Zbog prištinskih dokumenata moguća eskalacija - kome će NATO čuvati leđa
21:32 20.08.2022 (Osveženo: 13:11 26.08.2022)
© Flickr / Marijanana
Pratite nas
Samo što je prvi čovek NATO poručio da će Kfor biti spreman da interveniše ukoliko stabilnost na Kosovu i Metohiji bude ugrožena, trupe te misije su već raspoređene duž glavnih puteva na severu Kosmeta. Pitanje je samo da li će one da garantuju bezbednost građanima, ili pak sprovođenje prištinske odluke o ličnim dokumentima i registarskim tablicama.
Brže nego što se očekivalo, izjava Jensa Stoltenberga u Briselu postala je izvršna. Nakon susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom takozvanog Kosova Aljbinom Kurtijem, on je ukazao na spremnost NATO-a, odnosno Kfora na Kosmetu da u slučaju ugrožene bezbednosti odmah reaguje.
NATO duž severa zbog moguće esklacije
Iz Kfora su danas precizirali da su povećali prisustvo na prelazima Jarinje i Brnjak "kako bi povećali svest o situaciji". Pojačali su, takođe, patroliranje u toj oblasti. Te mere, kako su objasnili Tanjugu, preduzete su da bi se Kforu omogućilo da, u slučaju potrebe, reaguje brzo na svaki bezbednosni izazov.
Kako treba da čitamo tu vest, pogotovo što je odmah iza nje stigla i ona iz Prištine da su spremni da od 1. septembra počnu sa primenom odluke o ličnim kartama i automobilskim registarskim tablicama. Kao da ovih dana u Briselu tokom razgovora Vučića i Kurtija, uz posredstvo EU, nije bilo reči o tome da se za to pitanje nađe kompromisno rešenje u skladu sa onim što je u Briselu u okviru dijaloga na tu temu već dogovoreno.
U NATO-u su, jasno je, uprkos pregovorima u Briselu, pre drugih saznali da Priština neće odustati od odbacivanja srpskih dokumenata na Kosmetu 1. septembra i krenuli su na vreme u akciju.
„Kfor procenjuje da je situacija veoma napeta, da može da dođe do eventualnih sukoba i da zbog toga žele preventivno da deluju, da rasporede deo svog ljudstva na severu da bi smirivali tenzije i da bi bili spremni da intervenišu ako to bude potrebno, da ne bi bili zatečeni nekim događajima“, kaže za Sputnjik doskorašnji šef Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, Milovan Drecun.
Ko ugrožava bezbednost
NATO, odnosno Kfor je već rasporedio snage na severu Kosmeta zbog moguće eskalacije usled primene prištinske odluke o ličnim dokumentima
© AP Photo / Olivier Matthys
On, doduše, napominje da tako srpska strana tumači potez NATO-a, odnosno Kfora, ne odričući mogućnost i različitog tumačenja prilikom procene ko ugrožava bezbednost i ko sprovodi nasilje.
Drecun podseća da su zemlje Kvinte tumačile postavljanje srpskih barikada kao nasilje, ali ne i to što prištinska specijalna policija sprovodi protiv srpskog naroda, pravi teror čak uz upotrebu vatrenog oružja. Naš sagovornik, takođe, nema dilemu da će to tumačenje presudno uticati na ponašanje Kfora.
Drecun se, ipak, nada da će mađarski general Ferenc Kajari koji je na čelu Kfora i koji je do sada tokom komandovanja veoma uspešno sprečavao ekslaciju svih kriza na KiM, biti na visini zadatka i da neće dozvoliti bilo kakvo širenje sukoba.
Prištinski policajci već u akciji
„Očigledno je da zapadne zemlje žele da podrže Prištinu u realizaciji jednostrane odluke o registarskim tablicama i ličnim kartama, ali da pri tome žele da izbegnu širi sukob, nešto što može da izmakne kontroli. Uočeno je da Priština svoje snage na severu ojačava, da želi da poveća njihovu operabilnost i autonomiju delovanja, posebno uz administartivnu liniju, da privremene isturene baze koje se nalaze na Jarinju i Brnjaku specijalna policija sada širi sa smeštajnim kapacitetima, postavlja osmatračnice, rezervoare za gorivo... što sve upućuje na zaključak da se oni spremaju za ozbiljniju akciju, za dovlačenje novih specijalnih snaga“, konstatovao je naš sagovornik.
On napominje da je u južnoj srpskoj pokrajini već podignuta pripravnost prištinskih specijalnih policijskih jedinica koje uvežbavaju određene procedure kao što je suzbijanje protesta, ili barikada. Zato smatra da ima dovoljno osnova da NATO pojača svoje aktivnosti.
Po njegovom mišljenju, Priština sada pokušava da prebaci odgovornost na Beograd, odnosno na srpski narod, jer navodno ima informacije da će Srbi postavljati barikade. Zato kaže da ne može da isključi mogućnost da i pre 1. septembra Priština, pod vidom borbe protiv kriminala, pokuša da sa svojim policijskim jedinicama sprovede neku opširniju akciju ne bi li stekli prednost u odnosu na srpski narod. Posebno na isturenim punktovima, na ključnim delovima saobraćajnica na severu, dodaje on, ocenivši da je situacija veoma napeta.
Nervoza i napetost na obe strane
Nervoza je, kako kaže, prisutna na obe strane, što ukazuje da je veliki potencijal za izazivanje krize i destabilizaciju, onosno da bi aktuelna kriza mogla naglo da eskalira.
Prištinski specijalci se na severu Kosova i Metohije već spremaju za ozbiljnu akciju
© AP Photo / Marjan Vucetic
Na pitanje da li kada Priština kaže da za realizaciju svoje odluke od 1. septembra ima i podršku međunarodnog faktora, to znači i Kfora, Drecun ističe da to ne može da zna. Ipak dodaje da ono što možemo da zaključimo jeste da je od Stoltenberga jasno stavljeno do znanja da će oni kao poslednja, treća instanca, posle kosovske policije i Euleksa, koja mora da čuva bezbednost, reagovati u slučaju da postoji opasnost od nekog šireg nasilja i da će ga sprečiti.
Na očekivanje da će tako biti, kako je primetio, upućuje i ponašanje Kfora na kraju prošlog meseca kada je slična kriza pretila da eskalira.
„Kako Priština procenjuje tu podršku, mislim da je to jasno nakon izjave šefa Srpske liste Gorana Rakića, posle sastanka sa predstavnicima Kvinte. Tada je predstavnicima srpskog naroda od strane Kvinte rečeno da treba da prihvate jednostranu odluku Prištine o tablicama čime se priznaje lažna država Kosovo. To svakako ohrabruje Kurtija i on će imati podršku tog dela međunarodne zajednice u sprovođenju takvih akcija“, kaže Drecun.
Za provokaciju Prištine SAD određuje granicu
On je, međutim uveren da je Kurti dobio ograničenja u svojim akcijama kako se ne bi ušlo u šire sukobe sa Srbima što bi moglo da isprovocira Beograd da stane u zaštitu srpskog naroda na način koji bi prešao taj prag oružanog sukoba.
Što se tiče granice do koje će Priština ići u provokaciji tu će, smatra naš sagovornik, biti presudan stav SAD koji će preko NATO-a i Kfora biti prenet koliko će i šta biti dozvoljeno Prištini.
„Mislim da će takođe sa naše strane, na sutrašnjem sastanku predsednika Vučića sa predstavnicima srpskog naroda biti razgovora o tome i da će biti doneta odluka kako će Srbi reagovati ako Priština krene u realizaciju te odluke“, rekao je sagovornik Sputnjika.
