Srbija i Kina pred okretanjem nove zajedničke stranice
20:16 08.08.2022 (Osveženo: 08:57 09.08.2022)
© Flickr / shankar s.
Pratite nas
Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine trebalo bi da donese smanjenje ili ukidnje carine za pojedine grupe srpskih proizvoda koji su interesantni kinskom tržištu, što bi srpsku robu učinilo konkurentnijom. To bi imalo uticaja kako na smanjenje našeg trgovinskog deficita sa Kinom, tako i na naš BDP, ali i na dalji rast kineskih investicija kod nas.
Na to ukazuje naučni saradnik Katarina Zakić, načelnica Centra za studije Pojasa i puta u Institutu za politiku i privredu, koja podseća da je od kraja prošle godine kada je pokrenuta ideja o ovakvom trgovinskom sporazumu održan jedan sastanak radne grupe koja na njemu radi.
Institut za međunarodnu politiku i privredu je sačinio analizu sa ciljem da sagleda kakve su mogućnosti za unapređenje privredne saradnje Kine i Srbije. Procenjivao je kako pravno okruženje u Srbiji može uticati na kineske investicije, gledali su koliko je konkurentna Srbija u odnosu na zemlje u regionu, kakva je trgovina Srbije sa Kinom i kakve su do sada bile kineske investicije u Srbiji, kao i to gde postoje mogućnosti za unapređenje.
Sporazum o slobodnoj trgovini sa drugom ekonomijom sveta
Podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni pokazuju da se naš izvoz u Kinu značajno podigao. Od 2017. godine, kada je bio vredan oko 62 miliona dolara, mi smo ga unapredili na skoro milijardu dolara. Srpski izvoz u Kinu se dakle značajno povećao, ali se povećao i uvoz, zato je i povećan taj srpski deficit koji sada iznosi 3,3 milijarde dolara.
„Što se tiče konkretnog trgovinskog sporazuma, sugestija našeg tima je bila da se napravi bilateralni sporazum sa Kinom koji bi se pojedinačno radio za grupe proizvoda za koje Srbija odredi da imaju strateški značaj i za koje bi Srbija tražila smanjenje ili potpuno ukidanje carina ka Kini. Dakle, ne za sve srpske proizvode nego one gde realno postoje mogućnosti za to. Glavni razlog zašto smo to preporučili jeste što smo upoređujući carine za pojedine vrste robe koja iz Srbije ide ka Kini i EU shvatili da su carine u EU značajno manje nego i Kini“, objašnjava Zakićeva za Sputnjik.
Iako Srbija uživa status najpovlašćenije nacije u trgovini sa NR Kinom, carina velikog broja prehrambenih proizvoda koji se izvoze u Kinu i dalje je visoka, a za neke proizvode se kreće od 10 do 35 odsto.
Smanjenje i ukidanje carine za određene proizvode
Zato je, kaže naša sagovornica, njihov predlog bio da vlada ispregovara smanjenje ili ukidanje carine za određene vrste proizvoda, poput smrznutog voća, duvana, smrznutog goveđeg mesa, ili proizvoda od plastike.
Umanjenje ili ukidanje carine trebalo bi da se odnosi na grupe prehrambenih proizvoda, prvenstveno na voće
CC0 / /
„Ono što smo mi savetovali je da se pored tih vrsta proizvoda u srpski izvoz na kinesko tržište uključe i oni sa višim stepenom dodate vrednosti što bi značajno popravilo strukturu srpskog izvoza na kineskom tržištu i dovelo do povećanja BDP-a“, ističe naša sagovornica.
Ona, na primer, podseća da već imamo ozbiljne kineske investicije u Srbiji u oblasti auto-industrije. Sa dolaskom Šandong linglonga primećeno je da vlada povećano interesovanje kineskih proizvođača auto delova za investiranje u Srbiju i sada već ima četiri-pet kompanija koje kod nas rade. Pre tri dana je, kako podseća, u Šapcu počela sa proizvodnjom kineska kompanija za proizvodnju komponenti za automobilsku industriju „Mint”. To bi, takođe, bila jedna od oblasti koja bi mogla da bude interesantna, smatra načelnica Centra za studije Pojasa i puta.
Ona napominje i da je, osim tih nekoliko oblasti koje je predočio Institut, naša vlada iskazala nameru da proširi spisak proizvoda koji bi došli u obzir za smanjenje ili ukidanje carine.
Privreda mora da prati
Zakićeva smatra da u ovakvim poslovima ne treba žuriti sa potpisivanjem sporazuma nego dobro odmeriti šta se potpisuje i koje bi bile posledice, dobro sagledati koje su komparativne prednosti Srbije i na koji način nastupati na kineskom tržištu.
„Bez obzira koliko se vlada bude trudila da obezbedi dobre uslove, ako to ne bude praćeno odgovarajućim potezima srpske privrede, ili recimo stranih investitora koji rade u Srbiji, a mogu da izvoze na kinesko tržište, onda ne možemo da očekujemo neke specijalne benefite. Mora postojati saglasnost i privrede i vlade kako postupati u narednom periodu“, smatra naša sagovornica.
Govoreći o kineskim investicijama ona podseća na njihova dva tipa. Jedno su zajmovi koji su u nekom prethodnom periodu bili prioritetni, a koji su dolazili preko mehanizma saradnje sa zemljama jugoistočne Evrope - 16 plus jedan. Sa druge strane, poslednje vreme karakteriše ulaganje u privredu, akvizicije poput Železare Smederevo i RTB Bor, a sve je veće i učešće kineskih direktnih investicija. Najznačajnija i najveća je kompanija za proizvodnju guma Šandong linglong. Taj obim investicija u auto-industriju se proširuje, a najveći deo te proizvodnje kupce nalazi na tržištu EU.
U Privrednoj komori Srbije smatraju da Sporazum o slobodnoj trgovini može da bude odličan signal za unapređenje investicione saradnje i da bi mogao da motiviše investitore da samostalno ili sa strateškim partnerima u Srbiji razmotre nove modalitete saradnje. Pre svega, kako su ocenili, u ulaganje u proizvodne kapacitete, zatim zajedničku proizvodnju, nastup na trećim tržištima ali i na kineskom.
