https://lat.sputnikportal.rs/20220818/filmske-omaske-koje-ignorisu-zakone-fizike-i-drugih-prirodnih-nauka-1141275366.html
Filmske omaške koje ignorišu zakone fizike i drugih prirodnih nauka
Filmske omaške koje ignorišu zakone fizike i drugih prirodnih nauka
Sputnik Srbija
Reditelji i filmske ekipe, čak i kada je reč o blokbasterima, skloni su da se prepuste mašti i da zanemare zakone fizike i drugih prirodnih nauka. U nameri da... 18.08.2022, Sputnik Srbija
2022-08-18T20:55+0200
2022-08-18T20:55+0200
2022-08-18T20:55+0200
kultura
film i serije
fizika
geologija
filmovi
nauka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112096/80/1120968041_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_9624a0fc7bb41da071f81dab9e775941.jpg
Vulkanska čorbaPrilikom postavljanja scena vulkanskih erupcija reditelji često ignorišu zakone prirode. Na primer, u filmu „Vulkan“ (1997) lava struji ogromnom brzinom i razara čitave gradove. U stvarnosti ona može prilično brzo da teče samo nizbrdo, a kada se nađe na vodoravnoj površini, usporava svoj tok i veoma se brzo stvrdnjava. Čak i u tečnom stanju usijana masa je gušća nego što se prikazuje na filmu, a po svom sastavu više podseća na med nego na čorbu.Pritom, opasni su i užarena para i pepeo. U blokbasteru „Svet iz doba jure 2“ (2018) vulkanska erupcija je prikazana tehnički besprekorno, ali postoji drugi ozbiljan propust: glavni junak prolazi kroz oblake užarene prašine i izlazi samo malo prašnjav. U realnosti bi sve bilo mnogo tragičnije.Zemljina utrobaČudesni svet u kojem se nađu likovi iz filma „Put u središte Zemlje“ (2008), nastao je kao plod mašte Žila Verna. Avanturistička komedija od samog početka ne pretenduje na to da bude realistična: na primer, tamo se sreću biljke mesožderi i gigantosaurusi.A put junaka ka centru planete prikazan je uz geološke greške. Znanja koja je prikupilanauka o reljefu isključuju prisustvo udubljenja takvih nezamislivih razmera i dubine.Razjapljene pukotineReditelji i zemljotrese često prikazuju pogrešno. Razmere pukotina u Zemljinoj kori koje se otvaraju pred našim očima teško da mogu da se objasne zakonima fizike i geologije. Na primer u filmu „San Andreas“ (2015) usled moćnog potresa gotovo momentalno se obrazuje gigantska pukotina, ali u stvarnom životu je čak i za nešto nalik tome potrebno mnogo više vremena.Čak i pri veoma jakom zemljotresu slojevi zemlje bi počeli da se lome i da se preklapaju jedni s drugima, tako da su provalije u kojima nestaju ljudi, kuće i automobili samo upečatljiv prizor za lakoverne gledaoce.Meteorske kišeU blokbasteru „Armagedon“ (1998) omaške se mogu naći u gotovo svakoj sceni. Epizoda sa padanjem meteorita nije izuzetak. Meteorska kiša je potpuno realna pojava, koja se događa kada se neko veće nebesko telo raspadne na nekoliko manjih. To znači da ostaci meteorita treba da lete iz jedne tačke na razne strane. U filmu, međutim, trajektorija po kojoj ostaci meteora padaju na površinu planete nikako se ne može logički objasniti. Ono što se događa u filmu više podseća na napad iz kosmosa.UraganiPosledice tornada zaista su užasavajuće. Brzina vetra unutar levka tornada povremeno dostiže i 320 kilometara na sat, a njegov prečnik može biti i tri kilometra. Prečnik razaranja koji je za sobom ostavio tornado u Muru (SAD) bio je 27 kilometara. Teško je preuveličati razmere takve katastrofe, ali je autorima filma „Geooluja“ (2017) to ipak uspelo. Ideja da na ekranu pokažu jedan uragan očigledno im se činila nedovoljno upečatljiva. Zbog toga u filmu odjednom divlja nekoliko uraganskih vrtloga istovremeno. Prema zakonima fizike, međutim, oni bi morali da se spoje u jedan zajednički vrtlog.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
film i serije, fizika, geologija, filmovi, nauka
film i serije, fizika, geologija, filmovi, nauka
Filmske omaške koje ignorišu zakone fizike i drugih prirodnih nauka
Reditelji i filmske ekipe, čak i kada je reč o blokbasterima, skloni su da se prepuste mašti i da zanemare zakone fizike i drugih prirodnih nauka. U nameri da na gledaoce ostave utisak, oni izbegavaju pomoć stručnjaka, zbog čega u filmovima viđamo višestruke vrtloge vetra, kilometarske pukotine duž Zemljine kore i druge nemoguće pojave.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Prilikom postavljanja scena vulkanskih erupcija reditelji često ignorišu zakone prirode. Na primer, u filmu „Vulkan“ (1997) lava struji ogromnom brzinom i razara čitave gradove. U stvarnosti ona može prilično brzo da teče samo nizbrdo, a kada se nađe na vodoravnoj površini, usporava svoj tok i veoma se brzo stvrdnjava. Čak i u tečnom stanju usijana masa je gušća nego što se prikazuje na filmu, a po svom sastavu više podseća na med nego na čorbu.
Pritom, opasni su i užarena para i pepeo. U blokbasteru „Svet iz doba jure 2“ (2018) vulkanska erupcija je prikazana tehnički besprekorno, ali postoji drugi ozbiljan propust: glavni junak prolazi kroz oblake užarene prašine i izlazi samo malo prašnjav. U realnosti bi sve bilo mnogo tragičnije.
Čudesni svet u kojem se nađu likovi iz filma „Put u središte Zemlje“ (2008), nastao je kao plod mašte Žila Verna. Avanturistička komedija od samog početka ne pretenduje na to da bude realistična: na primer, tamo se sreću biljke mesožderi i gigantosaurusi.
A put junaka ka centru planete prikazan je uz geološke greške. Znanja koja je prikupilanauka o reljefu isključuju prisustvo udubljenja takvih nezamislivih razmera i dubine.
Reditelji i zemljotrese često prikazuju pogrešno. Razmere pukotina u Zemljinoj kori koje se otvaraju pred našim očima teško da mogu da se objasne zakonima fizike i geologije. Na primer u filmu „San Andreas“ (2015) usled moćnog potresa gotovo momentalno se obrazuje gigantska pukotina, ali u stvarnom životu je čak i za nešto nalik tome potrebno mnogo više vremena.
Čak i pri veoma jakom zemljotresu slojevi zemlje bi počeli da se lome i da se preklapaju jedni s drugima, tako da su provalije u kojima nestaju ljudi, kuće i automobili samo upečatljiv prizor za lakoverne gledaoce.
U blokbasteru „Armagedon“ (1998) omaške se mogu naći u gotovo svakoj sceni. Epizoda sa padanjem meteorita nije izuzetak. Meteorska kiša je potpuno realna pojava, koja se događa kada se neko veće nebesko telo raspadne na nekoliko manjih. To znači da ostaci meteorita treba da lete iz jedne tačke na razne strane. U filmu, međutim, trajektorija po kojoj ostaci meteora padaju na površinu planete nikako se ne može logički objasniti. Ono što se događa u filmu više podseća na napad iz kosmosa.
Posledice tornada zaista su užasavajuće. Brzina vetra unutar levka tornada povremeno dostiže i 320 kilometara na sat, a njegov prečnik može biti i tri kilometra. Prečnik razaranja koji je za sobom ostavio tornado u Muru (SAD) bio je 27 kilometara. Teško je preuveličati razmere takve katastrofe, ali je autorima filma „Geooluja“ (2017) to ipak uspelo. Ideja da na ekranu pokažu jedan uragan očigledno im se činila nedovoljno upečatljiva. Zbog toga u filmu odjednom divlja nekoliko uraganskih vrtloga istovremeno. Prema zakonima fizike, međutim, oni bi morali da se spoje u jedan zajednički vrtlog.
