Apokaliptična predviđanja evropskih lidera – priznanje pogrešnih odluka
© AP Photo / Patrick SemanskyDžozef Bajden i Emanuel Makron uoči samita G7
© AP Photo / Patrick Semansky
Pratite nas
Poruke evropskih lidera da predstoji „zima velikih patnji“ i da „dolazi kraj obilja i bezbrižnosti“ zapravo je elementarno sagledavanje da će oni sami, zbog svojih pogrešnih odluka, trajno onesposobiti ključne privrede EU da budu konkurentne na svetskom nivou, kaže advokat i analitičar Branko Pavlović.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Komentarišući apokaliptične poruke francuskog predsednika Emanuela Makrona, belgijskog premijera Aleksandra De Kroa i španske ministarke odbrane Margarite Robles, Pavlović kaže da će zbog odluka evropskih lidera zaista uslediti patnja najvažnijih evropskih privreda na višedecenijskom nivou.
Makron je pozvao svoje ministre da „budu ambiciozni“, a građane da „ulože više truda“ jer se „svet suočava sa velikim promenama, a sloboda ima cenu“. U sličnom tonu su i izjave belgijskog premijera i španske ministarke, koji su izneli pesimistične prognoze da će „idućih pet do deset zima biti teške jer se brojni sektori teško nose s visokim cenama energije“ i da bi „evropske zemlje koje podržavaju Ukrajinu trebalo da se pripreme za potpunu obustavu isporuke prirodnog gasa od strane Moskve tokom predstojeće zime“.
Priznanje pogrešnih odluka
„Pre svega je važno da se konstatuje da su oni ti koji su izazvali problem. Oni govore kao da su građani stvorili probleme i poručuju da ljudi treba da izdrže, a zapravo su oni odlučili da izazovu probleme i to ne radi interesa EU ili njenih država članica, koje će svim ovim dešavanjima biti najteže pogođene, nego radi američkih interesa“, pojašnjava analitičar.
Ali, kako kaže, ima jedna dublja, ideološka zamka u tom njihovom plediranju da obični građani izdrže težak period koji predstoji:
„Naime, to je deo njihove zamisli da se generalno obori životni standard ljudi pod plaštom „zelene agende“i prelaskom na neke druge vidove energije".
Međutim, dodaje naš sagovornik, to je samo jedan deo njihove zamisli, dok je drugi deo to da će kažnjavati one države koje nastavljaju da žive normalno.
„Očigledno je da na savremenom nivou tehnološkog razvoja nikakva „zelena agenda” nije realno rešenje, pa oni žele da uspostave svetski model kažnjavanja svih drugih i da kroz te kazne prelivaju bogatstvo drugih država ka sebi, kao neki novi vid neokolonijalizma. Naravno, u svemu tome oni rutinski zanemaruju običnog čoveka i mislim da će im se to veoma obiti o glavu“, kategoričan je Pavlović.
Bunt umesto štednje
Prema njegovim rečima, umesto štednje, strpljenja i truda na koji političari pozivaju Evropljane, desiće se upravo obrnuto, pa tako evropskim političkim elitama u narednih godinu- dve predstoje ekonomske, ali i velike političke turbulencije.
„Treba očekivati da će građani država Evropske unije snažno ustati protiv njihove ideologije i takvih njihovih zamisli, pozivajući u predstojećim godinama njih na odgovornost za stanje u kome se nalaze. Ali, moram da kažem da su evropski političari u jednom u pravu, a to je taj projektovani period od pet do deset godina, odnosno “pet do deset teških zima” koje pominje belgijski premijer. Naime, svi se sećamo kada su evropski lideri rekli da će vrlo brzo kazniti Rusku Federaciju i ruske energente supstituisati nekim drugim, a onda se pokazalo da je to laž i da ta opcija nije realna. Međutim, supstituisanje ruskih energenata za pet do deset godina jeste izvodljivo, ali po enormno visoku cenu – uz užasno velike investicije gde, na kraju, opet trajno imate mnogo veće troškove za energiju nego da ste normalno sarađivali sa svima u svetu“, ukazuje Pavlović.
Na pitanje da li je to cena koju je Evropa spremna da plati plati zarad očuvanja starog svetskog poretka, ili stvaranja nekog novog u kome za Rusiju nema mesta, Pavlović kaže da tu cenu nije spremna da plati Evropa, već je na to spreman Emanuel Makron i drugi koji su, kako dodaje, i inače odvojeni od realnog života.
„Ali da, to je cena koju plaćaš kada hoćeš da vodiš proameričku politiku. Treba naglasiti da nije stvar u Rusiji, već je reč o poretku koji ne trpi bilo koji subjekt osim onog jednog koji mi zovemo Amerika. To je zapravo jedan uži krug ljudi koji donosi odluke i sve drugo je za njih neprihvatljivo. Otuda je pod plaštom sukoba u Ukrajini pre svega slomljena Nemačka, ali oni slamaju i svoje protivnike u SAD, pokušavaju da slome Rusiju i Kinu. Njima je neprihvatljivo sve što nije diktirano iz tog jednog centra“, primećuje naš sagovornik.
Ima li svetla na kraju tunela
Ipak, veruje analitičar, u svemu ovome postoji svetlo na kraju tunela.
„Međutim, to svetlo nije na strani na kojoj je Amerika, odnosno sadašnja američka vladajuća garnitura. Za njih nema ničeg pozitivnog, ali svet ide u dobrom pravcu upravo suprotstavljajući se tim vladajućim strukturama koje jesu najglasnije ali, na sreću, više nisu i najmoćnije na svetu“, zaključuje Branko Pavlović za Sputnjik.
Francuski predsednik Makron je na prvoj sednici vlade nakon letnje pauze ocenio da „trenutak u kojem živimo izgleda kao da je sazdan od niza kriza, od kojih je svaka ozbiljnija od prethodne“, misleći na sušu, požare koji su tokom leta pogodili Francusku, kao i na sukob u Ukrajini i poremećaje na svetskom tržištu.