https://lat.sputnikportal.rs/20220822/koja-bi-biljka-mogla-da-nas-prehrani-na-marsu-1141477530.html
Koja bi biljka mogla da nas prehrani na Marsu
Koja bi biljka mogla da nas prehrani na Marsu
Sputnik Srbija
Čovečanstvo već decenijama detaljno ispituje Zemljinog prvog komšiju praveći planove da ga jednog dana i kolonizuje. Ipak, osim mnogo slabije gravitacije... 22.08.2022, Sputnik Srbija
2022-08-22T23:00+0200
2022-08-22T23:00+0200
2022-08-22T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1c/1132870757_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_64c1dd21bede85244fc91c4a5ba05b6c.jpg
Uslovi na Crvenoj planeti su mnogo suroviji, a ni zemljište na njoj nije izuzetak. Ne samo da je tlo posno, bez organskih materija i korisnih mikroba, nego je i veoma zasićeno solima i mineralima zbog čega većina biljaka sa Zemlje nikada ne bi mogla da uspe.Nova naučna studija, međutim, predlaže rešenje — lucerku (medicago sativa), objavio je „Sajens alert“.Biljka za MarsSposobna ne samo da preživi, već i da se razvija u veoma nepristupačnom vulkanskom zemljištu sličnog sastava kao ono koje pokriva Mars, naučnici smatraju da bi mogla da predstavlja izuzetno dobar temelj kao početna kultura.Lucerka bi vremenom oplemenila tlo na plantažama na kojima se gaji, a osim za hranu, njeni ostaci bi mogli da se koriste za đubrenje i dodatno obogaćivanje zemljišta na kojem bi kasnije mogle da se uzgajaju repa, rotkvice i zelena salata.„Zbog niskog sadržaja hranjivih materija u zemljištu Marsa i visokog saliniteta vode ne bi mogli da se gaje usevi. Zbog toga je od suštinske važnosti da se dugoročno poveća hranjivost zemljišta i smanji salinitet“, navodi se u novoj studiji, objavljenoj u časopisu „Plos One“.Od lucerke do salatePrethodna istraživanja pokazala su da čak ni one izuzetno izdržljive biljne kulture sa Zemlje ne bi mogle uspešno da se uzgajaju bez dodavanja đubriva. Tu na scenu stupa lucerka.Stručnjaci su utvrdili da bi lucerka mogla da raste u regolitu Marsa bez dodavanja đubriva.Još važnije, testirano je i kako bi se simulirani regolit sa Marsa ponašao ukoliko bi se nađubrio lucerkom. Repa, rotkvica i zelena salata — tri biljke koje zahtevaju vrlo malo održavanja, brzo rastu i nije im potrebno mnogo vode — uspešno su uzgojene u njemu.Međutim, postoji začkoljica — potrebna je sveža, slatka voda. Na osnovu daljih eksperimenata, naučni tim misli da bi slana voda sa Marsa mogla da se tretira bakterijama i onda filtrira kroz vulkansku stenu kako bi se dobila sveža, slatka voda potrebna za uzgoj, preneo je RTS.„Prvi put je osmišljena integrisano korišćenje biođubriva i mikroba za obradu bazaltnog regolita i slane vode kako bi se stvorili resursi za održiv uzgoj biljaka“, navode istraživači.Uzgoj lucerke na Marsu i njeno korišćenje u oplemenjivanju tla rešilo bi mnoge logističke probleme transportovanja ogromnih količina đubriva i hrane milionima kilometara do Marsa.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, magazin
nauka i tehnologija, magazin
Koja bi biljka mogla da nas prehrani na Marsu
Čovečanstvo već decenijama detaljno ispituje Zemljinog prvog komšiju praveći planove da ga jednog dana i kolonizuje. Ipak, osim mnogo slabije gravitacije, odsustva atmosfere na koju smo navikli na našoj planeti, postoji još jedan problem koji čovek mora da reši da bi mogao da naseli Mars — kako da obezbedi hranu?
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Uslovi na Crvenoj planeti su mnogo suroviji, a ni zemljište na njoj nije izuzetak. Ne samo da je tlo posno, bez organskih materija i korisnih mikroba, nego je i veoma zasićeno solima i mineralima zbog čega većina biljaka sa Zemlje nikada ne bi mogla da uspe.
Nova naučna studija, međutim, predlaže rešenje — lucerku (
medicago sativa),
objavio je „Sajens alert“.
Sposobna ne samo da preživi, već i da se razvija u veoma nepristupačnom vulkanskom zemljištu sličnog sastava kao ono koje pokriva Mars, naučnici smatraju da bi mogla da predstavlja izuzetno dobar temelj kao početna kultura.
Lucerka bi vremenom oplemenila tlo na plantažama na kojima se gaji, a osim za hranu, njeni ostaci bi mogli da se koriste za đubrenje i dodatno obogaćivanje zemljišta na kojem bi kasnije mogle da se uzgajaju repa, rotkvice i zelena salata.
„Zbog niskog sadržaja hranjivih materija u zemljištu Marsa i visokog saliniteta vode ne bi mogli da se gaje usevi. Zbog toga je od suštinske važnosti da se dugoročno poveća hranjivost zemljišta i smanji salinitet“,
navodi se u novoj studiji, objavljenoj u časopisu „
Plos One“.
Prethodna istraživanja pokazala su da čak ni one izuzetno izdržljive biljne kulture sa Zemlje ne bi mogle uspešno da se uzgajaju bez dodavanja đubriva. Tu na scenu stupa lucerka.
Stručnjaci su utvrdili da bi lucerka mogla da raste u regolitu Marsa bez dodavanja đubriva.
Još važnije, testirano je i kako bi se simulirani regolit sa Marsa ponašao ukoliko bi se nađubrio lucerkom. Repa, rotkvica i zelena salata — tri biljke koje zahtevaju vrlo malo održavanja, brzo rastu i nije im potrebno mnogo vode — uspešno su uzgojene u njemu.
Međutim, postoji začkoljica — potrebna je sveža, slatka voda. Na osnovu daljih eksperimenata, naučni tim misli da bi slana voda sa Marsa mogla da se tretira bakterijama i onda filtrira kroz vulkansku stenu kako bi se dobila sveža, slatka voda potrebna za uzgoj,
preneo je RTS.
„Prvi put je osmišljena integrisano korišćenje biođubriva i mikroba za obradu bazaltnog regolita i slane vode kako bi se stvorili resursi za održiv uzgoj biljaka“, navode istraživači.
Uzgoj lucerke na Marsu i njeno korišćenje u oplemenjivanju tla rešilo bi mnoge logističke probleme transportovanja ogromnih količina đubriva i hrane milionima kilometara do Marsa.
