https://lat.sputnikportal.rs/20220824/pucanj-u-neprobojnu-tvrdjavu-amerika-ubacuje-jos-jednu-sumanutu-ideju-u-pomucenu-svest-kijeva-olivera-ikodinovic-1141559178.html
Pucanj u neprobojnu tvrđavu: Amerika ubacuje još jednu sumanutu ideju u pomućenu svest Kijeva
Pucanj u neprobojnu tvrđavu: Amerika ubacuje još jednu sumanutu ideju u pomućenu svest Kijeva
Sputnik Srbija
Krim je neprobojna tvrđava, maksimalno pokrivena sredstvima protivazdušne i protivraketne odbrane. Zaštićen je sa kopna, iz vazduha i sa mora, tako da su... 24.08.2022, Sputnik Srbija
2022-08-24T22:04+0200
2022-08-24T22:04+0200
2022-08-24T22:04+0200
rusija
rusija – politika
krim
nato
analize i mišljenja
specijalna operacija u ukrajini
krimska platforma
vladimir zelenski
terorizam
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/1b/1123674537_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_49423782ed8875bba3779759da8a79c8.jpg
Istovremeno, podrška koju Kijevu pružaju zapadne zemlje govori o tome da je NATO, na čelu sa SAD, i dalje spreman da se bori protiv Rusije „do poslednjeg Ukrajinca“.Napad na Krim – krah ukrajinske državnostiKrimski političari ocenjuju da ideja o odvajanju Krima od Rusije, koju je Vašington ubacio u pomućenu svest kijevskog režima, neprekidno vodi ka potpunom krahu ukrajinske državnosti. Međutim, Kijev i njegovi zapadni mentori ne odustaju od takve pogubne politike, a to je potvrđeno i na antiruskom samitu „Krimska platforma“, čiji je cilj povratak Krima u sastav Ukrajine.Na skupu su učestvovali predstavnici pretežno zapadnih država i međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je obećao da će vratiti Krim pod kontrolu Ukrajine, što će, kako je rekao, reanimirati svetski poredak. Osim toga, Zelenski je uoči ovog samita potpisao ukaz o stvaranju savetodavnog veća za „deokupaciju Krima i Sevastopolja".Lakrdija i maskenbal od samitaPrvi zamenik šefa Međunarodnog komiteta Saveta Federacije Rusije Vladimir Džabarov ocenjuje da je samit „Krimska platforma“, koji je održan u onlajn-formatu najobičnija lakrdija, a da su planovi Kijeva i njihovih zapadnih mentora o „deokupaciji“ Krima unapred osuđeni na propast.Džabarov je takođe naglasio da je Krim neodvojivi deo Rusije za koji će se ruski narod boriti, kao što se u istoriji borio za Moskvu, za Novosibirsk, Habarovsk, za bilo koji ruski grad.„Prema tome, mislim da ova predstava, koju su priredili ti tzv. klovnovi, nema nikakvog značaja - ni političkog, ni ideološkog“, podvukao je Džabarov.Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ocenio taj samit kao antiruski, neprijateljski događaj, dok je lider Krima Sergej Aksjonov rekao da je to šou koji se plaća desetinama hiljada poginulih ukrajinskih vojnika, potocima krvi, ogromnim razaranjem, ekonomskim gubicima i stradanjem običnih ljudi. Ali Zelenskom ništa nije žao i on igra ulogu koju su mu napisali zapadni režiseri. Aksjonov je „Krimsku platformu“ nazvao „paradom političkih frikova“.Krim je Rusija, Kosovo je SrbijaZapadni zvaničnici su tokom samita, na kojem su razmatrani načini „deokupacije“ Krima, redom izjavljivali da stoje iza Ukrajine, da Rusija treba da se povuče sa Krima i drugih „okupiranih“ ukrajinskih teritorija, a neki su čak predložili strože kazne za Moskvu.Tako je, recimo, američki državni sekretar Entoni Blinken rekao da je neophodno povećati međunarodni pritisak i cenu za Putina i njegove pristalice; britanski premijer Boris Džonson je rekao da je posle zauzimanja Krima cilj ruskog predsednika Vladimira Putina da okupira celu Ukrajinu, te da Kijevu treba pružiti svaku pomoć, uključujući i vojnu. Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je da će Francuska podržati borbu Ukrajine jer je to „poštena borba za suverenitet“ i pozvao je zapadne zemlje da ne pokazuju slabost i da odbiju ustupke u odnosima sa Rusijom, dok je nemački kancelar Olaf Šolc obelodanio da su se Nemačka i Kanada dogovorile da pruže Ukrajini novi paket vojne pomoći, uključujući rakete, sisteme protivvazdušne odbrane, kao i „tone municije“.Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je naveo da njegova zemlja smatra da je ruska „okupacija“ poluostrva nezakonita i da bi, u skladu sa međunarodnim pravom, Krim trebalo da bude vraćen Ukrajini, a generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je poručio da će NATO biti uz Ukrajinu koliko kod bude potrebno i upozorio je da se Ukrajina mora pripremiti za hladnu zimu i iscrpljujući rat.Džabarov kaže da su zapadni lideri i zvaničnici na ovom skupu izneli svoju poziciju i da „mogu da govore šta hoće i koliko hoće“, pošto narod Krima za to ne mari.Krimljani rekli svojeKrimljani su svoju poziciju o statusu Krima izrekli na referendumu 2014. godine, posle državnog prevrata u Kijevu, kada je za ujedinjenje sa Rusijom glasalo skoro 97 odsto stanovništva tog poluostrva i skoro 96 odsto građana Sevastopolja. Za njih, kao i za Ruse iz drugih regiona zemlje, pitanje Krima je odavno zatvoreno.Zbog toga su pozivi da se Rusija povuče sa teritorije Krima i pozivanje na međunarodno pravo neosnovani i apsurdni.Džabarov ističe da bi ti koji se pozivaju na međunarodno pravo trebalo da se sete kako su rasparčali Jugoslaviju i oteli od Srbije njenu iskonsku zemlju – Kosovo i Metohiju.Pitanje Krima je, istakao je Džabarov, zauvek zatvoreno, podsećajući istovremeno da to poluostrvo istorijski pripada Rusiji, još od Ruskog carstva.„Tih 60 godina koje je Krim proveo u sastavu Ukrajine, zahvaljujući samovoljnoj odluci Hruščova i raspadu SSSR-a, samo je epizoda iz istorije Krima, koji je oduvek bio Rusija i uvek se razvijao u sastavu Ruskog carstva i ruske države. Zato ukrajinski vladari treba da zaborave na period kada su se oni tamo nalazili i uništavali Krim. Tog vraćanja Krima više nikada neće biti, Krim će uvek biti ruski“, naglasio je Džabarov.Amerika legalizuje ukrajinski terorizamSamit „Krimska platforma“ održan je u vreme kada su se ukrajinski teroristi aktivirali na teritoriji Krima i u drugim delovima Rusije. Zbog toga na Krimu smatraju da organizovanjem tog samita Vašington pokušava da legalizuje ukrajinski terorizam na tom poluostrvu, a ruski eksperti takođe ocenjuju da je zapadnim elitama „Krimska platforma“ potrebna kao element informacionog rata i način da opravdaju svoju politiku, uključujući sankcije, pred sopstvenim građanima.Džabarov ističe da je Krim potpuno zaštićen i sa mora i sa kopna i da Krimljani - kao i svi Rusi širom zemlje - mogu mirno da spavaju.Samit „Krimska platforma“ je održan i u vreme dok traje ruska specijalna vojna operacija, započeta krajem februara ove godine, s ciljem demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, kao i zaštite ruskog i ruskogovorećeg stanovništva u Donbasu, koje je više od osam godina izloženo ubijanju, torturama i progonima od strane ukrajinske vojske i neonacista.„Ukrajinskim vlastima je bolje da ne razmišljaju o povratku Krima, već o očuvanju svoje teritorije, pošto imam osećaj da se situacija tako razvija da neki regioni Ukrajine neće želeti da ostanu zajedno sa njima, u zajedničkoj državi. Neka bolje razmisle o tome, a mi ćemo se sami baviti Krimom. To je naše pitanje“, zaključio je Džabarov.
https://lat.sputnikportal.rs/20220823/stoltenberg-ukrajinu-ceka-teska-zima-1141501732.html
krim
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, krim, nato, analize i mišljenja, krimska platforma, vladimir zelenski, terorizam
rusija – politika, krim, nato, analize i mišljenja, krimska platforma, vladimir zelenski, terorizam
Pucanj u neprobojnu tvrđavu: Amerika ubacuje još jednu sumanutu ideju u pomućenu svest Kijeva
Krim je neprobojna tvrđava, maksimalno pokrivena sredstvima protivazdušne i protivraketne odbrane. Zaštićen je sa kopna, iz vazduha i sa mora, tako da su pretnje kijevskog režima o „deokupaciji“ tog poluostrva „pucanj u prazno".
