Prvi korak za izlazak srpskih stočara na veliko novo tržište – Saudijci čekaju junetinu
21:29 11.08.2022 (Osveženo: 16:12 28.03.2023)
© Foto : Pixabay
Pratite nas
Na vest da je Saudijska Arabija odobrila uvoz junećeg i ovčijeg mesa i mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije treba gledati kao na prvi neophodan korak za ulazak na to tržište, ali da na tome ne bi i ostalo treba preduzeti i više narednih, jer nam je stočni fond desetkovan, kažu za Sputnjik u Privrednoj komori Srbije.
To je jako dobra prilika da dođemo do tržišta koje je relativno zahtevno, ali i pruža mogućnost zarade zato što je veliko i zato što ima platežno sposobno stanovništvo, ocena je pomoćnika direktora Sektora za strateške analize PKS Bojana Stanića.
Tržište Saudijske Arabije dobra mogućnost
„Tu je u pitanju značajan potencijal zato što je Saudijska Arabija veliko tržište sa preko 30 miliona stanovnika sa značajnim učešćem onih koji su jake kupovne moći, tako da za privrednike Srbije, proizvođače u ovim delatnostima to predstavlja priliku. Međutim, koliko će na kraju moći da od toga bude realizovano imajući u vidu i određene standarde koje Saudijska Arabija zahteva, to će vreme pokazati“, kaže on za Sputnjik.
Stanić podseća da mi imamo slične sporazume i sa Kinom, Turskom, otvoren poziv za izvoz bebi bifa u EU koji nisu realizovani zato što se stočni fond u Srbiji kontinuirano smanjuje.
„Potrebno je ojačati stočni fond, ojačati proizvodnju hrane za životinje, proizvodnju veštačkih đubriva čime bi bila omogućena samodovoljna proizvodnja svih inputa koji se koriste u stočarskoj industriji. Na taj način uspeli bismo da dođemo do ispunjenja propisanih kvota pa i preko toga. Mi smo sada daleko od toga iz prostog razloga što moramo da rešimo sirovinsku bazu, odnosno stočni fond. Više puta smo na to ukazivali i Vladi i institucijama koje donose odluke, kao što je Ministarstvo poljoprivrede, da kontinuirano urušavanje stočnog fonda u Srbiji smanjuje mogućnost značajnih prihoda od izvoza hrane koja sve više dobija na ceni“, naglasio je Stanić.
Dug put do izvoza
Po oceni sekretara Udruženja za sočarstvo u PKS Nenada Budimovića, puno toga treba da se uradi sa farmerima kako bi podigli proizvodnju, bilo da je u pitanju meso ili mleko i mlečni proizvodi.
Stočni fond je desetkovan i trebaće puno posla da bi podigli proizvodnju i imali za izvoz
CC0 / Pexels/Mark Stebnicki /
Do izvoza je dug put u više koraka na kome, kako kaže, treba rešiti pitanje kontinuiteta proizvodnje, dogovoriti količine, cenu, primenu Halal standarda.
„To su vrlo zahtevni poslovi i jeste dobra perspektiva, jeste iskorak, ali ako se iskoristi. Treba farmeru reći – toviš 50 komada, cena kada budeš utovio je tolika i tolika po kilogramu, da li hoćeš ili nećeš. Ako hoće, klanica dođe za devet meseci da isplati pare. Imamo zadruge, imamo udruženja, sve to funkcioniše na papiru, hajde sada da to realizujemo“, slikovit je Budimović.
A to, kako kaže, znači jednu organizovanu, kontinuiranu proizvodnju tokom cele godine, kako bi sukcesivno, iz meseca u mesec, određena količina bila spremna za izvoz.
Kako je to radio Geneks
Na ovom prvom koraku ne bi trebalo da stanemo, jer je, kako ističe, reč o visokoplatežnom tržištu zbog čega bi svi da posluju sa njima, pa je veća i konkurencija. Dobili smo, kaže, priliku i zato treba dobro sagledati kako da je iskoristimo.
Sagovornik Sputnjika podseća kako je u nekadašnjoj Jugoslaviji „Geneks“ ugovarao izvoz i količine i cenu i sa uvoznicima i sa proizvođačima.
„Taj centralizam u ovakvim državama i sa ovakvom strukturom poljoprivrede kao što je naša mora da postoji. Ne možemo mi da kažemo da je tržište slobodno, nego moramo da prilagodimo naše poslovanje našem sistemu gde imamo veliki broj gazdinstava i gde je usitnjena proizvodnja“, mišljenja je Budimović.
Sve smo, napominje on, prepustili slobodnom tržištu, koje malo- malo, pa nije slobodno.
Ili izvoz bude zabranjen upravo kada bi farmeri zbog cene na svetskoj pijaci mogli najviše da zarade, ili je nečija roba manje konkurentna u odnosu na drugu čiji proizviđači dobijaju velike subvencije svojih država. Zato se, po rečima stručnjaka za stočarstvo u PKS, seljaci teško odlučuju na ovakve zahtevne aranžmane sa proizvodnjom koja traži vreme, za koju im posle cenu na slobodnom tržištu niko ne može da garantuje.
