Amerika i Nemačka „zgazile“ EU: Poznat prvi gubitnik dijaloga Beograda i Prištine
21:05 24.08.2022 (Osveženo: 13:11 26.08.2022)
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Evropska unija nikada nije bila ključni akter na Kosovu i Metohiji. To je uvek bio Vašington. EU je samo dobila mandat za rešavanje operativno-tehničkih pitanja u koordinaciji sa SAD. U najnovijoj krizi samo je na videlo izašla činjenica da Brisel nema nikakvog uticaja na kosovske Albance ali i njen uticaj na Beograd prilično je upitan.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Ovako politički analitičar Dejan Vuk Stanković komentariše aktuelnu diplomatsku inicijativu Vašingtona i Berlina za rešavanje krize na Kosovu i Metohiji.
EU nema uticaja ni na Srbe, ni na Albance
Nakon neuspele runde pregovora između srpskog predsednika Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija 18. avgusta, na nastavku dijaloga ekspresno su se angažovali specijalni američki izaslanik Gabrijel Eskobar, koji se trenutno nalazi u Prištini, a trebalo bi da poseti i Beograd, kao i nemački kancelar Olaf Šolc, koji je najavio da priprema sastanak Vučića i Kurtija u okviru Berlinskog procesa. Najavljeno je i direktno uključenje američkog državnog sekretara Entonija Blinkena direktno u dijalog.
U zapećku je, čini se, ostao specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak; prema rečima Dejana Vuka Stankovića ne bez razloga. Kako naš sagovornik navodi, EU u rešavanju kosovskog pitanja nikada nije izašla ispod američkog kišobrana i zadužena je samo za tehničke delove rešavanja kosovskog problema.
„Takođe mislim da Evropa nije imala uticaja ni na Srbe, ni na Albance. Na Albance nije imala nikakav uticaj jer oni su dobro utemeljeni u lobističkim krugovima u SAD – oni imaju veliku lobističku i bezbednosnu podršku Amerikanaca, jer Amerikanci su, NATO intervencijom stvorili Kosovo. Što se Evrope tiče, ona jednim delom finansira kosovsku nezavisnost i ništa više“, konstatuje Stanković.
Sa druge strane, politički domet EU na Srbiju je mali zato što je Brisel ad akta stavio priču o proširenju, dodaje on – samim tim, Beograd, osim deklarativne spremnosti da sasluša i bude otvoren ka Evropi za razne razgovore i pregovore, suštinski ne mora da uzima u obzir poruke koje stižu iz Brisela, jer Brisel ne uzima u obzir poruke koje stižu iz Beograda.
Odgovor na pitanje zbog čega sada tako promptno uključivanje Amerike u dijalog između Beograda i Prištine, Stanković nalazi u žurbi Vašingtona da reši kosovski problem ne bi li mogao da istrajava na stavu da je kosovski slučaj jedinstven.
„To je, u suštini, jedna šira geopolitička i diplomatska poruka koja se odnosi na druga krizna područja, pre svega na Ukrajinu i status Donbasa i Krima. Amerikancima je stalo da Beograd i Priština što pre regulišu odnose, odnosno da se potpiše taj sporazum o normalizaciji odnosa ne bi li se legitimisala kosovska nezavisnost na direktan ili indirektan način, simbolički ili realno, ne bi li se time taj proces završio“, smatra Stanković.
Kada se kosovska priča okonča, Amerikanci mogu da se vrate priči o teritorijalnom integritetu, koji je u slučaju Srbije pogažen zbog navodne specifičnosti kosovske situacije, dok u svim drugim slučajevima on mora da bude poštovan, dodaje naš sagovornik.
Šta se podrazumeva pod kompromisom
Što se tiče pitanja da li je moguće postići kompromisno rešenje problema do 1. septembra, do kada su prištinske vlasti oročile oduku o registarskim tablicama i ličnim kartama, Stanković se pita šta se pod kompromisom podrazumeva.
„Ako je kompromis da Srbija prihvati verifikaciju suvereniteta kosovskih Albanaca u pogledu izdavanja ličnih karata, pasoša i registarskih tablica, mislim da se to zvanično neće dogoditi. Ono što mislim da će se dogoditi, nezavisno od kompromisa, jesu bezbednosne provokacije kosovskih specijalnih jedinica s ciljem da se zastraši srpsko stanovništvo. Drugo, mislim da će se dogoditi tiha asimilacija Srba na Kosovu; i treće, što je najopasnije, dogodiće se tihi odlazak Srba“, kaže Stanković.
Bez uverljivog političkog rešenja, ovi scenariji su, prema Stankovićevim rečima, jedna vrsta sudbine koju kreiraju kosovski Albanci jer žele etnički čisto Kosovo, uz indirektnu podršku Zapada koji misli da je kosovski problem rešen još 1999. i Beograd samo treba verifikuje ono što se na Zapadu smatra faktičkim stanjem.
„Mislim da, nažalost, drugih opcija u ovom trenutku nema. Tehnikalije koje se sada provlače kroz pregovore, kao što su neke druge tehnikalije provlačile kroz prethodne, više su priča za javnost, da i albanski i srpski političari treba da ostanu nacionalno samouvereni prema građanima, a u suštini radiće se ka tome da se ostvaruju američki interesi“, navodi Stanković.
Nad pitanjem o tome šta piše na registarskim tablicama, nadvija se mnogo važnije pitanje – pitanje statusa koje niko ne pokreće, a to pitanje je, prema njegovim rečima, najbitnije. Nema odgovora na pitanje da li je Kosovo entitet u okviru Srbije, nezavisna država ili nešto treće, zaključuje Stanković.