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Istovremeno, podrška koju Kijevu pružaju zapadne zemlje govori o tome da je NATO, na čelu sa SAD, i dalje spreman da se bori protiv Rusije „do poslednjeg Ukrajinca“.
Napad na Krim – krah ukrajinske državnosti
Krimski političari ocenjuju da ideja o odvajanju Krima od Rusije, koju je Vašington ubacio u pomućenu svest kijevskog režima, neprekidno vodi ka potpunom krahu ukrajinske državnosti. Međutim, Kijev i njegovi zapadni mentori ne odustaju od takve pogubne politike, a to je potvrđeno i na antiruskom samitu „Krimska platforma“, čiji je cilj povratak Krima u sastav Ukrajine.
Na skupu su učestvovali predstavnici pretežno zapadnih država i međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i
ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je obećao da će vratiti Krim pod kontrolu Ukrajine, što će, kako je rekao, reanimirati svetski poredak. Osim toga, Zelenski je uoči ovog samita potpisao ukaz o stvaranju savetodavnog veća za
„deokupaciju Krima i Sevastopolja".
Lakrdija i maskenbal od samita
Prvi zamenik šefa Međunarodnog komiteta Saveta Federacije Rusije Vladimir Džabarov ocenjuje da je samit „Krimska platforma“, koji je održan u onlajn-formatu najobičnija lakrdija, a da su planovi Kijeva i njihovih zapadnih mentora o „deokupaciji“ Krima unapred osuđeni na propast.
„Ti ljudi se okupljaju kako bi organizovali maskenbal, a to nema nikakvog značaja, niti je to nekakav teret za budućnost, zato što su priče o podeli, o oslobođenju Krima samo njihova fantazija. Oni, izgleda, ne mogu u potpunosti da shvate da je Krim deo suverene ruske države i stoga ne može biti nikakvog vraćanja, oduzimanja Krima od Rusije“, istakao je Džabarov za Sputnjik.
Džabarov je takođe naglasio da je Krim neodvojivi deo Rusije za koji će se ruski narod boriti, kao što se u istoriji borio za Moskvu, za Novosibirsk, Habarovsk, za bilo koji ruski grad.
„Prema tome, mislim da ova predstava, koju su priredili ti tzv. klovnovi, nema nikakvog značaja - ni političkog, ni ideološkog“, podvukao je Džabarov.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ocenio taj samit kao antiruski, neprijateljski događaj, dok je lider Krima Sergej Aksjonov rekao da je to šou koji se plaća desetinama hiljada poginulih ukrajinskih vojnika, potocima krvi, ogromnim razaranjem, ekonomskim gubicima i stradanjem običnih ljudi. Ali Zelenskom ništa nije žao i on igra ulogu koju su mu napisali zapadni režiseri. Aksjonov je „Krimsku platformu“ nazvao „paradom političkih frikova“.
Krim je Rusija, Kosovo je Srbija
Zapadni zvaničnici su tokom samita, na kojem su razmatrani načini „deokupacije“ Krima, redom izjavljivali da stoje iza Ukrajine, da Rusija treba da se povuče sa Krima i drugih „okupiranih“ ukrajinskih teritorija, a neki su čak predložili strože kazne za Moskvu.
Tako je, recimo, američki državni sekretar Entoni Blinken rekao da je neophodno povećati
međunarodni pritisak i cenu za Putina i njegove pristalice; britanski premijer Boris Džonson je rekao da je posle zauzimanja Krima cilj ruskog predsednika Vladimira Putina da okupira celu Ukrajinu, te da Kijevu treba pružiti svaku pomoć, uključujući i vojnu.
Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je da će Francuska podržati borbu Ukrajine jer je to „poštena borba za suverenitet“ i pozvao je zapadne zemlje da ne pokazuju slabost i da odbiju ustupke u odnosima sa Rusijom, dok je nemački kancelar Olaf Šolc obelodanio da su se Nemačka i Kanada dogovorile da pruže Ukrajini
novi paket vojne pomoći, uključujući rakete, sisteme protivvazdušne odbrane, kao i „tone municije“.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je naveo da njegova zemlja smatra da je ruska
„okupacija“ poluostrva nezakonita i da bi, u skladu sa međunarodnim pravom, Krim trebalo da bude vraćen Ukrajini, a generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je poručio da će NATO biti uz Ukrajinu koliko kod bude potrebno i
upozorio je da se Ukrajina mora pripremiti za hladnu zimu i iscrpljujući rat.
Džabarov kaže da su zapadni lideri i zvaničnici na ovom skupu izneli svoju poziciju i da „mogu da govore šta hoće i koliko hoće“, pošto narod Krima za to ne mari.
Krimljani su svoju poziciju o statusu Krima izrekli na referendumu 2014. godine, posle državnog prevrata u Kijevu, kada je
za ujedinjenje sa Rusijom glasalo skoro 97 odsto stanovništva tog poluostrva i skoro 96 odsto građana Sevastopolja. Za njih, kao i za Ruse iz drugih regiona zemlje,
pitanje Krima je odavno zatvoreno.
Zbog toga su pozivi da se Rusija povuče sa teritorije Krima i pozivanje na međunarodno pravo neosnovani i apsurdni.
Džabarov ističe da bi ti koji se pozivaju na međunarodno pravo trebalo da se sete kako su rasparčali Jugoslaviju i oteli od Srbije njenu iskonsku zemlju – Kosovo i Metohiju.
„Da sam na njihovom mestu ne bih se prisećao istorije i bolje bi im bilo da što pre shvate da je vraćanje Krima u sastav Rusije konačno, jer što pre to ukapiraju pre će se pojaviti šanse za obnovljanje nekakvih odnosa između Rusije i Zapada“, kaže Džabarov.
Pitanje Krima je, istakao je Džabarov, zauvek zatvoreno, podsećajući istovremeno da to
poluostrvo istorijski pripada Rusiji, još od Ruskog carstva.
„Tih 60 godina koje je Krim proveo u sastavu Ukrajine, zahvaljujući samovoljnoj odluci Hruščova i raspadu SSSR-a, samo je epizoda iz istorije Krima, koji je oduvek bio Rusija i uvek se razvijao u sastavu Ruskog carstva i ruske države. Zato ukrajinski vladari treba da zaborave na period kada su se oni tamo nalazili i uništavali Krim. Tog vraćanja Krima više nikada neće biti, Krim će uvek biti ruski“, naglasio je Džabarov.
Amerika legalizuje ukrajinski terorizam
Samit „Krimska platforma“ održan je u vreme kada su se
ukrajinski teroristi aktivirali na teritoriji Krima i u drugim delovima Rusije. Zbog toga na Krimu smatraju da organizovanjem tog samita Vašington pokušava da legalizuje
ukrajinski terorizam na tom poluostrvu, a ruski eksperti takođe ocenjuju da je zapadnim elitama „Krimska platforma“ potrebna kao element informacionog rata i način da opravdaju svoju politiku, uključujući
sankcije, pred sopstvenim građanima.
Džabarov ističe da je Krim potpuno zaštićen i sa mora i sa kopna i da Krimljani - kao i svi Rusi širom zemlje - mogu mirno da spavaju.
„Krim je naš!“, istakao je Džabarov.
Samit „Krimska platforma“ je održan i u vreme dok traje ruska specijalna vojna operacija, započeta krajem februara ove godine, s ciljem demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, kao i zaštite ruskog i ruskogovorećeg stanovništva u Donbasu, koje je više od osam godina izloženo ubijanju, torturama i progonima od strane ukrajinske vojske i neonacista.
„Ukrajinskim vlastima je bolje da ne razmišljaju o povratku Krima, već o očuvanju svoje teritorije, pošto imam osećaj da se situacija tako razvija da neki regioni Ukrajine neće želeti da ostanu zajedno sa njima, u zajedničkoj državi. Neka bolje razmisle o tome, a mi ćemo se sami baviti Krimom. To je naše pitanje“, zaključio je Džabarov.
