Suša će tek uzimati danak: Projekata ima, a navodnjavanje tapka u mestu
13:08 06.08.2022 (Osveženo: 13:11 26.08.2022)
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Pratite nas
Suša koja je pogodila Srbiju, koja će se neminovno odraziti pre svega na rod kukuruza i soje, u prvi plan je ponovo stavila priču o tome zašto i dalje ne navodnjavamo dovoljno obradivo zemljište. Iako smo dobili povoljan kredit i hvalili se da imamo projekte, posle sedam godina rezultati su mršavi.
Od kada je na startu 2014. godine iz Ministarstva poljoprivrede optimistično najavljeno da imamo dovoljan broj već urađenih projekata za navodnjavanje koji će biti finansirani iz kredita Fonda za razvoj Abu Dabija i da radovi samo što nisu, malo šta je u međuvremenu urađeno.
Navodnjavanje u Srbiji tapka u mestu
Iz prve faze tog posla tokom 2018. godine je završeno 11 projekata - kanala i crpnih stanica u Vojvodini koji omogućavaju navodnjavanje novih 37.000 hektara i za to utrošeno 14 miliona evra iz kredita vrednog 100 miliona dolara isključivo namenjenog za finansiranje navodnjavanja.
Sa tih već završenih 11 projekata iz prve faze i sa još 16 projekata iz druge faze, vrednih 25 miliona evra, čija je realizacija u toku, Srbija bi prema rečima pomoćnika direktora Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“, Igora Kolakovića, u narednih godinu do dve trebalo da zalivnim sistemima u Vojvodini pokrije još oko 100.000 hektara zemljišta.
U isto vreme „Srbijavode“ grade tri sistema navodnjavanja, u Čačku, Topoli i u Pančevačkom ritu, koji bi trebalo da budu završeni do kraja ove godine.
Uprkos tome, Srbija i dalje tapka u mestu po pitanju navodnjavanja, a mesto je neslavno, poslednje na evropskoj listi gde navodnjavamo sedam puta manje površine od pretposlednje Albanije koja navodnjava 370.000 hektara.
Ni tri odsto
„Devedesetih godina Srbija je imala oko 145.000 hektara pod navodnjavanjem. Po popisu poljoprivrede iz 2012. godine imali smo 99.700 hektara, a prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku te površine su 52. 500 hektara. Iz te tri cifre vidi se kako nam taj vrlo važan infrastrukturni, odnosno agrotehnički elemenat propada, odnosno nema ga“, kaže za Sputnjik agroekonomista Milan Prostran koji se temom navodnjavanja posebno bavi.
On napominje da je i kada smo imali navodnjavanih 145.000 hektara to činilo oko tri posto ukupnih obradivih površina. U međuvremenu su se one smanjile, kao i zemlja koja se navodnjava i sada je to, kaže naš sagovornik, ispod dva posto. Procenjuje se da ipak ima i neregistrovanih manjih proizvođača koji navodnjavaju zemlju, ali da kada se i to sabere svakako ne premašuje tri procenta obradivog zemljišta. Skromno, pogotovo u odnosu na evropski prosek koji iznosi 10 odsto.
„Srbija, očigledno nije pratila klimatske promene i pitanje navodnjavanja je bilo samo spominjano kao potreba, podaci su neumitni i mi ćemo tek pravo stanje znati kada bude popis poljoprivrede u oktobru 2023. godine. To što je ove godine saopštio Republički zavod za statistiku je zaista poražavajuće“, ocenio je naš sagovornik.
Bez stočarstva samo kontraefekat
Prostran ukazuje na to da je pitanje navodnjavanja vrlo složeno i treba da se na njemu radi pod strogim stručnim agrotehničkim nadzorom. Objašnjava i zašto.
„Ako navodnjavate obradive površine bez organskog đubriva, bez stajnjaka, bez kvalitetnih mineralnih đubriva, bez rekultivacije poljoprivrednog zemljišta zasejavanjem trava, vi praktično navodnjavanjem obradivo ili plodno zemljište prevodite u neplodno, odnosno u pustinju. Narušavate mu mikroklimatske uslove uništavajući taj najvažniji mineralni deo zemljišta. Jednostavno rečeno, navodnjavanje bez razvijenoga stočarstva ne može, ili ne ide“, izričit je naš poznati agroekonomista.
Neke najave u kojima se, kaže, spominje čak milion hektara u sistemima za navodnjavanje, što je na primer jednako površini na kojoj zasejemo kukuruz, smatra neozbiljnim. Navodnjavanje je, dodaje, ogroman posao koji zahteva i mnogo sredstava, projekte i u realizaciji kompetentnu naučnu i stručnu javnost.
Treba i dovoljno vode
inje da je to skopčano i sa time imamo li dovoljno vode za navodnjavanje na raspolaganju. Pogotovo što se, kako ističe Prostran ,ono vezuje za korišćenje vode reka, podsećajući da Sava i Drina više nisu domaće reke, kao što Tisa i Dunav nikada nisu ni bili. Njih, kako kaže, ne možete da koristite kako hoćete.
A porast temperature i sve veće suše iziskuju sve više vode. U periodu 1961. do 1980. godine poljoprivrednicima u našoj zemlji je za navodnjavanje u proseku bilo potrebno 2000 metara kubnih vode po hektaru, međutim zbog porasta temperature i sušnijih uslova proizvođači za navodnjavanje sada koriste 2300 metara kubnih po hektaru što predstavlja povećanje od 15 odsto, kažu stručnjaci.
Zbog slabog održavanja ni postojeći kanali ne funkcionišu kako bi trebalo
© pixabay.com
Ovogodišnja suša je, po oceni Prostrana, najgora u poslednjih 70 godina, ne samo kod nas nego u Evropi. Italija je, kako napominje, katastrofalna jer je tamo palo 60 odsto manje kiše, u Francuskoj takođe, kod svih naših suseda je situacija teška. U budućnosti nas sigurno očekuje dodatno pogoršanje stanja i povećana potreba za navodnjavanjem kako bi se održali prinosi u poljoprivredi.
Prva Strategija za desetogodišnji period
Srbija trenutno radi na prvoj Strategiji navodnjavanja, koju priprema Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija. Ona je koncipirana za desetogodišnji period, ali će biti dopunjena petogodišnjim akcionim planom i prioritetnim investicijama u navodnjavanje do 2030. godine.
Sa udelom od devet procenata u bruto domaćem proizvodu i 17 odsto u zaposlenosti, poljoprivredna i prehrambena industrija igraju vitalnu ulogu u srpskoj privredi, a analize predočavaju da će zbog klimatskih promena suša biti izazov za srpsku poljoprivredu koja će biti suočena sa sve većim potrebama za vodom.
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta, dr Marija Ćosić nedavno je predočila da će u odnosu na referentni period od 1986. do 2005. godine kada je deficit vode bio 2030 kubnih metara po hektaru, taj deficit krajem 21. veka, u slučaju da se svet ne izbori sa globalnim zagrevanjem, biti veći od 50 odsto.
Povećanje temperature, neravnomerne raspodele padavina i smanjenje proticaja reka od oko 8,0 odsto će značajno narušiti stabilnost sektora poljoprivrede u budućoj klimi koju će karakterisati i povećanje broja dana sa intenzivnim padavinama, onim većim od 20 milimetara po metru kvadratnom. To će za posledicu imati rizike od pojave bujičnih poplava na malim vodotocima, eroziju i degradaciju zemljišta, što će, takođe, imati uticaj na poljoprivredu.
