Makron: Nema kompromisa sa Rusijom: Šolc: Spremna nova vojna pomoć
15:53 23.08.2022 (Osveženo: 16:12 23.08.2022)
© AP Photo / Hannibal Hanschke
Pratite nas
Francuski predsednik Emanuel Makron je u okviru drugog samita „Krimska platforma“ pozvao učesnike da u odnosima sa Rusijom ne pokazuju slabost i da ne prave kompromis sa njom. Sa druge strane, kancelar Nemačke Olaf Šolc objavio je da je spremna nova vojna pomoć za Kijev.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
„Rusija je napravila svoj izbor, bez obzira na preuzete obaveze. Ne smemo da pokazujemo nikakvu slabost, nikakvu nameru da se postigne kompromis, jer se radi o slobodi za sve i svja i miru na celoj zemljinoj kugli“, izjavio je Makron.
Francuski lider je, takođe, uverio Kijev u dugoročnu podršku.
Nova vojna pomoć iz Kanade i Nemačke
Istovremeno, nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da su Kanada i Nemačka usaglasile novi paket vojne pomoći Ukrajini, uključujući sisteme PVO, municiju i minobacače.
„Nastavićemo da isporučujemo oružje. Novi paket vojne pomoći je spreman, a on uključuje savremene sisteme PVO, minobacače, tone municije, uređaje za borbu protiv dronova, oklopna remontno-evakuaciona vozila“, izjavio je Šolc.
Rusija je ranije uputila protestnu notu zemljama NATO-a zbog isporuka oružja Ukrajini. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da će svaki teret koji sadrži oružje za Ukrajinu postati legitimna meta za Rusiju. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da se zemlje NATO-a „igraju vatrom“ isporučivanjem oružja Ukrajini.
Zapad nikada neće priznati rezultate referenduma
Šolc je, takođe, izjavio da zapadne zemlje nikada neće priznati rezultate referenduma o prisajedinjenju sa Rusijom koji se održavaju na „teritoriji Ukrajine“.
„Osuđujemo pokušaje da se silom integrišu delovi ukrajinske teriroije. Naša poruka je jasna: svi fiktivni referendumi ili drugi pokušaji da se izmeni država ili deo ukrajinske teritorije nikada neće biti priznati“, naglasio je on, isključujući „pregovaračka rešenja“ u budućnosti.
Rusija je u februaru ove godine priznala Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, a DNR i LNR izrazile su želju da uđu u njen sastav. O želji da postanu deo Rusije saopštili su vlasti Hersonske i Zaporoške oblasti. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov isticao je da moguće održavanje referenduma o ulasku u sastav Rusije planovi stanovnika tih oblasti, a ne Rusije.
„Krimska platforma“
Drugi samit „Krimske platforme“, organizovan na inicijativu Ukrajine, održava se onlajn 23. avgusta. U njemu učestvuje desetine zemalja i međunarodnih organizacija. Među ciljevima samita kijevske vlasti navode diskusiju o putevima za „deokupaciju“ Krima. Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov okarakterisao je ovaj samit kao antiruski i krajnje neprijateljski događaj.
Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.
