Hilovo žaljenje za žaljenje-hoće li nam Amerikanci oprostiti što su nas tukli
22:03 12.08.2022 (Osveženo: 13:11 26.08.2022)
© MILOS MILIVOJEVIC
Pratite nas
Izjava kakvu je američki ambasador Kristofer Hil dao obilazeći deo zgrade RTS koju je NATO na čelu sa SAD bombardovao 1999. godine ubivši 16 medijskih radnika bolje da nije ni davao. Bez izvinjenja za takav čin, uz kurtoazno žaljenje zbog stradalih, nije propustio da Srbiji poruči šta joj valja činiti.
Hil koji je bio specijalni izaslanik za Kosovo tokom 1998. i 1999. godine i desna ruka američkog diplomate Ričarda Holbruka, posebno uključenog u okončanje sukoba na Balkanu devedestih godina prošlog veka, iskoristio je poziv RTS-a na intervju da obiđe i mesto NATO zločina.
Hilov vrhunski cinizam
"Pre svega izrazio bih žaljenje zbog gubitka života ljudi koji su radili svoj posao ovde u ovom studiju. Mene ovo podseća na jednu tužnu eru, eru loših odnosa Srbije sa SAD i zemljama NATO-a, ali se nadam da je to era koje ljudi mogu da se sete i da onda pokušaju da pronađu bolju eru, bolje odnose sa ovim zemljama i nadam se da nikada više nećemo videti nešto ovako", rekao je Hil za RTS.
„Od Hila mene lično ovo ne iznenađuje, jer je njegovo slanje ovde za američkog ambasadora već bila poruka. On je bio jedan od saučesnika zločina protiv naše zemlje, jedan od saučesnika intelektualne, diplomatske agresije na našu zemlju. Onog trenutka kada smo mu dali agreman mi smo sebe otvorili za ovakvu vrstu njegovog ciničnog i bezdušnog delovalja“, kaže za Sputnjik politikolog Aleksandar Pavić.
Ne čudi ga, kaže ni poruka da je na nama da pronađemo bolju eru i bolje odnose sa SAD i zemljama NATO-a, kako ne bismo rizikovali da nam se ponovi ona loša era.
Ruševine zgrade RTS-a koju je NATO bombardovao 1999. kada je poginulo 16 zaposlenih
© Sputnik / Lola Đorđević
Da oprostimo Đuri što nas je tukao
„To je u skladu sa američkom politikom da su oni u pravu, da ono što su uradili jeste za žaljenje, ali da je ipak bilo neophodno. Oni su tako govorili i o agresiji na našu zemlju. Oni su u stvari bili na strani dobra i njihove žrtve sa tim treba da se suoče, da to prihvate, da treba da oproste Đuri što ih je tukao", ironično je konstatovao Pavić parafrazirajući poznatu repliku iz filma „Balkanski špijun“ Duška Kovačevića.
Od nas se, dodaje on, očekuje da shvatimo da je to sve bilo za naše dobro i da treba da zaboravimo zločin, i što je za njih posebno važno, štetu koju su nam naneli - da nam ne padne na pamet da tražimo odštetu, a kamoli njihovu krivičnu odgovornost za ono što su nam radili.
Nekadašnji diplomata Živorad Jovanović smatra da američki ambasador nema razloga za brigu kada je u pitanju pamćenja srpskog naroda, jer je 85 odsto stanovništva Srbije protiv NATO-a.
On izjavu Hila vidi kao vrhunski cinizam i objašnjava zašto:
„Cinizam je da se posle toliko godina, kada je svetu potpuno jasno da je 1999. godine izvršena agresija kao zločin protiv mira i čovečnosti, očekuje da Srbija kao žrtva tog zločina treba da promeni svoju politiku, a ne onaj koji je zločin izvršio“.
Neće da se menjaju
Po standardima Amerike i NATO bombardovanje Srbije bez odobrenja UN bilo je za naše dobro
© AP Photo / Susan Walsh
Srbija, kako kaže za Sputnjik, ne može da bude zemlja koja odustaje od odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta, niti će ikada izneveriti svoje slobodarske i demokratske tradicije, da se bori za poštovanje međunarodnog prava, povelje UN i za sprovođenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN koja predstavlja međunarodni pravni akt sa najvećom obavezujućom pravnom snagom.
I istoričar Dragomir Anđelković izjavu Hila smatra ciničnom.
Ako Hil misli da stvari treba da budu prevaziđene i da idemo dalje, u tom slučaju Amerika bi morala da povuče poteze, a to znači da odustane od promocije kosovskog separatizma i da promeni pristup politici na Balkanu i po drugim pitanjima, kao što je Republika Srpska.
„Mislim da bi veliki deo javnosti Srbije bio spreman za maksimalnu normalizaciju odnosa ako su i naši nacionalni interesi uvaženi, a to podrazumeva radikalnu promenu stava o Kosovu i prihvatanje Dejtona u izvornom obliku, što podrazumeva odustajanje od centralizacije Bosne i Hercegovine. Ako su spremni tako nešto da urade, sigurno je veliki prostor za normalizaciju, ali je problem što nisu spremni i što onda sve deluje cinično“, zaključio je naš sagovornik.
