao ravnopravan i nezavisan pol u multipolarnom svetu, u kom će samostalno odlučivati o sopstvenom razvoju, štititi sopstveni identitet i braniti istorijsku sliku koja je određuje, a posthladnoratovske narative kreirane od strane kolektivnog Zapada posmatrati samo kao izuzetke, incidente, odstupanja od pravila, anomalije koje su proizvele haotizaciju.
U tom poslu, Rusija sebe vidi kao saveznika drugim akterima koji dele iste principe i težnje, koji ne žele da budu eksploatisani, koji ne pristaju na pseudovrednosti dehumanizacije i moralne degradacije.
Naravno, usled ekstremne putinofobije, posađene još davno, a poslednjih meseci obilato zalivane i đubrene, mnogima u SAD i Evropi i ovaj govor deluje kao samo još jedan u nizu obraćanja, sadržaj ih preterano ne zanima, tumače ga načelno – u kontekstu tekućeg.
U redu, i to je legitiman stav, samo što to nije problem za Putina, već upravo za putinofobe. Da su pažljivije analizirali šta je nagovestio u Minhenu 2007. godine možda bi i drugačije postupali, izbegli haotizaciju i krize u koje su upadali.
Gde je Rusija bila pre 15 godina, a gde je danas? I gde će tek biti za 15 godina? I što se tiče njenih spoljnopolitičkih ciljeva i što se tiče unutrašnje rezilijentnosti, i što se tiče ekonomskih potencijala i projektovanog razvoja. Ali, pre svega, što se tiče uticaja Zapada na Rusiju u svakom pogledu!?
Resuverenizacija znači i devesternizaciju. Zapada u Rusiji više neće biti, a koliko će novim pristupom biti Rusije na Zapadu, to je otvoreno za polemiku i razne procene. Više ništa nije isto, nema povratka na staro.
Šta je sve ruski predsednik poručio u govoru na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, pogledajte u integralnom snimku sa prevodom na srpski jezik:
