Suša će tek ostaviti posledice: Brodovi „na suvom“, struje sve manje, biljke pod toplotnim stresom
14:01 13.08.2022 (Osveženo: 19:15 16.08.2022)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Nezapamćene suše dovele su do najnižeg dotoka vode u poslednjih deset godina na teritoriji Srbije, kao i do jedne od najsušnijih godina u proteklih dvadeset. Posledice će se osetiti tek kroz mesec dana.
Direktor Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi, Dejan Divac, polazeći od iskustva iz 2003. godine, za Sputnjik kaže da se nastavak ovakvog nepovoljnog trenda može očekivati i tokom avgusta, septembra, pa čak i oktobra ove godine, ukoliko ne dođe do značajnijih padavina, kao i da padavine u Srbiji ne mogu bitno uticati na povećanje protoka, budući da on zavisi od meteorološke situacije u uzvodnim zemljama savskog i dunavskog sliva.
Smanjen vodotok preti i saobraćaju
Smanjenje vodostaja u rekama preti da napravi problem u rečnom saobraćaju, kako u Srbiji tako i u ostatku Evrope, prvenstveno utičući na prevoz tereta koji bi mogao ići otežano ukoliko bi najbitniji vodeni putevi zapadne Evrope postali previše plitki za korišćenje. Nivo voda, pored pogubnih uticaja na transport, godišnje prinose i poljoprivredu, u velikoj meri utiče i na energetsku situaciju.
Kad nema vode nema ni proizvodnje električne energije, a nama su i akumulacije prilično potrošene zbog ovih prilično dugih suša i problema sa elektroprivredom. Nažalost, tu je sad problem i sa protočnim elektranama koje zbog niskog vodostaja jedva mogu da ispoštuju potrebni minimum. Problem postaje opasan i za termoelektrane koje koriste rečne tokove Save i Dunava, dakle za elektrane iz Obrenovca koje koriste vodu iz Save za hlađenje i demineralizaciju vode korišćene kako u procesima hlađenja kotlova tako i u procesu raznih drugih tehnoloških postupaka. Ista je priča i sa termoelektranama u Kostolcu koje koriste dunavsku vodu, a ovakav slučaj smo prethodni put imali pre nekih dvadesetak godina, izjavio je za Sputnjik savetnik predsednika Privredne komore Srbije za energetiku, Miroslav Lutovac.
Dok je na Dunavu plovidba potpuno obustavljena pri bugarskom delu, nivoi vode na Rajni, koja predstavlja glavnu sponu između severnih luka i industrijskih sedišta u srednjoj Evropi, toliko su niski da je prevoz uglja i drugih neophodnih sirovina namenjenih fabrikama i elektranama drastično otežan.
Proizvodi se manje struje
Situacija na Drini i Savi identična je onoj na Dunavu, a iako su i Dunav i Sava plovni, iz Lučke kapetanije javljaju da je situacija pod pojačanim i konstantnim nadzorom.
Suša i izuzetno loši hidrološki uslovi sa dotocima na rekama, koji su među najnižim u poslednjih 10 godina, uticali su na nivoe akumulacija u Srbiji. Tokom ove godine hidrološka situacija je nepovoljna, odnosno bila je velika suša zbog čega je proizvedeno 28 odsto manje električne energije iz hidroelektrana EPS-a nego prošle godine, koja je bila hidrološki izuzetno dobra. Proizvodnja u ogranku HE Đerdap je u junu ove godine za 30 odsto manja u odnosu na jun 2021. godine, javljaju za Sputnjik iz Elektroprivrede Srbije.
Hidroelektrana "Đerdap"
© Sputnik / Dejan Simić
Ugroženi ekosistemi
Nizak vodostaj ipak predstavlja najveći problem za evropske ekonomije, budući da su njihove industrije najveći korisnici rečnog saobraćaja. Problemi u rečnom saobraćaju javili su se na Rajni, Loari, Temzi, Odri, reci Po i drugde širom Evrope, ali pored velikih reka, sušom su znatno ugrožene i male reke, na kojima je opstanak rečnog ekosistema u pitanju.
Problemi sa Evropom izraženi su zbog dugotrajnih suša, ali i ratnih dešavanja. Gasne elektrane su pod restrikcijama, pitanje je kako će one raditi, hidroelektrane rade minimalno, ako uopšte i rade, a što se tiče obnovljivih izvora, primarno onih što rade na vetar, i tu postoji problem, a proizvodnja u vetroelektranama je na nižem nivou nego što je možda očekivano, izjavio je Lutovac.
Uticaj i posledice suše kao i male količine padavina svakako utiču i na godišnji prinos, čija će smanjena proizvodnja najverovatnije uticati na povećanje cena.
Na žalost, padavine su značajno manje od prosečnih vrednosti za ovaj deo leta i, takođe, značajno manje od potreba biljaka. Dugotrajne visoke temperature nepovoljno utiču na useve, prekidaju fiziološke procese kod biljaka i dovode do toplotnog stresa, a što dalje utiče na prinose, ističe za Sputnjik direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, prof. dr Jugoslav Nikolić.
